BOMBER IN SERBO: Inzagijeva zamka za Pjonteka i Ronaldov crni februar

(PIŠU: Roberto Pruco “Bomber”, legendarni napadač Rome i jedan od 11 članova klupske Kuće slavnih, i Željko Pantelić, dopisnik MOZZART Sporta iz Rima)

Svi su otišli zadovoljni sa Olimpijskog stadiona u utorak veče posle prvog meča polufinala Kupa Italije. Lacio i njegovi navijači jer su se pribojavali kraha protiv Milana u naletu, Rosoneri i njihovi tifozi jer su i pored najlošijeg meča u 2019. godini izbegli poraz i sačuvali mrežu. Kad se slegnu strasti i emocije u oba tabora bi jučerašnja utakmica morala da bude više signal za uzbunu nego tačka oslonca za nastavak sezone.

Nije dobra vest za Lacio što je dominirao na terenu protiv Milana a da, pritom, nije nijednom zagrejao kako treba rukavice Donarume. Štaviše, za 90 minuta Nebeskoplavi su imali samo jednu šansu (Imobile u prvom poluvremenu, lopta je završila par centimetara pored stative). Bilo bi najlakše okriviti Čira Imobilea za golgetersku oseku rimskog kluba u ovoj sezoni, ali to ne bi odgovaralo istini. Lacio je postigao 30 i kusur manje golova u odnosu na isti period u prošloj sezoni. Manjak od 10 golova ide na račun italijanskog golgetera ali svi ostali golovi koji nedostaju idu na dušu igrača veznog reda i ofanzivnih plejmejkera. Milinković Savić, Luis Alberto, Parolo i Felipe Anderson su prošle godine do kraja februara već postigli, zajedno, 30 golova. Današnja statistika pokazuje da je četvorka Milinković Savić, Luis Alberto, Parolo i Korea tek na kvoti 10 golova.

Jedan od motiva zašto Lacio postiže manje golova je poprilično jednolična i jednobrzinska igra. Inzagijevi momci ne uspevaju da promene ritam svojih akcija, a ni da budu nepredvidiviji. Imobile je sve češće primoran da se vrati na svoju polovinu terena kako bi započeli ofanzivnu akciju. Marušić nema kvalitete za Seriju A, a Lulić počinje da oseća teret godina. Milinković Savić igra deset metara niže nego prošle godine, Luis Alberto je bleda senka igrača od prošle godine, a Korea nije adekvatna alternativa za Felipea Andersona. Brazilac je, podsetimo, već postigao osam golova za Vest Hem, gotovo koliko sva četvorica njegovih bivših klupskih drugova zajedno.

Ko je pažljivo gledao utakmice Milana protiv Atalante i Empolija nije ostao iznenađen lošom igrom Rosonera. Ubedljive pobede Milana  u poslednja dva kola prvenstva maskirale su seriju slabosti Gatuzovog tima. U Bergamu i na San Siru protiv Empolija Milan je odigrao jednako bledo prvo poluvreme, kao protiv Lacija. Razlika je u tome što je Pjontek svojim volšebnim potezima postigao golove i galvanizovao igru Milana.

Simone Inzagi je shvatio da ako blokira Poljaka, dve trećine posla je obavljeno. Tako je mlađi Inzagi skinuo prašinu sa stare taktike striktnog “markiranja” centarfora. Ačerbi je bukvalno “poništio” Pjonteka. Za Gatuza bi mogao da bude veliki problem ako i drugi treneri krenu stopama Inzagija. Pjontek nije centarfor kao, primera radi Džeko. Bosanac ima širi radijus kretanja, dobar dribling, pregled igre, jednako je dobar i spreman da podeli asistenciju koliko i da zatrese mrežu. Staviti “flastera” na Džeka bilo bi samoubistvo za svaku protivničku ekipu, dok protiv Pjonteka može da bude efikasno oružje. Poljski napadač je klasičan finalizator, koji vidi samo gol, metaforički rečeno, prava ptica grabljivica, zato je za njega “kavez” najopasnija kontramera.

Loša vest za Milan je povreda Kesija. Dok Bakajoko i Bilja mogu da budu alternativni, Kesi nema adekvatnu zamenu u sastavu Rosonera. Gatuzo će morati da pronađe neko solomonsko rešenje ako mišićna povreda Kesija bude ozbiljnija. Druga zabrinjavajuća okolnost je pad forme Susa koji već duže vreme izgleda kao misteriozni posmatrač na terenu. U celoj priči, sigurnost Gatuzovoj družini daje odbrana sa dva vanserijska igrača: Romanjolijem i Donarumom. Italija u njima dvojici ima stubove reprezentacije za narednih deset godina.

Sledećeg vikenda nas čekaju dve velike utakmice: rimski derbi i sudar dve prvoplasirane ekipe Napolija i Juventusa.

