Brazilska „čelična“ ili argentinska „smešna“ odbrana: Ko vas je više iznenadio?

Brazil i Argentina svaki Mundijal dočekuju u najužem krugu favorita. Uoči ovog u Brazila, dve perjanice južnoameričkog fudbala su se sa potpuno različitim adutima spremali za napad na Boginju. Po prvi put u istoriji se valjda desilo da je Brazilu odbrana najjači deo tima, dok su sve oči Argentinaca bile uperene u napadački triling Mesi - Aguero - Iguain plus Anhela Di Mariju. Mnogi su zamišljali Drim tim satsavljen od brazilske odbrane i argentinskih napadača.  Opšti utisak je bio da Brazilci zahvaljujući granitnoj odbrani mogu do samog kraja, dok je argentinska defanzivna linija bila čak i predmet podsmeha zbog disbalansa u kvalitetu sa ofanzivnim delom tima.

I onda se u Brazilu desilo nešto mimo svih očekivanja. Defanzivni bedem Brazilaca je puštao na sve strane, a često kritikovana argentinska odbrana se pretvorila u armirani beton pred kojim se završavaju svi ataci rivala.

Brazil je primio gol na svakom mundijalskom meču osim na onom protiv Meksika, Argentincima su mrežu tresli samo Bosna i Hercegovina i Nigerija, ali onda kada je to bilo najpotrebnije poslednja linija je bila zategnuta kao čelična sajla.

Skolari je bio na slatkim mukama: koga od sjajnih defanzivaca da uvrsti u startnu postavu? Čak se na spisku uopšte nisu našli Filipe Luis i Miranda koji su imali fantastičnu sezonu u Atletiku. Po mnogim anketama najbolji štoper planete Tijago Silva je bio kamen temeljac poslednje linije koja je bila Skolarijev najveći adut. Popularni Felipao je izabrao da tandem sa Silvom čini David Luiz, a Dante je ostao na klupi. Četvrti štoper po Skolarijevom ukusu je bio nekada veliki talenat brazilskog fudbala i veliki promašaj Barselone - Enrike. Trenutno fudbaler Napolija, Enrike je Skolarijev miljenik iz Palmeirasa. Važi za borbenog, često i prljavog fudbalera, pa nije teško zaključiti zašto je trener poput Skolarija izabrao baš njega pre sjajnog Mirande. Na bekovskim pozicijama je računao na „dinamite“ iz Reala i Barselone: Marsela i Danijela Alvesa. Takav par ofaznzivnih bekova nema niko na svezu. Kanije se ispostavilo da je Alves potpuno van forme, čak je u domovini izabran i u najgorih 11 grupne faze Mundijala, pa ga je u nastavku zamenio vremešni Daglas Maikon.

Sva ta imena čine defanzivnu liniju koja bi mnogim rivalima uterala stah u kosti. Pogotovo što je ispred sebe imala čistače Paulinja, Fernandinja, Luiza Gustava. Ali, nešto nije funkcionisalo...

U pripremnom periodu Brazilci su uspevali da sačuvaju mrežu samo protiv slabih rivala poput Južne Koreje, Zambije, Hondurasa, Paname, Južne Afrike... Oni jači poput Čilea ili Portugala su im tresli mrežu. Došla je i ta generalka protiv Srbije na Morumbiju. Sa idelanih 11 za Mundijal i maskimalnim motivom, Brazilci su pobedili Orlove, ali uz mnogo sreće. Srbija im je stvorila nekoliko izglednih prilika, videlo se da ispred Cezara stoji linija koja je ranjiva. A, oni su se samo bavili formom Oskara i kritikama na njegov račun. Niko se nije zapitao zašto je Srbija imala bolje šanse na meču.

Mundijal je do kraja otkrio minuse te defanzivne četvorke. Hrvati, Kamerunci, Čileanci i Kolumbijci su uspevali da nađu način kako sa pošalju loptu iza leđa brazilskog golmana. I svi su mogli da žale zbog još propuštenih prilika. Nemci su to sve naplatili sa kamatom. Odsustvo komandanta Silve nije moglo da bude opravdanje za masakr u Belo Horizonteu. Duvalo je sa svih strana, Cezar je bio kao na streljani.

