Bukvalno iz pepela! (VIDEO)

Prođoše i kvalifikacije za Mundijal. Neki novi klinci su iskočili u prvi plan i sada ceo svet priča o Belgiji, Kolumbiji, Bosni i Hercegovini… Ali sjajni rezultati pomenute trojke i nisu neko veliko iznenađenje. Za Belgijance se očekivalo da eksplodiraju, baš kao i Kolumbijce. Bosanci su konačno naplatili kontinuitet dobrih igara. Ne, oni nisu iznenađenja. Prva senzacija bitaka za Mundijal su Islanđani. Bar što se Evrope tiče.

“Ribari” iz drhtavog ostrva u Atlantiku su ekipa koju niko nije očekivao na Mundijalu. Doduše, nisu još vizirali pasoše za Brazil, očekuje ih baraž, ali i ako zastanu na poslednjoj prepreci, poslali su romantičnu fudbalsku poruku da su čuda moguća.

Nije bitno koliko si veliki, kakve igrače i koliko para imaš. Bitan je odnos prema tom svetom dresu svoje zemlje, bitno je da daš sve od sebe, određena doza kvaliteta i svi će da te poštuju i cene. Tako počinje priča o plavušanima sa Islanda.

Nikada nisu bili fudbalski Liliputanac poput Malte ili Andore, umeli su da otkinu bod nekom favoritu, umeli su da zagorčaju život velikima, ali od nekog većeg uspeha su bili daleko kao od prve evropske obale. Nije reč o nekoj fanatičnoj i emotivno ludoj naciji koja euforično leti od stanja sjaja do očaja. Vole da imaju plan, da veruju u svoj rad (retki su oni koji se zahvale Evropskoj uniji na pozivu i okrenu se svojih ruku delu), da gledaju u budućnost i ne zadovoljavaju se trenutnim stanjem. Tako su krenuli i sa reprezentacijom koja je do nedavno bila poznata po onom majstoru Eiduru Gudjonsenu. I po onim ludacima iz Stajrana kojima smo se valjali od smeha i čekali da na teletekstu blinkne da su dali gol, pa da sledećeg dana po Jutjubu tražimo kako su ga proslavili. 

Imali su plan i imali su sreće. Uzlet je počeo 2009. godine sa mladom reprezentacijom u kvalifikacijama za EP 2011. u Danskoj. Naletela je jedna talentovana generacija koja je obećavala. Napravili su senzaciju ubedljivom pobedom od 4:1 nad vršnjacima iz Nemačke. Ušli su u baraž, eliminisali Škote i prvi put u istoriji se plasirali na EP. Tamo je Evropa bolje upoznala imena: Gilfi Sigurdson (tada Hofenhajm - danas Totenhem), Kolbein Sigtorson (tada AZ Alkmar – danas Ajaks), Birkir Bjarnason (Viking - Sampdorija), Alfred Finbogason (Lokeren – Herenven, uskoro Premijer liga odakle ga zovu mnogi), Aron Gunarson (Koventri - Kardif)… Momci su zabeležili dva poraza i pobedu nad Danskom i nisu se obrukali.

Do tada je Island u fudbalskim krugovima osim po Gudjonsenu bio poznat po onon vulkanu Ejafjadlajekidl (valjda se tako izgovara?) zbog kojeg je pepeo prekrio Evropu, pa je Barselona u polufinalu Lige šampiona morala Interu na noge autobusom gde je izgubila sa 1:3, a mnogi su taj naporan put isticali kao jedan od razloga poraza kojih ih je kasnije koštao eliminacije. I tako je taj vulkan mučio Evropu, a niko nije ni slutio da će uskoro islandski fudbaleri namučiti poznata imena Starog kontinenta.

Već na početku su imali sreće jer su dobili relativno laku grupu sa Švajcarskom, Norveškom, Slovenijom, Kiprom i Albanijom. Komandnu palicu je preuzeo Lars Lagerbak jedno od najpoznatijih selektorskih imena. Dva puta je Švedsku odveo na Mundijal,  tri puta na EP, sa Nigerijom je bio na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi… Kao Skandinavac je dobro bio upoznat sa situacijom i znao je kako se radi u takvim okolnostima.

Mladi lavovi su priključeni A timu gde ih je dočekao gazda Gudjonsen. Mogao je da ode u penziju kao najuspešniji igrač u istoriji zemlje od 320.000 stanovnika i da mu se svi zemljaci klanjaju. U CV-ju je imao Čelsi, Barselonu, Monako, Totenhem… Šta mu je trebalo da odmor troši po reprezentaciji?

Valjda je osetio nešto što niko drugi nije. Maksimalno se posvetio reprezentaciji sa namerom da “dobru decu” odvede na visine gde se nikada nijedan islandski fudbaler nije popeo. Deca su ga verno sledila, a on je dočekao da konačno ima s kim da odigra dupli pas, akciju…

Počelo je iznenađujućom pobedom nad Norveškom, a onda je usledio poraz na Kipru četiri dana kasnije i svi su posumnjali da su Ribari spušteni na svoje mesto. Potom pobeda u Albaniji, pa poraz kući od Švajcarske. Zatim pobede u Sloveniji, pa od istog rivala izgube kod kuće. Toplo-hladno, toplo-hladno…

Tada je usledio ključni momenat i ona luda utakmica u Švajcarskoj. U Bernu su do 56. minutu gubili sa 4:1 od Hicfeldovih pulena, što je rezultat koji ne bi preokrenula ni mnogo jača ekipa od islandske. Ipak, došli su do čudesnih 4:4 i poleteli! Iz pepela. Ne onog vulkanskog.

Na tim krilima samopouzdanja su pobedili Kipar i Albaniju i dočekali sudbonosno gostovanje Norvežanima. Oko 3.000 Islanđana je došlo na stadion u Oslo na najvažniji meč u istoriji njihovog fudbala. Pobeda im je garantovala baraž, s obzirom na to da su Slovenci kasnili dva poena, ali i imali bolji međusobni skor. Odigrali su ”samo” 1:1, ali Slovenci nisu pobedili u Švajcarskoj i Island je otišao u baraž!

Dva meča ih dele od Brazila. Biće autsajderi koga god da izvuku, ali tek sada će imati motiv da igraju nadrealno i da naprave još jedno čudo. Pa da i njih sa onog hladnjikavog ostrva, ogreje sunce Brazila.

Eidur Gudjonsen ne bi mogao na lepši način da završi karijeru. Zato će mnogi palčeve držati Islanđanima. Možda su imena “za polomiti jezik”, ali vežbajte i navikavajte se. Sve češće ćemo ih slušati… 

(FOTO: Action images)