Da se nikad ne zaboravi: Coletovi golovi i lekcije Šenkliju i Pejsliju – kad je Zvezda učila Liverpul fudbalu…

Utakmica je to koja je, priznaju i na Enfildu, promenila istoriju fudbala. Pas igra Crvene zvezde toliko je impresionirala Bila Šenklija i Boba Pejslija da su Redsi posle ispadanja od beogradskog velikana u sezoni 1973/1974 potpuno promenili filozofiju igre. Toliki je uticaj Zvezda imala na Liverpul da su Englezi – čija kultura poštovanja tradicije i sportskog rivala zaista oduševljava – posle smrti Miljana Miljanića na klupskom sajtu objavili “in memoriam” sa naslovom: “Čovek koji je inspirisao boot room”. Kolega Predrag Dučić vam je detaljno pisao tome u našoj rubric PREMOTAVANJE, još 2014. godine. A sada se legendarnih sudara priseća i jedan od junaka Zvezdine pobede u dvomeču sa i tada moćnim Liverpulom.

Slobodan Janković bio je dvostruki strelac za crveno-bele. Jedan od onih kojima su se na Enfildu divili. Gledali ih i obožavali, iako su navijali protiv.
“I danas sam prezadovoljan kada se setim tog dvomeča, ne zbog mojih golova, već zato što je Crvena zvezda eliminisala takvog fudbalskog velikana. Zanimljivo je da sam u Beogradu želeo da napustim teren u prvom poluvremenu, jer su od treme počeli da me hvataju grčevi i mislio sam da ne mogu više da igram. Trener Miljan Miljanić me je bodrio, pričao mi je da izdržim i to se isplatilo. U 39. minutu sam postigao gol i posle toga je sve išlo mnogo lakše. I tada se, kao i mnogo puta ranije, pokazalo koliko je značajan uticaj imao Miljanić na našu ekipu, koliko su značile njegove reči i koliko je veliki bio”, vrti film legendarni Cole u kratkom intervjuu za Zvezdin sajt.

Ni dve nedelje kasnije nije zakazao. Iako se ni u Beogradu nisu previše nadali od gostovanja na Enfildu. Liverpul je i tada važio za moćan klub. Mada su ponekad prepotentni Englezi posle meča sa crveno-belima shvatili da ipak nisu nedodirljivi. Naprotiv, shvatili su da moraju da se preispitaju.
“Pred utakmicu u gostima nismo verovali da možemo da prođemo. Liverpul je imao petoricu fenomenalnih igrača, dugogodišnjih reprezentativaca. Zaista su igrali neverovatno i lično sam mislio da nemamo šta da tražimo na Enfildu. Posle 2:1 u Beogradu bilo im je dovoljno da daju jedan gol i da sačuvaju svoju mrežu. Kada je počela utakmica sve je izgledalo drugačije. Prvo poluvreme smo odigrali fenomenalno, ali nismo postigli gol. U nastavku igre Liverpul je preuzeo inicijativu, ali Vojin Lazarević je u pravom trenutku, posle naše uigrane kombinacije, uspeo da zatrese mrežu Liverpula. To je slomilo protivnika, ali i posle toga su smogli snage da izjednače”.

Liveprul je “živeo” sve do 88. minuta, iako su crveno-beli sve vreme držali lekcije domaćinu. I onda u 88. minute slobodan udarac za crveno-bele. Cole prilazi lopti…
“Uvek sam dobro šutirao slobodne udarce. Ili sam znao to da radim, ili me je toliko htela sreća. Iako je bio sam finiš meča bio sam potpuno smiren, duboku u sebi sam verovao da mogu da dam gol. Tokom čitave utakmice znao sam da ćemo proći dalje. Oni su napadali, borili su se, ali nisam bio zabrinut. Bio sam izuzetno brz i na centru terena sam strpljivo čekao da se odbije neka lopta i da me moji saigrači uposle, znao sam da je to naša šansa. Gol sam dao na drugi način, ali drago mi je da me osećaj nije prevario”.

Tog januara 2012, posle Miljanićeve smrti, na Liverpulovom sajtu pomenuti “in memoriam”.  Citira se, između ostalih, sportski novinar Džon Kit, bio je baš blizak legend engleskog giganta Bilu Šenkliju. Dobro se seća tih mečeva…
“Ta evropska eliminacija je dovela do najvećeg samopreispitivanja Liverpulovog stila igre otkako je Šenkli postavio temelje. Najveći zaključak koji je izveo ‘boot room’ sa Šenklijem, Pejslijem i ostalim članovima stručnog štaba bio je da fudbal mora da se igra iz poslednje linije. Bio je to kraj jedne ere. Štoperi su posle toga morali da budu kreativni koliko i razorni. Fudbal je bio svedok jednog drugačijeg toka”.

Podsetimo se i Šenklijevih reči…
“Evropljani su nam pokazali da je izgradnja akcije od pozadi jedini način da se fudbal igra. Kad kreću odatle, igraju u malim grupama. Šablon protivnika se menja kako se oni menjaju. Igra mačke i miša dok čekaš rivala da se otvori i pošalješ taj završni pas”.

Bil Pejsli, koji je kasnije usavršio system preslikan od Zvezde, ovako je govorio…
“Brzinu njihove kretnje diktira prvi pas. Morali smo da naučimo da budemo strpljivi. Da kad imamo loptu razmišljamo o naredna dva ili tri pasa”.

Vremena su se u međuvremenu promenila i teško da ovaj sadašnji Liverpul sa svim tim milionima, najboljim igračima, ali i stručnjacima, može baš mnogo da nauči od Crvene zvezde, koja se tek uzdiže iz ruševina. Ipak, ne treba ni crveno-beli da na Enfild idu kao na sahranu. Cole to ovako objašnjava.
“Liverpul je i tada, kao što je i sada, bio jedna od najvećih ekipa u Evropi i svetu. Kada sam čuo da smo da smo dobili njih za protivnika bio sam jako srećan što ćemo odmeriti snagu sa takvom ekipom. Suština igre jeste u tome da igrate sa najjačima. Posavetovao bih naše sadašnje igrače da ne treba nikog da se plaše, oni su već pokazali da poseduju kvalitet. U fudbalu je sve moguće”, poručio je Janković.

I da podvučemo, tih 2:1 od 6. novembra 1973. godine – simbolično, tačno 45 godina kasnije opet se sudaraju, čak se i dani mečeva poklapaju?! – Liverpul je prvi i jedini put u 20. veku izgubio utakmicu Kupa evropskih šampiona na kultnom Enfildu. Prvi i jedini put.

(FOTO: MN Press)