DOSIJE SERGEJ MILINKOVIĆ SAVIĆ: Zašto? Bliži Real Madridu nego reprezentaciji Srbije

Juventusova tvrđava je pala posle dve godine. Ono što ni mnogo jači timovi nisu mogli da urade, uradio je Lacio prošlog vikenda. Zastavu na Juventusovu teritoriju je pobio Ćiro Imobile sa dva gola, ali komandnu odgovornost za dobijeni rat u Torinu snosi Sergej Milinković Savić.

Bacio je moćni Juventus pod noge, pojeo je Kediru, Matuidija i Bentankura, na sitne delove rastavio mašineriju Maksa Alegrija. Juventusov starteg je tužno gledao kako se igrač kojeg tako žarko želi poigrava s njegovim timom. Odavno ga je osetio i tražio da mu ga dovedu dok je cena još bila podnošljiva i dok ostali velikani još nisu namirisali o kakvom je igraču reč. Alegri obožava Sergeja, opisuje ga kao fudbalskog Frankenštajna, što je metafora za kompletnog igrača sastavljenog od najpoželjnijih delova i upakovanih u vhunski proizvod koji se trenutno nalazi na polici s najskupljim fudbalerima današnjice.
„Šta da kažem? Dokazao je da je možda i najbolji vezni igrač trenutno u Seriji A. Da ne trošimo reči u kakvom takmičenju. Dovoljno je videti koliko novca su prošlog leta potrošili Milan, Juventus, Inter, Roma... Ne treba ja da pričam o njegovim kvalitetima, kada već pričaju Kostakurta, Alegri, Pruco... Sve ide kako treba, svojim tokom. To su sjajne vest za nas, naš fudbal, jer imamo igrača za top klasu svetskog fudbala“, kaže za MOZZART Sport igračev menadžer Matej Kežman.

Ipak, da ne bude da „svaki gazda svoga konja hvali“, imamo dokaze iz Italije. Crno na belo. Apenini su u transu, pljušte hvalospevi na račun mlade srpske zvezde, fudbalska pijaca polako podrhtava pred veliki prasak narednog leta, kada će Milinković Savić postati jedan od najskupljih igrača u istoriji fudbala.

A ljubitelji fudbala u Srbiji gledaju, čude se i pitaju: Zašto? Ključno pitanje srpskog fudbala u ovom trenutku je: Zašto Sergeja Milinkovića Savića nema u reprezentaciji Srbije?

Kada već po kvalitetu to odavno zaslužuje i kada na njegovoj poziciji nema igrača koji može da mu parira... U ovom trenutku, reprezentacija Srbije ima samo jednog fudbalera top klase na svetskom nivou - Nemanju Matića. Sergej Milinković Savić je igrač koji može da nadmaši Matića i koji može u Rusiji da bude druga velika zvezda srpskog nacionalnog tima i opcija koja bi nam dala mnogo toga što trenutno nemamo u igri.

Sve oči su uprte u Slavoljuba Muslina. Kao što snosi najveću odgovornost i sve pohvale za to što je oživeo havarisanu reprezentaciju Srbije i odveo je na Mundijal u Rusiji, tako Muslin isto snosi odgovornost i za ignorisanje nečega što ne može da se ignoriše. Nepozivanje u ovom trenutku jednog od dvojice najboljih igrača i u narednih desetak godina vođe i najboljeg fudbalera reprezentacije Srbije. Zdravorazumsko objašnjenje za ovo ne postoji. Čude se Srbija, Italija, cela Evropa... Čude se velika imena, čude se mediji, pitaju se navijači. Ako Muslin stigne i do finala u Rusiji, uvek će ostati pitanje da li je mogao do titule sa Sergejom. Dok ga ne pozove nećemo znati šta može.