Istovremeno, Argentinci su se za Mundijal spremali sa milionskim sumnama u poslednju liniju. Golman Romero i defanzivci Zabaleta, Garaj, Demikelis, Roho, Fernandez, Kampanjaro, Basanta svakako nisu bili grupa koja je izazivala previše respekta. Ipak, Gaučosi su zategli poslednju liniju i u poslednjih pet mečeva (Ekvador, BiH, Rumunija, Trinidad i Tobago, Slovenija) pred početak SP nisu primili nijedan gol. Međutim, ni to nije bilo dovoljno da otklone sumnje u argentinsku odbranu. Pre bi se reklo da se samo čekao neki debakl na Mundijalu.

Reprezentacija koja je iznedrila defanzivne velikane poput Danijela Pasarele, Nestora Sensinija, Roberta Ajale, pa i Valtera Samuela, ovoga puta nije imala „pozadi“ svoju veliku zvezdu koja bi ulila poverenje naciji.

Međutiim, odbrana Gaučosa je položila sve ispite i premašila sva očekivanja. U mnogome zahvaljujći i neverovatnom Havijeru Maskeranu koji je odrađivao ogroman posao u defanzivi na sredini terna i krpio sve rupe koje bi se ukazale. Gaučosi su primili tri benigna gola od BiH i Nigerije, a u ostala četiri meča su sačuvali mrežu. Jedna sjajna šansa Deđagaha, stativa Šaćirija i ona prilika za Robena u nadokandi vremena kada je usledila čudesna intervencija Maskerana je sve što su Argentinci dozvolili rivalima u četiri meča. Belgija im nije ozbiljno ni pripretila.

Kako su Gaučosi skovali tako neprobojan oklop, može da se tumači na više načina. U šali se kaže da igraju taktiku 7-1-3 u kojoj Mesi, Iguain, Aguero ili Laveci i jedini pravi ofanzivni vezista Di Marija imaju zadatak da nanesu štetu rivalu kako znaju i umeju, dok je ostatak tima poptuno posvećen defanzivi. Mundijal su počeli sa formacijom 5-3-2, ali kada je Sabelja protiv BiH video kakav posao radi Maskerano, lako se odrekao jednog od trojice štopera i nastavio takmičenje sa četvoricom u poslednjoj liniji.

Iako većina argentinskih defanzivaca igra u Evropi, niko nije mogao da očekuje ovakav bilans na Mundijalu. Zabaleta važi za pouzdanog desnog beka, Garaj je štoper koji se ceni, ali koji verovatno nikada ne bi izborio prvu postavu u Nemačkoj, Brazilu, Španiji, pa i Srbiji.

Šta tek reći o momku u kojeg se najviše sumnjalo ovog leta - Markosu Rohu? Još pre Mundijala su ga videli kao slabu tačku Gaučosa, a on je odigrao bez greške. Scena u miks zoni posle meča sa BiH na Marakani kada 200 novinara čekaju Mesija, Aguero, Di Mariju i ostale zvezde da skoče na njih, a Markos Roho prolazi kao turista koji nikog ne zanima, najbolje govori o tome koliko su i njegovi zemljaci imali poverenja u njega. Nekada veliki talenat Estudijantesa i veliki promašaj moskovskog Spartaka se opet fudbalski rodio u čudesnoj sezoni lisabonskog Sportinga.

Kiks majstor Martin Demikelis igra gotovo bez greške, Federiko Fernandez je ostavio sjajan utisak, Kampanjaro i Basanta opravdali svaki minut proveden na terenu. Svi zajedno ne vrede na tržištu kao David Luiz i Tijago Silva za koje PSŽ iskeširao preko 100 miliona evra.

Argentinski ružni pačići su sada pred najvećim ispitom karijere: kako zaustaviti savrešno razrađenu i nemilosrdnu nemačku mašineriju? Ipak, veliko argentinsko srce može mnogo. Možda i da razmontira šrafove germanskog Terminatora?

(FOTO: Action images)