BOMBER IN SERBO: Ni najbolji Lacio ne može da pobedi najgori Juventus

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Ni najbolji Lacio ne može da pobedi najgori Juventus. To je realnost italijanskog fudbala. Istina, već 15 godina Lacio ne zna za trijumf u Seriji A protiv Bjankonera na Olimpiku, ali su u nedelju veče Nebeskoplavi porazili sami sebe. Simone Inzagi i Senad Lulić su najodgovorniji za propuštenu priliku. Trener Lacija je napravio greške u vođenju tima i zamenama, a Lulić je odgovoran za gol Kansela i za penal koji je Ronaldo pretvorio u pobednički gol.

Inzagi nije pravovremeno reagovao na ulazak Kansela, a zatim je napravio kardinalnu grešku: izveo je Luisa Alberta, jednog od najboljih, ako ne i najboljeg na terenu, i ubacio Berišu. Nije prvi put da Luliću, kad mu ponestane goriva, padne mrak na oči. Dovoljno je setiti se poslednjeg meča u prošlom prvenstvu protiv Intera. Napravio je nepotreban faul na sredini terena i zaradio crveni karton, ostavivši sa deset igrača Lacio u poslednjim minutima presudnog meča za Ligu šampiona.

Bilo je jasno da Lulić ne može da parira Kanselu. Patrik svakako nije idealno rešenje, ali je barem mogao da trči s Portugalcem, ako ništa drugo. Inzagi se zatim uplašio kad je Juventus izjednačio: kada imaš Kaiseda na klupi, Imobile izlazi s terena samo kada on kaže da više ne može. Izlazak Čira i Luisa Alberta su bili pogubni signali po moral igrača Lacija.

Naravno, ne mogu kola da se polome samo na Inzagiju i Luliću. Dovoljno je pogledati ko je ušao u igru u redovima Juvea (Kjelini, Kanselo, Beranrdeski), a ko u Lacijevim (Beriša, Kaisedo, Neto) pa da se ima jasna ideja o jazu u kvalitetu između dva kluba.

Pobeda Juventusa nad Lacijom bi mogla da postane Pirova pobeda ako se Leo Bonuči ne oporavi za meč sa Atletiko Madridom u Ligi šampiona. U savršenoj mašini Juventusa pojavile su se dve male naprsline u odbrani i napadu. Sa odlaskom Benatije, povredom Bonučija, godinama Kjelinija, Juveova odbrana se svela na Ruganija i Kaseresa. Odlazak Benatije nije mogao da dođe u gorem momentu, mada je teško zadržati nezadovoljnog i demotivisanog fudbalera. U napadu je povreda Mandžukića naglasila činjenicu da Stara dama nema, osim Hrvata, klasičnog centarfora. Pomenuti problemi neće biti prepreka da se prišije po osmi uzastopnu put skudeto, ali bi već protiv Atletika u LŠ mogli da prerastu u kobne pukotine.

Najveće razočaranja proteklog vikenda je Inter. Spaleti je već godinu i po dana na kormilu Nerazura, a i dalje se ne vidi ni fizionomija, ni stil, ni karakter, ni prepoznatljivost igre njegovog tima. Gde god da je radio u prošlosti, Lučanovi timovi su bili prepoznatljivi i imali su svoju logiku. Bilo da pričamo o Empoliju, Udinezeu, Romi ili Zenitu.

Postavlja se pitanje, zašto je Spaleti protiv skromnog tima, kakav je Torino, odlučio da igra sa pet defanzivaca? Razumljivo je da prilagodi tim tako da Lautaro Martinez može da igra zajedno sa Ikardijem, ali ako stavi odbranu sa Mirandom, De Frajom i Škrinjarom, logično je da dva spoljna vezna igrača budu Politano, Kandreva ili Perišić. Ili, ako baš hoće da se malo zaštiti, ostavi D’Ambrozija po jednom boku, a na drugi stavi klasično krilo. Dalbert nije još uvek igrač za Seriju A, Žoao Mario je ponovo anemičan. Ipak, najveći problem je Brozović. Marcelo je odličan vezni igrač koji kvari igru protivnika i ubacuje se između linija, ali nije i nema kvalitete da bude režiser igre. Svaka njegova greška na sredini terena, a napravi ih na svakoj utakmici po nekoliko “vrištećih”, direktna je opasnost za gol Handanovića.