KOSTAKURTA I AMBORZINI ZAPANJENI

S lica mesta, iz Rima, za MOZZART Sport piše naš dopisnik Željko Pantelić, koji već treću sezonu izbliza gleda razvoj Sergeja Milinkovića Savića, euforiju koja raste sa svakim njegovim kontaktom s loptom i cenu koja vrtoglavo skače sa svakom dobrom partijom. Pred očima mu niče igrač svetske klase. Pantelić nam prenosi utiske italijanskih medija i tamošnje fudbalske javnosti posle meča sa Juventusom.
„Još jedna fantastična partija Sergeja Milinkovića Savića raspalila je radoznalost italijanske fudbalske javnosti kako je moguće da igrač njegovih kvaliteta nema mesta u reprezentaciji“ piše Pantelić na početku u izveštaja iz Rima.

Uz Ćira Imobilea i Tomasa Strakošu, Sergej Milinković Savić je proglašen za najboljeg aktera meča Juventus - Lacio. Od svih izveštača sa utakmice na Alijanc stadionu Milinković Savić je dobio 7,5 a od Korijere delo sporta čak 8. Gazeta delo sport je napisala hvalospeve o našem fudbaleru konstatujući da je zapanjujuće s kakvom lakoćom on obavlja najteže fudbalske zadatke.
“Milinković je učestvovao u akcijama za oba gola Lacija i poslužio je kao na tacni šansu Kaisedu da postigne treći. Dobio je sve duele, oduzeo deset lopti Juveu i gospodario sredinom terena”, piše Gazeta.

Na istoj dužini je i Korijere delo sport: ”Kedira je Milinkoviću na početku pravio probleme, ali ga je onda Srbin prosto zgazio. Oba Imobileova gola su plod njegovog rada“.

Kao i Gazeta i Korijere ističe veliki radijus kretanja našeg fudbalera i neverovatan učinak kako u defanzivnoj fazi igre tako i u ofanzivnoj.

Tutosport čita sjajnu partiju Milinkovića kao rezultat velike motivacije, jer je igrao na stadionu koji bi vrlo brzo mogao da postane njegov: ”Znao je da je imao na sebi oči rukovodilaca Bjankonera. Učestvovao je u oba gola Lacija, ukrao desetine lopti Juveu: na terenu niko mu nije bio ravan“.

Rimski dnevnik Mesađero je Sergeja definisao kao “lava na sredini terena”: ”Ima ga svuda, stiže svuda i pobeđuje u svim duelima, svakim danom dodaje motiv više da ga uvrstimo u krug top igrača”.

I nisu samo novine vezale pohvale na račun Sergeja Milinkovića Savića. Paolo Kondo, član žirija za dodelu “Zlatne lopte”, prvo pero Gazete delo sport i vodeći komentator italijanskog Skaja nema dilemu: ”Sergej Milinković Savić je polutka za Real Madrid. Kad to kažem, podrazumevam da je Real najbolji tim na planeti i da on ima mesto startera u tom timu”, objasnio je Kondo.

Slično Kondou razmišlja i Masimo Ambrozini koji je fudbalski dres Milana i Fjorentine zamenio komentatorskom ulogom na Skaju: ”Ne bi me iznenadilo da Real Madrid zakuca na vrata Lacija s ponudom za Milinkovića. On je neverovatan igrač i jedan od retkih u Seriji A koji bi našao mesto među starterima u Realu ili Barsi”. 

Kompletna italijanska javnost se pita kako je moguće da igrač kao što je Milinković Savić nema mesta u reprezentaciji Srbije. Među njima je i Alesandro Kostakurta. Legenda Milana i italijanskog fudbala nije krio svoju zaprepašćenost odnosom Srbije prema Milinković Saviću u najgledanijem fudbalskom tok-šou programu: ”Milinković je fantastičan igrač. Znate da on ne igra za reprezentaciju Srbije? Zato sam morao da potražim ko su ti igrači zbog kojih za njega nema mesta u nacionalnoj selekciji. Da vidim ko su ti fenomeni. Pravo da vam kažem, osim Matića ne poznajem nijednog od njih, za neke nisam nikad ni čuo, baš kao što nikad nisam čuo ni za njihovog selektora”.

