Dan kad je otišao čovek u zelenom džemperu...

"Čovek sa zelenim džemperom... Ovo je zagrljaj za njegov poslednji meč ko kuće. Bez obzira na sve njegove propuste, bez obzira na sve njegove slabosti, on je istinski velikan ove naše igre koju zovemo fudbal".

Ove reči čuvenog komentatora Bi-Bi-Sija Berija Dejvisa izgovorene 1. maja 1993. godine, pratile su lagani izlazak iz tunela Siti graunda i zagrljaj Brajana Klafa sa mladom policajkom. Navijači su ustali sa svojih sedišta. Aplaudiraju. Klafi uzima svoj zeleni umbro džemper i navlači ga preko crvene polo majice. Ispred njega je na desetine fotoreportera. Provlači nekoliko puta ruke kroz kosu, nemešta frizuru i strpljivo ček dok ga fotografišu. Policija ne može da ih spreči da uđu na teren iako pokušava... Brajan Klaf u tom momentu ima 58 godina, ali izgleda mnogo starije. Njegovo lice je upadljivo crveno. Alkoholno crvenilo... Popucali kapilari. To su godine i godine druženja sa čašicom. 

Šefild Junajted je došao na Siti graund kraj Trenta. To je Klafijeva 993. od 994. utakmice koliko će voditi Notingem Forest. Poslednja će biti u Ipsvuču naredne nedelje. Biće to kraj 18-godišnjeg ciklisa koji će ga učiniti jednim od najvećih menadžera u istoriji britanskog fudbala. Ali taj 1. maj pre 25 godina bio je dan suza, tuge i ljubavi. To je na neki način i njegova proslava. Jer završava se noćna mora od sezone. Forest ispada iz lige. A ipak, Klafi dobija oproštaj o kome mnogi menadžre mogu samo da sanjaju čak posle titula. 

Brajan Klaf je čovek koji je Notingem Forest ičinio jednim od najvećih klubova Evrope. Bila je to zaslepljujuća čarolija. Došao 1975. u da zavede red u jednu drugoligašku ekipu; posle dve godine ušao u Prvu diviziju i završio treći na tabeli; iduće sezone uzeo jedinu titulu u istoriji kluba; slede dva senzacionalna trijumfa u Kupu šampiona, 1979. i 1980. I za mnogo veće klubove ovo bi bio uspon za Riplija...

Nazad na sivi dan maja 1993... Klafi je čovek čija se magija definitivno i konačno istrošila. Taj dan morao je jednom da osvane. To je prva sezona novoformirane Premijer lige i to tragediju čini još većom. Šefild samo udara pečat na početak propasti - 2:0. Niko taj rezultat više i ne pamti. Ali pamte se dani pre tog 1. maja. Tu su debate u TV emisijama; šta je razlog njegovog odlaska; da li je istina da želi samovoljno da se povuče; da li je možda dobio otkaz; šta će biti dalje s Notingemom? 

Podseća pomalo na svu onu nedavnu ujdurmu s Vengerom, zar ne?

Kraj utakmice sa Šefildom. Toliku količinu emocija engleski fudbal ne pamti od Vemblija '68. i Junajtedovog trijumfa u Kupu šampiona protiv Benfike. Taj je trijumf bio posvećen Bezbijevim bebama. I mnogo se tada plakalo. Vembli '68. i Siti graund '93. Klafi deluje izgubljeno. Navijači su na terenu, okružuju ga, grle i ljube. Suze. Zbog čega suze? Ne zbog ispadanja, zbog toga što Klafi odlazi. Poplava emocija.    

Beri Dejvis napušta svoje komentatorsko mesto i silazi na teren. Traži Najdžela Klafa. Najdžel je Brajanov sin, tada 27-godišnjak, starter protiv Šefilda. 

- Najdžel, da li je njegovo zdravlje dobro? Kako se oseća? Moram da primetim da ne izgleda kao da je sve u redu. 

- Mislim da su ga stigle godine, pokušao je Klaf junior da prebaci na šalu.

- Ali tek je napunio 58, Najdžel. To i nisu neke godine, zar ne?

- Za mene jesu! Već 40 godina je u ovom poslu. Proteklih 18 meseci bili su jako teški za njega.

- Neki od nas brinu za Brajana. Da li i ti brineš?

- Ne, zaista. Dokle god zna kako da ispuni svoje vreme i poradi ponešto po vrtu, u redu je. 

