BOMBER IN SERBO: Sergej da igra bliže golu, Paketa spor, pauzira u igri, gubi lopte
Vreme čitanja: 5min | sre. 23.01.19. | 11:39
Samo 16 dodira sa loptom Maura Ikardija, preporod Duvana Zapate i sjaj Murijela protiv bivšeg kluba
Ronaldo nije vanzemaljac, Ikardi je i dalje na postu, Edin Džeko je bleda senka, Sergej Milinković Savić mora da igra bliže golu, Duvan Zapata i Fabio Kvaljarela su nastavili kako su završili 2018. godinu, Pantaleo Korvino je bio u pravu za Murijela, Milik je garancija, Donaruma je ponovo bio najbolji igrač Milana... Sve to nam je pokazao start drugog dela Serije A prethodnog vikenda.
CR7 je pogrešio više na utakmici protiv Kjeva nego u poslednjih nekoliko sezona zajedno. Nije samo penal u pitanju, dajmo zasluge i golmanskom veteranu Sorentinu, radi se o drugim propustima koje Portugalac ne bi nikad napravio da mu je glava bistra. Neko bi mogao da pomisli, gledajući godinu rođenja, da je to prirodna deklinacija, ali nije. Koliko god da je bioničan i on je, na kraju krajeva, čovek. Bilo bi neprirodno da pored svih vanfudbalskih sporova kroz koje prolazi ostane maksimalno koncentrisan na teren.
Izabrane vesti
U Rimu su svi toliko omađijani Zaniolom da prolazi u drugom planu kriza Edina Džeka. Bosanac je neprepoznatljiv, nekad se čini da je na terenu da bi učinio nekome uslugu, a ne da je dobro plaćen za taj posao. Da Roma nije pobedila Torino, verovatno se ne bi pričalo toliko o Zaniolu, a Džeko bi bio na optuženičkoj klupi za neuspeh. Nije samo problem što je Edin postigao dva gola koliko njegov pristup utakmicama i ponašanje na terenu. Što se tiče Zaniola, polako sa uzdizanjem u zvezde. Momak je talentovan, ali će morati još dosta da radi da bi postao top igrač. Izlišno je nabrajati sve izneverene nade, dovoljno je podsetiti samo na Pelegrija, koga je Đenova, kao tinejdžera, prodala Monaku za 30.000.000 evra.
Utakmica na San Paolu je pokazala potencijal Napolija i limite Lacija, koji se mogu pripisati trenerima dva tima. Karlo Ančeloti je proširio bazu startera na 16-17 igrača, a to je uslov bez koga se ne može u današnje vreme biti veliki tim. Zato je Napoli nadigrao Lacio i pored izostanka četvorice startera koji čine kičmu tima, Kulibali - Alan - Hamšik- Insinje. Igrači koje Mauricio Sari nije znao ili želeo da valorizuje, Ančeloti je transformisao u odane vojnike: od Maksimovića do Milika, koji je počeo u kontinuitetu da pokazuje zašto je doveden iz Ajaksa za 30 i kusur miliona evra. Za razliku od Ančelotija, koji je proširio bazu, Inzagi se ponaša kao Ančelotijev prethodnik Sari: insistira na istim igračima, istoj taktici, istoj formacijskoj postavci. Naravno, odgovornost leži i na predsedniku Lotitu, nije doveo igrače koje je Inzagi tražio, ali to samo donekle opravdava trenera Nebeskoplavih.
Jedna od stvari koju bi Inzagi mogao da uradi je da promeni poziciju na terenu Sergeju Milinkoviću Saviću. Reprezentativac Srbije mora da igra bliže golu i ima veću slobodu da pokaže snagu, tehniku, kreativnost. Kada igra na sredini terena Srbin je normalan igrač, jedan od mnogih u cirkulaciji. Dejstvujući između veznog reda i špica Sergej postaje potencijal za top fudbalera.
Mauro Ikardi nije postigao gol na poslednje četiri utakmice Serije A, iz igre nije zatresao mrežu u prvenstvu od oktobra. Poredeći učinak sa prošlom sezonom, u ovo vreme, postigao je duplo manje golova. Protiv Sasuola je dotakao loptu samo 16 puta. To je podatak koji bi morao da upali alarm i kod Spaletija i kod Maurita. Nešto debelo ne funkcioniše u igri Nerazura ako Ikardi 16 puta takne loptu za 90 minuta. Drugi problem je Perišić. Hrvata iz prvog dela prethodne sezone - kada je bio najbolji igrač Intera - videli smo u poslednjih godinu dana samo u dresu reprezentacije Hrvatske.