 Kostakurtin stav u različitim formama se čuje svakodnevno, od bivših italijanskih fudbalera do najuticajnijih novinara i komentatora uz žal što Milinković Savić nije Italijan. “Da je Italijan već bi imao na kontu najmanje deset utakmica u reprezentaciji. Kako se može zanemariti igrač koji može da igra na nekoliko mesta u timu, deli asistencije, zatvara sve rupe u defanzivnoj fazi, dominira u skok igri, počeo je da izvodi i slobodnjake?”, pita se jedini i neponovljivi “Bomber”, živa legenda Rome Roberto Pruco.

Tako pišu i govore u Italiji...

A šta se priča po Srbiji? Kako je došlo do toga sa Slavoljub Muslin tvrdoglavo odbija da pozove Sergeja Milinkovića Savića u nacionalni tim Srbije? A bio je među prvim igračima koje je pozvao kada je preuzeo reprezentaciju.

PUKLO JE U NOVOM SADU PROTIV IZRAELA 

U kasno proleće 2016. godine dok se ostatak Evrope spremao za učešće na EP u Francuskoj, Muslin je saopštio prvi spisak reprezentacije Srbije i započeo proces njenog oživljavanja. Na spisku za prijateljske duele s Kiprom, Izraelom i Rusijom, novi selektor je pozvao 28 igrača i četvoricu golmana. Među njima su se našla šestorica igrača Zlatne generacije s Novog Zelanda. Trojica koja su već ranije dobijala pozive (Živković, Maksimović i Rajković) i trojica koja su prvi put pozvana: Milinković Savić, Zdjelar i Grujić. Mirisalo je da Muslin sprema Srbiju na krilima zlatnih Orlića. Protiv Kipra u Užicu šansu su dobili Maksimović i Grujić. Milinković Savić je bio jedan od petorice koji su presedeli na klupi. Sledeća se igrala sa Izraelcima u Novom Sadu. Očekivalo se da Muslin promeša karte, pruži šansu onima koji nisu igrali u prvoj utakmici... 

Tome se nadao i ushićeni Milinković Savić čija su porodica i prijatelji bili na tribinama Karađorđa da u njegovom Novom Sadu vide debi za reprezentaciju Srbije. Muslin je odlučio da Sergej ne bude ni na klupi, mladom fudbaleru je to teško palo. Ostao je još duel s Rusijom u Monaku.

Kako MOZZART Sport saznaje, Sergej je bio toliko razočaran što nije debitovao u Novom Sadu da je zatražio razgovor s Muslinom u četiri oka u Staroj Pazovi i pitao ga da li uopšte računa na njega. Muslinu se takav nastup mladog veziste nije dopao. Rekao mu je da ga vidi kao nedefinisanog igrača kojem ne može da nađe poziciju i za kojeg trenutno nema mesta. Sergej je posle toga zatražio dozvolu da se spakuje i vrati u klub, što je Muslin prihvatio. Rekao je selektoru će se odazivati pozivima u budućnosti ako ih bude.
„Sergej Milinković Savić je velika budućnost našeg fudbala, dobro je radio tokom ovih priprema, ali sistem u kome mi igramo jednostavno njemu ne odgovara i prednost trenutno imaju drugi igrači. Dogovorili smo se da se vrati u klub, a naravno pratićemo njegove partije, jer poseduje veliki talenat“, poručio je Slavoljub Muslin u šturom saopštenju preko sajta FSS-a, 1. juna 2016. godine. 

Nikakve svađe nije bilo, ali način na koji su se rastali nije obećavao.  Muslinov poziv više nikada nije stigao. Od tada, selektor je nizao dobre rezultate sa Srbijom, Sergej je blistao u dresu Lacija. Suvoparna objašnjenja su smenjivala jedno drugo:

---

„Nadam se da će Milinković Savić napredovati i da ću ga jednog dana zvati, kad budem smatrao da nam je potreban“, 18. 3. 2017.
„Sergej će doći u tim kad bude bio bolji od ostalih koji su sad pozvani za utakmicu s Velsom“, 01. 6. 2017. 
„Svako ide gde mu je bolje. Ako Milinković Savić oseća da ne treba da igra za Srbiju, onda ne bih imao šta da dodam na tu temu“,  4. 9. 2017.
„Kod mene tri stavke odlučuju da li če igrač biti u reprezentaciji: fudbalski kvaliteti, uklapanje u tim u igračkom smislu i uklapanje u kolektiv kao osobe. Kad bude ispunjavao sve tri, zvaću ga“, 12. 10. 2017

