"Radović i Ćirković slave eliminaciju Dnjepra"

Da li je ovo ta sezona?

Najnovije vesti

Fudbal

Jovanović: Ako ginem, neka bude sa našom decom! Niko nije tražio da igraju, ja sam ih ubacio

Fudbal

BET INFO: Ovo je pet najigranijih parova dana!

Košarka

Šruder jedva čeka da igra sa Karijem: Imam veliko poštovanje za njega, nije ga briga da li će da da deset ili 40 poena

Fudbal

Bivši šampion na ivici provalije: Kad je bogati vlasnik nezainteresovan za klub...

Ostalo

Prvi spisak Dejana Savića: Kvartet iz Šapca i Novog Beograda u reprezentaciji Crne Gore

Fudbal

Roma više misli kako da proda Dibalu nego na Samp, Boginji prioritet Kup Italije

Vreme čitanja: 5min | uto. 12.09.17. | 11:11

Partizan između Vermezovića i Milinkovića, proleća u Evropi i srpskih trofeja, možda - oboje

Da li je ovo ta sezona?

Bilo je proleće - suštinski zima - 2005. Vladimir Vermezović je povukao crtu. I rekao:
„Dovde“.

Izabrane vesti

Niko posle njega, a mnogi su pokušavali, nije uspeo da dobaci ni približno. Učešće u osmini finala tadašnjeg UEFA kupa (pandan današnjoj Ligi Evrope) ostalo je do dana današnjeg najveće dostignuće Partizana, a i srpskog fudbala, još otkako je Crvena zvezda 1991. podigla „ušati“ pehar u Bariju.

Otad, svaki put kad počinje nešto novo pitaju se, naročito, Grobari:
„Jel’ stvarno ovo ta sezona?“

MOZZART kvote 6504 --->>> Jang Bojs - Partizan 1 (2,00), X (3,45), 2 (3,80)

Navijačka euforija je jedna stvar. Klupsko opredeljenje druga. S tim da deluje, makar na papiru, da se sad podudaraju, da ono što su čelnici uradili formiranjem tima, a novi trener Miroslav Đukić načinom igre, daje pristalicama Parnog valjka za pravo veru u pozitivan epilog još jednog napada na Evropu, koje za crno-bele počinje u četvrtak od 19.00 gostovanjem Jang Bojsu.

Jer, i čelnici su ti, koji u neformalnim razgovorima, danima šapuću:
„Ovo je ta sezona“.

Partizan je rešio da zaigra na sve. Možda je to i „sve ili ništa“, ali je kao dan jasno da su u Humskoj 1 namirisali da bi ovo mogla da bude „ta sezona“ i da eventualni uspeh na međunarodnoj sceni ne može da se meri ni sa projektovanom odbranom duple krune. Jer, samo četiri puta otkako postoji klub crno-beli su prezimili u Evropi. To su ta dostignuća koja se pamte, to su utakmice koje ostaju urezane u kolektivno navijačko sećanje, to su oni mečevi zbog kojih „igra sve u stomaku“ i ništa s njima ne može da se poredi, makar to bile i scene kad kapiten podiže šampionski pehar.

Jer, Partizan je bio i biće šampion. Ove, one tamo ili sezonu kasnije. Kad god. A da li će opet imati ovakvu ekipu - s dvojicom igrača reprezentativnog kalibra kakvi su Vladimir Stojković i Zoran Tošić - i grupu za koju je opšte prihvaćeno mišljenje da može da se prođe? Pa, da Miroslav Đukić ostane upamćen kao šef struke koji je ponovio Vermezovićev poduhvat star 13 godina, kad je Čika Crni preko Egalea, Lacija i Viljareala dovezao Parni valjak u situaciju da pred poslednje kolo takmičenja po grupama Lige UEFA ide turistički u Midlzbro.

Vermezović je uspeo čak i da savlada prvu prepreku u nokaut fazi i to je cilj koji svetluca pred očima odgovornih iz Humske 1 uoči početka Grupe B Lige Evrope. Uz nepisano pravilo:
„Prva utakmica mora da se dobije“.