Inter koji smo videli protiv Torina ne samo da ne bi mogao da sačuva treće mesto na tabeli nego ni poziciju među prva četiri tima koja vode u Ligu šampiona.Golgeterski post Ikardija počinje da se oseća. Maurito ne samo da je prestao da trese mreže nego nije imao nijednu poštenu priliku na dva meča sa Sasuolom i Torinom.

Roma nema problem sa samopouzdanjem i zrelošću, kako bi se moglo pomisliti kada jedan tim ispusti prednost od tri gola i rizikuje da čak i izgubi dobijeni meč. Problem Đalorosih, koji se vuče kroz celu sezonu, što Di Frančeskovi igrači nemaju snage da odigraju 90 minuta u kontinuitetu. Roma nije u ovom prvenstvu odigrala jednu utakmicu na visokom nivou tokom celog trajanja utakmice.

Moglo bi se prigovoriti Olsenu za neki od primljenih golova protiv Atalante, kao i Klajvertu koji se bukvalno nije video od momenta kad je zamenio El Šaravija do poslednjeg sudijskog zvižduka. Deo bremena nosi i trener Di Frančesko. Njegov tim se nezasluženo našao u prednosti od 3:0 i nije znao da upravlja utakmicom. Paradoksalno je da da Roma može da bude zadovoljna osvojenim bodom, imajući u vidu prikazanu igru i propuštene prilike Atalante. Dobra vest za nastavak sezone Rome je što se Edin Džeko konačno odblokirao.

Iz duplog okršaja Milana i Napolija u prvenstvu i Kupu Italije kao pobednici izlaze Rino Gatuzo i Kšištof Pjontek. Gatuzo je nadmudrio svog maestra Karla Ančelotija od koga je najviše naučio tokom igračke karijere, dok je Pjontek dobio poljski derbi sa Milikom, iako centarfor Napolija ima veći rejting u Šopenovoj otadžbini.

Šanse Gatuza da završi sezonu na klupi Milana su sve izglednije. Trener Rosonera je stigao do polufinala Kupa Italije i zadržao je četvrto meso na tabeli. Međutim, da bi definitivno odagnao sve oblake iznad svoje klupe Rino mora da napravi rezultat protiv Rome na Olimpiku. U protivnom, već sledećeg ponedeljka će se zaboraviti sve zasluge u mečevima sa Napolijem i sa dovođenjem u pitanje četvrtog mesta i klupa Gatuza će početi da se ljulja.

Slučaj Alana je ostavio trag na tim Karla Ančelotija. Italijanski stručnjak je imao pravo kada ga je ostavio kući za meč u Seriji  A. Potvrdu te teze imali smo na kup utakmici na San Siru. Brazilac nije bio ni približno igrač zbog koga je PSŽ gotovo spreman da pravi “ludosti” kako bi ga doveo u Grad svetlosti.

Sa izlaskom Napolija iz Kupa Italije, Ančelotiju ostaje samo Liga Evrope, kao izazovno takmičenje i titula koju može da osvoji. Koliko je nedostižno prvo mesto za tim iz Napulja toliko je i čvrsto u rukama Karletovih momaka druga pozicije na tabeli. Bodovna prednost Napolija i kvalitativna razlika u odnosu na Inter, Romu, Lacio i Milan je toliko evidentna, da je ispuštanje drugog mesta moguće samo u domenu teorije. S druge strane, ostanak Alana u Kastel Volturnu će biti znak da li Napoli ozbiljno misli da pokuša da osvoji Ligu Evrope ili ne. Drugim rečima, bez Alana Napoli može da zadrži bez problema drugo mesto u Seriji A, ali šanse da osvoji Ligu Evrope se drastično smanjuju. Epilog Alanove sage u ovom prelaznom roku će biti svojevrsni lakmus papir stvarnih namera Aurelija de Laurentisa sa Napolijem.

Pišu: Roberto Pruco “Bomber” i Željko Pantelić