---

Iz FSS niko ne želi da se meša u izbori selektora, iako su mnogi tamo vrlo dobro svesni kakva se greška pravi i da ovo nije prvi put da se puca u zdravu nogu. Ali makar ćute i ne dolivaju ulje na vatru. Nadaju se da će sve da legne na svoje mesto do Rusije. Jedino odskače sportski direktor Goran Bunjevčević koji čvrsto drži stranu selektoru i spreman je da ga slepo sledi u svakoj dobroj ili lošoj odluci.

KEŽMANA PEČE NEPRAVDA DVOJICE LJUDI 

S igračeve strane polako popušta strpljenje. U njegovo ime najčešće govori menadžer Mateja Kežman. Sergej izbegava da se oglašava i vrti istu priču da će se odazvati ako poziv stigne.
„Tu najviše gubi naš fudbal. On je bio treći najbolji igrač Mundijalita. Dosta je dao znoja i suza za reprezentaciju, a sada mu je na silu uskraćeno da ne može da igra za zemlju koju najviše voli. Nadam se i mislim da će se ta greška i nepravda ispraviti. Radi dobrobiti našeg fudbala. Ta generacija je veliko blago srpskog fudbala i ne sme da se zapostavi. Tom temom treba neko ozbiljno da se pozabavi. Tu ne mislim samo na Sergeja, već i na Živkovića, Veljkovića, Gaćinovića...“

Kako se oseća Milinković Savić posle svega kada vidi da sve više igrača iz njegove generacije dobija poziv u A reprezentaciju?
„Kao neko kome je nešto uskraćeno. Samovolja jednog čoveka mu uskraćuje pravo da igra za svoju zemlju. Napravljen je veliki uspeh plasmanom na Mundijal u Rusiju, treba sve da bude pozitivno, ali on zaslužuje da igra. Mi nismo Brazil ili Argentina da nam takvi igrači ne igraju. Nemamo taj luksuz. Podsetiću vas kako je bilo s Matićem, kako je bilo s Tadićem kod Ćurčića i ispostavilo se kasnije ko je bio u prvu, a ko je grešio. Nadam se da će i aktuelni selektor spoznati situaciju. Ovo je trenutno samo njegova samovolja i volja direktora Gorana Bunjevčevića, FSS i ostali ljudi iz saveza nemaju veze sa tim. Jednostavno, treba da shvate da greše...“

Dakle, srž problema nije na relaciji FSS - Mateja Kežman.

Godinama smo svedoci priča o reklamiranju igrača kroz reprezentaciju i dizanju cene. Koliko zaista reprezentacija može da digne cenu Sergeju u ovoj situaciji?
„Suludo je pričati o tome da mi njega sada reklamiramo za reprezentaciju. Tu niko nema nikakav finansijski interes. Momak je odskočio, igra na vrhunskom nivou, veliki je profesionalac, ne bi igrao u Italiji i ne bi ga svi tražili da nije profesionalac. Iskreno, naša reprezentacija ne može da mu digne cenu. Može samo da mu je smanji. Nismo mi Brazil, Argentina ili Francuska gde igranje za reprezentaciju diže cenu. Mi smo reprezentacija koja se retko kvalifikuje za neko veliko takmičenje na kojima obično igračima pada cena. Ovde je u pitanju nepravda koja je evidentna. Za sve nas koji volimo srpski fudbal“.

Dakle, problem nije Sergejov kvalitet. Problem nije što mu je menadžer Mateja Kežman. Da li problem može da bude ponašanje i karakter ovog, uglavnom nasmejanog, mladića. Pozvali smo trenera čoveka koji ga jako dobro poznaje i koji je sa njim proveo mnogo vremena.