Do avanture u Bergamu za Đampjera Gasperinija se pričalo da pripada grupi trenera koji samo u jednom ambijentu postižu vrhunske rezultate. Za njega je to bila Đenova. Međutim, sa Atalantom je napravio korak dalje i demantovao pomenute tvrdnje. Impresivan je broj igrača koje je Atalanta prodala u poslednje dve, tri godine, puneći do vrha kasu familije Perkasi. Galjardini, Kesi, Kristante, Kaldara, Konti i Spinacola koštali su Inter, Milan, Romu i Juve preko 150.000.000 evra.
Listi pomenutih igrača će se najverovatnije pridružiti Mančini, čija je cena već standardnih, za Perkasija, 25.000.000 do 30.000.000 evra. Gasperini nije samo kovač mladih talenata, već i mag da oživi fudbalere koji su i sami počeli da sumnjaju u sebe. Poput Milita, koga je lansirao u orbitu sa 30 godina, tako danas katapultira Duvana Zapatu u 28-oj. Kolumbijac je pet godina lutao Italijom, od juga (Napoli) do severa (Udineze i Sampdorija) i pratio ga je glas koji jedva dobaci do dvocifrene brojke golova u sezoni.
Zapata nije sjajno počeo ni u Bergamu. Novina je da je Gasperini, za razliku od kolega, imao strpljenja sa Duvanom. Zapata je prvi gol za Atalantu postigao tek u novembru: od tada je nanizao 15 komada u Seriji A i Kupu Italije. Na poslednjih osam prvenstvenih mečeva Zapata je uvek otkucao svoj golgeterski karton.
Bolji od Zapate je Kvaljarela. Centarfora Sampdorije već deset kola redovno daje golove, još jedan meč i izjednačiće rekord Batistute iz sezone 1994/1995. Gledajući Kvaljarelu u 36-oj godini kako igra, legitimno je zapitati se: kako bi tekla njegova karijere da nije imao nesreću da naleti na stolkers policajca koji mu je godinama pravio haos u privatnom životu?
Pantaleo Korvino je doveo Murijela u Italiju dok je bio u sportski direktor Lećea. Stari lisac je prepoznao u njemu i Kvadradu potencijal. Kvadrado je napravio uspešniju karijeru, a Murijel je ostao nedorečen. Nije dovoljno podsetiti, s vremena na vreme, na brazilskog Ronalda i onda uzeti pauzu od par nedelja: to je životni, dosadašnji, skript Kolumbijca. Život mu je dao još jednu šansu pošto se u Fjorentinu vratio Korvino, sada je na Murijelu da ne ponovi svoj skript i da golovi Sampdoriji ne ostanu uobičajena potvrda zakona da fudbaleri tresu mreže svojih bivših klubova.
Na kraju, reč dve o Milanu. Uvek je problematično kadaveliki tim porazi mali, a najbolji akter na terenu bude golman pobedničke ekipe. To se Milanu desilo nekoliko puta u ovoj sezoni. Uz sve kikseve, Donaruma je najbolji igrač Rosonera, paradama je doneo više bodova od napadača. Dakle, ne zalećimo se sa zaključcima tipa da je odlazak Iguaina bezbolan, štaviše pozitvan za Milan.
Želja da se naprave nove zvezde Serije A ne limitira se samo na Zaniola, takva pozornica se pravi i za Paketu. Protiv Đenove je odigrao meč na ivici prolaznosti. Nije sporan talenat Brazilca, ali par mađioničarski poteza ne mogu da sakriju sporost, pauze u igri, nekoliko izgubljenih lopti koje su lile krv i pogrešnih pasova koje su mogli skupo da koštaju Milan. Protiv Đenove su se provukli, ali protiv ozbiljnijeg tima kiksevi će biti skupo plaćani. A to ćemo videti već sledeće subote kad Napoli stigne na San Siro.
PIŠU: Roberto Pruco „Bomber“ i Željko Pantelić