Deportivo Saprisa: Ljubičasto čudovište

Fudbalska federacija KONKAKAF obuhvata reprezentacije iz Severne, Srednje Amerike i Kariba, a na Mundijalu u Brazilu ima četiri nacionalna tima - Sjedinjene Američke Države, Kostariku, Honduras i Meksiko. Upravo tim redosledom izgledao je i plasman u kvalifikacijama, pa su na opšte iznenađenjenje Meksikanci do Mundijala morali zaobilaznim putem, preko baraža, gde su bili bolji od Novog Zelanda. Borbeni Honduras je čvrstom igrom rutinski stigao do najveće smotre svetskog fudbala, Amerikanci su odavno uspostavili dominaciju na tom nivou takmičenja, a pravo osveženje predstavljala je Kostarika. Selekcija Horhea Luisa Pina, koja u svojim redovima ima osam igrača iz domaćeg šampionata, doživela je samo dva poraza u završnoj rundi kvalifikacija i jasno pokazala da neće predstavljati „topovsku hranu“ u „zemlji fudbala“.

Popularni Tikosi su nas inspirisali da se u ovom broju pozabavimo najtrofejnijim klubom iz Kostarike, a u pitanju je Deportivo Saprisa koja u nacionalnom timu na Mundijalu ima tri prvotimca. Popularno Ljubičasto čudovište osnovano je 16. jula 1935. godine u San Huan de Tibasu, gradiću koji se nalazi na širem području San Hozea, glavnog grada Kostarike. Naziv kluba nastao je po glavnom osnivaču Rikardu Saprisi, a nadimak mu je dodelio jedan predstavnik medija koji je 1987. u izveštaju sa derbi meča na stadionu Rikardo Saprisa Ajma napisao da ima osećaj da se oko njega nalazi na hiljade monstruma, što je ubrzo na opšte oduševljenje prihvaćeno u klubu, ali i među navijačima. Stadion Rikardo Saprisa Ajma je kasnije dobio nadimak Pećina čudovišta.

Iako je osnovan još 1935. godine, Deportivo Saprisa je u kostarikanskoj Primeri prvi put debitovao 21. avgusta 1949. i od tada nikada nije ispao u niži rang. Prvu od ukupno 30 šampionskih titula Saprisa je osvojila u sezoni 1952/1953, a jubilarnu 30. u nedavno završenoj Klausuri. Ono što je možda i najvažnije, Ljubičasta čudovišta su osvajači Lige šampiona KONKAKAF bili u tri navrata, dok su u finalu poraženi još dva puta. Po tom učinku su četvrti najtrofejniji klub konfederacije iza meskičkih timova Kruz Azula, Amerike i Pačuke, ali ispred UNAM-a i Montereja, što je svakako rezultat za pohvalu.

Najznačajniji period u klupskom postojanju bile su sedamdesete godine prošlog veka, kada je Saprisa osvojila čak sedam vezanih šampionskih titula. Ipak, trofeji na međunarodnoj sceni stigli su tek tokom devedesetih godina i početkom novog milenijuma, baš kao i finala iz 2004. i 2008. godine. Klub je 2007. od strane Međunarodne federacije za fudbalsu istoriju i statistiku proglašen za najbolji klub Centralne i Severne Amerike u XX veku, zajedno sa klubovima sa ostalih kontinenata kao što su Real Madrid, Penjarol, Asante Kotoko, Al-Hikak i Južni Melburn.

Ono što je specifično za ovaj klub jeste da nikada nije imao drastične padove i turbulentne periode u svojoj istoriji. Od pedesetih godina prošlog veka pa do danas Deportivo Saprisa je u svakoj deceniji osvajao bar po neki šampionski tofej. Od početka novog milenijuma u vitrine stadiona Rikardo Samprisa Ajma stiglo je osam šampionskih titula, kao i jedan trofej u Ligi šampiona, a moglo je da ih bude i znatno više.

TRENERSKA LEGENDA

MARVIN RODRIGEZ

Još kao igrač ostavio je dubok trag u dresu Saprise, a kao trener još veći. Za samo četiri godine (1971–1975), koliko je sedeo na klupi Ljubičastog čudovišta, Rodrigez je osvojio isto toliko šampionskih titula i zauvek upisao svoje ime u klupskoj istoriji Derportivo Saprise. Iako je 1989. postao prvi selektor u istoriji Kostarike koji je nacionalni tim odveo na Mundijal, Fudbalski savez mu je uskratio poverenje i na selektorsku poziciju pred početak Svetskog prvenstva u Italiji postavio legendarnog Boru Milutinovića. Nacionalni tim je ponovo vodio pred kraj prošlog veka, ali još jednom prilično kratko.

IGRAČKA LEGENDA

VALTER SENTENO

Iako je tek nedavno završio igračku karijeru, Valter Senteno je apsolutna legenda Deportivo Saprise, ali i nacionalnog tima Kostarike. U Saprisi je započeo profesionalnu igračku karijeru i u prvom „mandatu“ sedam godina igrao na stadionu Rikardo Samprisa Ajma (1995–2002). Nakon jedne, prilično neuspešne sezone u grčkom AEK-u, vratio se u klub i odigrao još devet sezona, odnosno 251 meč i postigao 47 golova. Ovaj ofanzivni vezista u dresu Ljubičastog čudovišta odigrao je ukupno 403 utakmice i postigao 42 pogotka. Veliki trag je ostavio i u nacionalnom timu, u kojem je rekorder sa 137 nastupa. Iako je tolike godine igrao u Sarpisi, poslednju sezonu u svojoj karijeri odigrao je u dresu portorikanskog Bajamona, gde se i oprostio od profesionalnog fudbala.

STADION

RIKARDO SAPRISA AJMA

Jedan od najvažnijih objekata u zemlji, kapaciteta od 23.281 mesta, otvoren je 27. avgusta 1972, nakon šest godina gradnje. Zbog dugih tropskih kiša tokom 2003. godine na ovom terenu je postavljena veštačka trava. Deportivo je tada postao jedini tim u Latinskoj Americi sa ovom vrstom podloge, a 2005. godine ovaj stadion postao je prvi na kojem se igrala kvalifikaciona utakmica za Svetsko prvenstvo na takvoj podlozi. Stadion je drugi po veličini u Kostariki, iza novog Nacionalnog, na kojem igra reprezentacija. Zbog specifičnog nadimka kluba stadion nosi nadimak Pećina čudovišta, a na njemu navijači Deportiva prave nezaboravnu atmosferu.

DEPORTIVO SARPISA

Osnovan: 1935.
Dresovi: ljubičasti
Nadimak: „ljubičasto čudovište“
Stadion: Rikardo Saprisa Ajma
Kapacitet: 23.281
Vlasnik: Horizonte Morado
Trener: Ronaldo Gonzales Brenses
Trofeji: Prvaci Kostarike (30 puta), osvajači KONKAKAF Lige šampiona (tri puta)...
Poznati igrači: Valter Senteno, Mario Kordero, Evaristo Koronado, Edgar Marin, Alvaro Murilo...
Internet adresa: saprissa.cr

(FOTO: Action images)