MILAN KOSANOVIĆ: ON NE MOŽE DA BUDE PROBLEMATIČAN DEČKO 

Milan Kosanović je trenutno asistent Vladanu Milojeviću u Crvenoj zvezdi. Nekada je bio trener omladinaca Vojvodine i pomoćnik Veljku Paunoviću u zlatnoj generaciji s Novog Zelanda. U oba tima je bio Sergej. I bio je jedan od najboljih. Kosanović ga poznaje u dušu...
„Dve i po godine sam ga trenirao u Voši. Trenirao sam omladince kada je on došao iz kadeta i već je tada pokazivao smisao za igru. Nije bio formiran kao igrač, imao je raskorak između tela i kretanja, pa je izgledao sporo. U omladincima je sve došlo na svoje. Dva puta zaredom smo bili prvaci. Preneo je to na reprezentaciju, debitovao kod Marka Nikolića u prvom timu, ali je pravu šansu dobio kod Sose Babića. Kakav je bio potencijal, govori što je posle samo 12 meseci u seniorima otišao u Belgiju“, priseća se Kosanović.

Mladi stručnjak nam otkriva neka zanimljive detalje iz tog perioda.
„U Zavodu za sport Vojvodine su igrači imali testiranja. Na testu orijentacije, Sergejev zvanični rezultat je bio bolji nego kod bilo kojeg sportiste u kolektivnim sportovima. To znači da on vidi neku situaciju sekund pre ostalih. Taj sekund mu daje šansu da stvori prednost, ideju i situaciju okrene u svoju korist. Uvek je bio lukav i snalažljiv. Pravi sportski mangup s pozitivnim bezobrazlukom. Sećam se kako trče pet kilometara, a on iskoči, sakrije se i preskoči dva kruga da prikrije svoje trenutne nedostatke. Isto igra protiv Juventusa kao i u školskom dvorištu. Svestan je svojih kvaliteta. Kod njega trema ne postoji, ma ko da stoji prekoputa. Ima i sportske gene od oca i majke, a ako niste znali - sjajno igra košarku“.

Kosanović nije mnogo iznenađen ovakvim razvojom karijere mladog asa.
„Još će da raste. Takvih igrača koji prave razliku u tehničko-taktičkom smislu je malo“.

Tu dolazimo do možda i ključne stvari - karakter Sergeja Milinkovića Savića. Kao jedinog mogućeg razloga zašto je Muslin i dalje tvrdoglav u nameri da ga ne zove. Da li je on igrač koji bi Muslinu mogao da pokvari atmosferu u svlačionici i da li može da predstavlja opasnost? Očigledno je da ga Muslin ne zove iz ličnog razloga i da fudbalski kvaliteti nemaju veze s tim.
„Apsolutno ne! Sregej Milinković Savić nikada nije bio problem u svlačionici. Štaviše, on je igrač oko kojeg se vezuju saigrači. Omiljen je u društvu, u ekipi. Takav je van terena. Igrao je za godinu starije i nikada nijedan incident nije napravio. Ne možeš biti evropski i svetski prvak ako si problematičan. Pleni sportskom kulturom i ponašanjem, žrtvuje se za tim i saigrače, ne ističe se u prvi plan“, skenira Sergejov profil njegov učitelj iz mlađih dana.

Kosanović nam više puta ponavlja da ne želi da se meša u Muslinov izbor, ali da neke stvari moraju da se kažu.

„Sergej je budućnost reprezentacije i ubeđen sam da će igrati na SP. Ne možemo tek tako da puštamo niz vodu naše talente. On je deo generacije koja se pojavila sada i ko zna kada će opet. Moramo da negujemo tu generaciju, da joj pružimo šansu i da u budućnosti od njih dobijemo mnogo. Ako su bili prvaci Evrope i sveta kao klinci, zašto ne mogu da sanjaju isti cilji i u seniorima? Zašto ne bi mogli da igraju polufinale Mundijala? Ta generacija može da nas učini redovnim učesnicima svakog velikog takmičenja i da s njom sanjamo velike uspehe. Treba da im pružimo šansu kao što su to uradili Hrvati sa svojom i Belgijanci sa svojom generacijom“, smatra Kosanović koji je osetio na Novom Zelandu kako izgleda biti prvi na svetu.