Ona širi vidike. Kao što je Vermezovićev Partizan uspeo da tuče grčki Egaleo (4:0), kao što su crno-beli pod komandom Zorana Milinkovića razoružali AZ Alkmar (3:2), tako bi im i eventualna tri boda u Bernu ostavila mogućnost da maltene do kraja jeseni, do poslednjeg kola, budu u igri za prolaz, kao što su, između ostalog zbog trijumfa nad Holanđanima, bili sve do završnih minuta u sezoni 2015/2016.

Vermezovićev i Milinkovićev Partizan predstavljaju dva pola iste lopte. Prvi je imao disciplinu u igri, možda ne toliko dopadljiv, ali ratnički raspoložen tim, koji je posle tog senzacionalnog ostvarenja (ispao u osmini finala od kasnijeg pobednika CSKA) osvojio titulu bez poraza, dok je drugi gajio ofanzivniji stil, međutim, plaćao skupu cenu greškama u prvenstvu i najpre ostao bez realne šanse da se bori za titulu, kasnije i bez posla.

To su primeri na kojima Miroslav Đukić može - ako već nije - dovoljno da nauči. Uostalom, reč je o čoveku koji je već jednom glatko prošao grupnu fazu Lige Evrope (2013, na klupi Valensije). Njegova prednost u odnosu i na Vermezovića, pogotovo Milinkovića je daleko širi spektar igrača, jer uprava, poučena na sopstvenim propustima od pre dve godine, nije dozvolila rasipanje kadra, nego ga je ojačala.

Čini se da je Partizan sad ima takvu ekipu koja neće dozvoliti da se već polovinom jeseni oprosti od titule, ali da u konkurenciji Dinama iz Kijeva, Jang Bojsa i Skenderbega može, ako ništa drugo, makar da ponovi bodovni učinak napravljen združenim snagama Zorana Milinkovića i njegovog privremenog naslednika Ljubinka Drulovića.

Važna karakteristika svih dosadašnjih učešća Partizana u grupnoj fazi Lige Evrope jeste koncept „iskusan domaći igrač - stranci koji prave razliku - deca iz škole“. U premijernom izdanju Vermezović se oslanjao na Ćirića, Nađa, Tomića, Mirkovića, Kralja, kao povratnike iz inostranstva, Pjera Boju koji je u tom trenutku (ali samo u tom, jer se o njegovim promašajima može napraviti poduži Jutjub klip) nagovestio potencijal duplom poricijom golova Laciju na Olimpiku, te mlade snage oličene u Simonu Vukčeviću, Nemanji Rniću, Miroslavu Radoviću...

I Milinkovićeva ideja u osnovi je bila dobra (Babović, Vulićević, Oumaru, Živković), ali nije postala izvodljiva, baš zbog „skraćene“ rotacije i velikog broja utakmica za koje zamene nisu bile spremne, niti postojale.

I šta se desilo?

Prvi Partizan je ostao upamćen. Drugi zaglavljen. Da li ovaj aktuelni (sa Stojkovićem, Tošićem, Vulićevićem, Tavambom, Jankovićem...) može kao prvi i šta je potrebno da uradi ne bi li postao drugi dilema je koju je teško odgonetnuti, kao što i kod Grobara postoje oprečni stavovi da li je bolje u sezoni velikih očekivanja napraviti istorijsku distancu ili se zadovoljiti „samo“ titulom.

Jer, kad je tokom šestogodišnje dominacije srpskim fudbalom osvajao titule nijednom nije bio ni blizu da prezimi pod UEFA kapom. Štaviše, prvi put nije uzeo ni poen, drugi samo tri, u Vermezovićevom drugom mandatu mrvice (tri boda zbog tri remija), kod Marka Nikolića dva (dvaput 0:0), sve do već pomenutih devet kod Milinkovića. I tad je bilo onih koji su gunđali:
„Šta će nam titule kad ne možemo ništa u Evropi“.

Da li bi navijači Partizana pristali za žrtvovanje jedne sezone na domaćoj sceni, pod uslovom da, na primer za deceniju i po, ožive sećanja kao na mečeve sa Anartozisom, Ženeš Ešom (1963/64), Nantom, Verderom, Spartom, Mančesterom (1965/66), Seltikom, Groningenom (1989/1990), Egaleom, Laciom, Viljarealom, Dnjeprom, CSKA (2004/2005) i za aktuelnu kažu:
„Kakva je to bila sezona“.

SVA UČEŠĆA U LIGI UEFA/EVROPE

Sezona 2004/2005