BOMBER IN SERBO: Modrić nije Pirlo, Paketa je rizična opklada

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Ovih dana smo pročitali na više mesta kako se operacija Modrić poredi sa dolaskom Pirla u Juventus. Takvo poređenje koliko je izazovno toliko je pogrešno. Prvo Pirlo je bio bolji, svestraniji i korisniji igrač nego što je danas Modrić. Drugo, Andrea je stigao u Juventus kada je imao 32 leta, što je veoma važno, jer posle 30 u fudbalskoj karijeri svaka godina više ima dodatnu težinu. Treće, Pirlo je ostao u Italiji, nije otišao u novu sredinu koju ne poznaje, ne govori jezik. Četvrto, Pirlo je došao u Juventus silno motivisan da dokaže da nije mrtav za fudbal, kao što su milslili u Milanu, a Modrić bi došao u Italiju da provede lepo i veselo svoju fudbalsku jesen. Sve u svemu razumljivo je zašto Modrić želi da dođe u Inter, mnogo manje zašto bi Inter potrošio desetine miliona evra da ga dovede.

Dolazak Modrića je imao smisla prošlog leta, i pod uslovom da su Nerazuri kupili još jednog ili dvojicu vrhunskih igrača, za pokušaj da skinu skudeto Juventusu. Imamo i iskustvo Figa. Portugalac je došao u Inter sa 33 godine, odigrao je par dobrih utakmica, ali nije bio ni izbliza nosilac igre u dresu Nerazura kao u Barseloni ili Real Madridu.

Milan je sa dovođenjem Pakete napravio veliki hazarderski potez. Vreme će pokazati da li je Leonardo napravio još jedno remek-delo u stilu Tijaga Silve ili Pata. Ipak, klub koji se nalazi pod nadzorom UEFA zbog finansijskog fer pleja se prilično kocka kada na 21-ogodišnjaka potroši 45.000.000 evra. Paketa nije Gabrijel Barbosa, zvani Gabigol, ili Vampeta, ali nas iskustvo uči da je Brazilcima, potrebno vreme da se adaptiraju na Seriju A.

Od uspešnosti opklade na Paketu zavisi budućnost Donarume. U slučaju da Milan ostane bez Lige šampiona i da UEFA ostane pri aktuelnim zahtevima za poštovanje finansijskog fer pleja, odnosno da Milan mora da ima poslovanje na pozitivnoj nuli do 2021. godine, prodaja talentovanog golmana će biti neizbežna.

Međutim, više od Pakete, Iguain bi trebalo da bude igrač koji će preporoditi Milan. Ne treba otpisivati Pipitu. Istina, i on je prebacio 30, ali Gonzalo još godinu-dve može da bude među top golgeterima. Za Rosonere će biti veoma značajan povratak Lukasa Bilje. Bivši igrač Lacija bi trebalo da se vrati u stroj do kraja meseca i objektivno gledano, upravo bi on trebalo da bude najveće pojačanje za Gatuzov pogon u prolećnom delu sezone.

Kao što je oporavak Bilje determinantan za ambicije Milana u trci za četvrto mesto, koje garantuje kartu za Ligu šampiona, tako je ozdravljenje Danielea De Rosija fundamentalno za Romu. Na stranu što kapiten Đalorosih garantuje veći kvalitet na sredini terena od N’Zonzija i Kristantea, nepobitno je da Roma ne može samo sa pomenutom dvojicom na sredini terena da izgura drugu polovinu sezone. Tim pre što je i dalje u trci na sva tri fronta.

De Rosijeva situacija je prilično senzibilna. Problem sa kolenom je toliko ozbiljan da bi mogao da ga primora i da okači kopačke o klin. Izgleda da je De Rosijeva hrskavica prilično oštećena i s obzirom na to da ima 35 godina veoma je rizična svaka odluka: od operacije do drugih terapija. Uostalom, već tri meseca se govori kako se De Rosi vraća na teren za nedelju-dve.

Dovođenje pojačanja u januaru je uvek mač sa dve oštrice. Na fudbalskoj pijaci nije lako naći usred sezone odgovarajuće igrače po prihvatljivim cenama, spremne odmah da uskoče u vatru. Dakle, mnogo je bolje raditi na ospsobljavanju povređenih igrača i poboljšanju forme fudbalera u pogonu nego kupovati “mačke u džaku”.

Koliko su prva tri mesta na tabeli cementirana, toliko će biti interesantna i neizvesna biti borba za četvrto mesto. Lacio, Roma i Milan imaju više manje iste šanse da stignu do željenog cilja a jedini “uljez” koji bi mogao da se umeša u tu trku je Atalanta.

Gledajući iskustvo iz prethodnih sezona Roma bi trebalo da ima blagu prednost, pogotovo ako prebrodi januar kako treba. Prošle godine Di Frančeskov tim se nasukao i osvojio samo dva boda u prvom mesecu 2018. godine, ali je onda ubacio turbo i stigao do polufinala LŠ i trećeg mesta u prvenstvu. Ove godine će biti veliki uspeh ako stigne do četvrt finala i četvrte pozicije.

Na kraju reč dve o cenama pojedinih fudbalera koje su vrtoglavo porasle u poslednjih par meseci. To se pre svega odnosi na Pjonteka i Zaniola. Interesantno je da su obojica došli za gotovo istu cifru u Đenovu odnosno Romu, između četiri i pet miliona evra. Predsednik Đenove Preciozi traži za Poljaka 60.000.000 evra a Zaniolu je cena porasla na 40.000.000.

Ne treba zaboraviti da Pjontek nije tako mlad, rođen je 1995. godine, i do prošlog leta je igrao u Krakovu, uz svo dužno poštovanje za poljski klub. U prvom delu sezone Pjontek je postigao 13 golova, ali da bi se mogao smestiti u kategoriju rasnih napadača centarfor Đenove bi morao da završi sezonu sa barem 23-24 gola. Do sada smo videli mnogo napadača koji su odigrali maestralno pola sezone i nestali, oni koji izdrže celu sezonu već teže mogu da ispare sa radara, pa tako i cene njihovih igračkih kartona.

Zaniolo je postao miljenik medija. To se može opravdati glađu za italijanskim talentima. Prošlo je mnogo vremena, od poslednjeg top igrača kojeg smo imali. Praktično, sa Pirlom i Totijom, ne računajući golmana Bufona, otišla je zlatna generacija igrača rođenih sedamdesetih godina, posle kojih je pala zavesa na velike talente u ovom delu Evrope. Međutim, to ne opravdava da Zaniolo kad igra za 5 dobije 6 ili kad igra za 6 dobije 7. Svakako mu škode i poređenja sa Totijem koja su neprimerena. Rim je veoma opasan grad za mlade fudbalere jer je dovoljno par dobrih utakmica da osvojite mase, poletite visoko i podignete nos ali se isto tako lako pada. Valjalo bi da neko iz najbližeg okruženja to objasni Zaniolu, pre nego što bude kasno.

PIŠU: Roberto Pruco "Bomber" i Željko Pantelić

(FOTO: reuters)