Nedelju dana ranije i samo mesec dana pošto je dobio najviše priznanje grada Notingema, Brajan Klaf najavio je svoje penzionisanje. U pozadini svega bilo je pitanje svih pitanja - da li je svojim alkoholizmom "diskreditovao" klub. Forest je nešto ranije suspendovao direktora Krisa Vutona zbog optužbi da je vodio kampanju punu prljavih trikova i novinama nudio priče o Klafovim pijanstvima. Vuton je to negirao, ali je ova priča nastavila da ga prati i kasnije.
“Brajan Klaf bio je najbolje moguće trenersko rešenje za Notingem dugi niz godina, ali zbog zdravlja sam smatrao da je najbolje i za klub i za njega da razmotre Klafovu poziciju. Neko vreme je postojala zabrinutost među članovima upravnog odbora“, objasnio je Vuton.

Klafovi advokati pretili su tužbom. Predsednik kluba Fred Ričer demantovao je te tvrdnje i Klaf je tada zadržao poverenje članova uprave. Bio je to kontroverzni klimaks jedne vrlo haotične situacije.

A taj haos oslikao se i u načinu na koji je Forest radio transfere u leto 1992. godine. Reprezentativac Engleske Des Voker prodat je Sampdoriji za 1.500.000 funti, a čovek koji je viđen kao njegova zamena, Daren Vasal, ubrzo je takođe napustio klub posle svađe sa Klafom. Tedi Šeringem, koji je u avgustu dao gol Liverpulu, prodat je nedelju dana kasnije Totenhemu za sumu od 2.100.000 funti. Na to su se nadovezali i incidenti. Mladi Roj Kin bio je uhapšen zbog incidenta na jednoj žurci (mada je kasnije pušten bez podizanja optužnice), da bi zatim opet bio nestašan u jednom hotelu tokom priprema, zbog čega je kažnjen sa 5.000 funti. Pritom je nepristojno gestikulirao i prema navijačima Notingema na jednom meču, da stvar bude još gora. Pre nego što je emitovana reportaža sa meča Notingem - Šefild Junajted, voditelj Bi-Bi-Sija Des Lajnam skrenuo je gledaocima pažnju na ono što se dešavalo izvan stadiona...

“To je sramota“, rekao je čovek koji je pravio hamburgere u kombiju ispred Siti graunda. “Prva loša sezona u poslednjih pet ili šest godina i odjednom svi pozivaju Klafa da da ostavku. Mislim da bi trebalo da ga zadržimo, da mu damo šansu i nadamo se da će biti bolje sledeće sezone“.

Otprilike, to bila i suština stava ostalih navijača - “jedna loša sezona ne čini ga lošim trenerom, odnosno on je najbolja stvar koja se ikada desila Notingemu“.

Jedna gospođa sa klupskim šeširom jedva je zadržavala suze: “Donela sam mu cveće, ali me nisu postili da mu dam jer se kupa. A onda sam im rekla - u redu, mogu da uđem da mu istrljam leđa“.

Policija je savetovala igračima Notingema, koji su inače doživeli poraz golovima Glena Hodžisa i Brajana Gejla, da kad se završi meč brzo napuste teren kako bi izbegli invaziju navijača. Kin je munjevito utrčao u tunel. Klaf je već bio tamo. Njegov sin Najdžel nije poslušao savet i ostao je na terenu da aplaudira navijačima. Masa je odbijala da napusti stadion sve dok se Klafi ne vrati i pozdravi ih poslednji put na Siti graundu. Na jednom od transparenata pisalo je: Brajan Klaf je fudbalski genije. Obučen u svoj zeleni džemper i sa mladim navijačem koji mu je okačio zastavu kluba oko ramena, praćen ’buljukom’ fotoreportera, došao je do tribine koja će kasnije dobiti ime po njemu. Svi do jednog skandirali su njegovo ime. Pozdravio ih je visoko podignutim palcem. Oči pune suza... Korak po korak i poslednji ulazak u tunel Siti graunda. Beri Dejvis je tu. Pita Klafa šta će sada da radi...

-  Provodiću dosadne minute razgovarajući sa ljudima kao što si ti. To ću da radim! Šala, naravno da neću to da radim. Šetaću i čuvaću unuke. Možda i dođem na neku utakmicu.

A onda posle kraće pauze...

- Beri, izvini. Hvala što si pitao da me intervjuišeš. Otići ću sada kod supruge Barbare i naših unuka.

- Zadovoljostvo je poznavati vas, gospodine, odgovorio mu je Dejvis i dodao - Uživajte u penziji.

A onda se ovaj tandem titana - jedan u trenerskom, a drugi u komentatorskom poslu, zagrlio. Klaf je nekako uspevao da zadrži suze, ali na kraju je popustio. Možda je Najdžel bio u pravu. Izgleda da su ga zaista bile stigle godine...

Foto: Action Images