Kosanovićeve reči bi potpisao skoro svaki ljubitelj fudbala u Srbiji. Isto tako bi pre dve godine potpisao i da Srbija ode na Mundijal, a da Sergej Milinković Savić ne igra. Ali to je bilo pre dve godine! Sada je situacija drugačija. Sada nam fudbalski dragulj stoji pod nosom...

SEDAM MILIONA SELEKTORA I 70.000.000 EVRA

Koliko zaista Sergej vredi i da li ta cena može uopšte i da raste? Igli Tare je kao sportski direktor Lacija izneo zvaničan stav da je bilo ponuda jačih od 70.000.000 evra za Milinkovića Savića. To više nisu novinarske spekualcije, to je realnost...
„On trenutno vredi preko 70.000.000 evra, imali smo ponude za njega u tom rangu, ali je zajednička odluka bila da ostane i napreduje. Nismo želeli da žurimo jer je Lacio napravio tim koji ima kvalitet za Top 4. U kontaktu smo sa skoro svim najvećim evropskim klubovima. Iskreno, bilo mi je drago kada se prelazni rok završio, jer je Sergej mlad igrač kojem ne treba takav pritisak i tenzija. Ima mnogo prostora za napredak, a Lacio je prava sredina za to. Kao što do sada nismo preskakali stepenice sa Genkom i Lacijom, tako nećemo ni sada, jer se trenutno nalazi u najboljoj mogućoj sredini za razvoj karijere“, kaže Kežman.

Dok god Sergej bude igrao ovako i napredovao, a Muslin se pravio da to ne vidi i odbijao da kaže istinu zašto mu ne odgovara mladi vezista, pritisak će rasti. A negde uoči Mundijala bi mogao da dostigne obrise kolektivne nacionalne histerije ako Milinković Savić pređe u neki Mančester Junajted, PSŽ, Bajern, Mančester Siti ili Juventus. A svih ovih pet klubova hoće da ga dovede!  

Nije prvi put da naš fudbal baca bisere u blato. Krajem prošlog veka je žrtva bio Milinko Pantić, posle njega Rambo Petković koji bi sa Brazilom bio prvak sveta 2002. da nije Srbin, potom je sujetnom samovoljom Siniše Mihajlovića iz reprezentacije izbačen Nemanja Matić. Znamo kako je ko prošao i gde su tadašnji Mihajlovićevi puleni koji su imali prednost nad Matićem. Znamo gde je danas Matić, ko je i šta je Nemanja i vidimo koliko nam znači u reprezentaciji. Znamo i kako je Dušan Tadić izbačen iz reprezentacije. Znamo i šta su o njemu pričali Radovan Ćurčić i Savo Milošević. Znamo i gde je Tadić danas i kako nas je odveo na Mundijal, a šta rade ova dvojica. Znamo sve to i opet gledamo kako se prave iste greške...

Možda je istina da Srbija ima 7.000.000 selektora i da svi oni imaju svoj tim. Ali vidimo iz nekih slučajeva da je tih 7.000.000 bolje videlo neke stvari koje ne vidi onaj jedan kojem je to posao. Nadamo se da se Muslin nije taj koji je slep kod očiju. I da će što pre pokazati trenerski kapacitet i ljudsku širinu da konačno nađe poziciju tom momku koji je zapalio Italiju. Što pre to bolje...

Da ne bude kasno. I za Sergeja, i za Muslina. Jer ima mnogo onih koji nisu gadljivi na tuđe igrače kada je u pitanju vrhunska klasa kao što je Milinković Savić. Naprimer, Italijani...

Sergej je vodio Srbiju do evropskog i svetskog trona, Muslin ju je odveo do Rusije. Tamo bi trebalo da ujedine snage. Prvi korak mora da napravi Muslin. Srbija bez Sergeja je kao Francuska bez Mbapea, Argentina bez Dibale, Engleska bez Alija, Portugalija bez Bernarda Silve ili Brazil bez Gabrijela Žezusa. 

(FOTO: MOZZART Sport, Action images, MN Press, Star sport)