Rezultati Rome u poslednjih deset kola, sedam pobeda, dva remija i jedan poraz, ne odslikavaju najvernije stanje forme Đalorosih. Moglo bi se mirne duše reći da je često samo rezultat bio zadovoljvajući za ekipu Euzebija Di Frančeska. Poslednje dve pobede protiv Bolonje i Frozinonea su eklatantni primeri. Đalorosi imaju veoma kvalitetan tim, dobro umiksovan sa mladim, zrelim i iskusnim fudbalerima: od Zaniola i Pelegrinija,  preko Manolasa i El Šaravija,  do Kolarova i Džeka. Ipak, ključni igrač za uspešan završetak sezone biće kapiten Daniele De Rosi.

N’Zonzi je prespor u organizaciji napada Rome, a i nespoban je da vertikalizuje igru. Njegov igra kratkih, horizontalnih pasova se nikako ne uklapa u Di Frančeskov stil igre. Zato je De Rosijevo prisustvo presudno u odlučujućim bitkama. Problem je koleno kapitena Rome. Prema inforamacijama iz Trigorije De Rosi ima problem sa hrskavicom u kolenu i zbog toga je svaki njegov nastup neizvestan. Izgleda da je De Rosi čvrsto rešen da stisne zube i predvodi Romu i u derbiju i protiv Porta u Ligi šampiona: želi da bude akter “kratke nedelje” u kojoj se odlučuje sezona Rome.

Sledećih sedam dana bi mogla da bude i “Labudova pesma” ove Rome. Glasine o odlasku Monćija na kraju sezone su sve kredibilnije. Bez Španca u upravi kluba i dani Di Frančeska na klupi Rome su odbrojani. De Rosi će teško moći da nastavi karijeru bez operacije kolena koja bi ga odvojila najmanje četiri meseca od terena, tako da će verovatno u junu okačiti kopačke o klin. Džeko i Kolarov su bliži izlaznim vratima nego ostanku u Trigoriji. Manolas ima čitav red klubova koji su spremni da plate njegovu raskidnu klauzulu sa Romom, baš kao i Lorenco Pelegrini.

Koliko je anomalno ovo prvenstvo Itailje pokazuje mlako interesovanje za meč koji bi trebalo, na papiru, da bude najvažniji i najuzbudljiviji: Napoli - Juve. Gol Dibale na Dal’Ari je skinuo i poslednji veo interesovanja za ovaj meč pošto su Bjankoneri zadržali 13 bodova prednosti nad Ančelotijevim timom.

Napoli nije primio gol na poslednjih pet mečeva, a na Tardiniju se se konačno raspucali napadači Azura, pre svih Milik. Poznajući Karla Ančelotija, i donekle Aurelija De Laurentisa, ne treba sumnjati da će za njih dvojicu  sama činjenica da budu prvi koji će naneti poraz u Seriji A Ronaldovom Juventusu biti dovoljno veliki motiv da podignu temperaturu do maksimuma u Kastel Volturnu i na stadionu San Paolo.

Napuljska provera za Juve nema veliki značaj po pitanju osvajanja skudeta, koji je već kaparisan, ali je ona najvažnija pre meča sa madridskim Atletikom u Torinu. Kristijano Ronaldo je imao najgori februar u svojoj karijeri. Portugalac jeste doveden u Torino da bi Juve mogao da napravi kvalitativan napredak i da se vrati u krug najvećih evropskih klubova, ne samo po svom istorijskom bekgraundu, nego i po ekonomskoj moći i privlačnosti za najveće fudbalere današnjice. Međutm, iza tog logičnog stava koji ponavljaju rukovodioci Juvea ne može se sakriti činjenica da je CR7 došao da bi Bjankoneri osvojili Ligu šampiona posle 23 godine.

Paradoksalno, bez Ronalda Juve je osvojio četiri duple krune, stigao dva puta do finala Lige šampiona i nije ispao u tom periodu pre četvrtfinala. U ovoj sezoni je već ispao iz Kupa Italije, jednom je nogom van LŠ i ostaje samo skudeto, koje bi svakako osvojio i bez pomoći Portugalca.

U Torinu su pojedini krugovi uvereni da će Maks Alegri, bez obzira kako se završi ova sezona, napustiti Juve. Ne bi trebalo da uzimamo zdravo za gotovo takva predviđanja pošto je toskanski stručnjak pokazao da ima dovoljno tvrd stomak i da ne pripada grupi ljudi koja se povlači ili predaje. Alegriju ističe ugovor sledeće sezone i lično nas ne bi iznenadilo da ostane do kraja i proba da zatvori svoj šestogodišnji ciklus u Juveu sa trofejom koji toliko nedostaje Bjankonerima.

U svakom slučaju Zinedin Zidan je hazardersko rešenje za Juve. U Real Madridu Zidan se pokazao kao odličan koordinator velikih fudbalskih zvezda dok je treniranje jednog, uslovno rečeno, “normalno velikog kluba”, sasvim druga stvar i na tom planu Zidan tek mora da se dokaže. To naravno ne znači da Zizu ne bi mogao da napravi uspešnu trenersku parabolu koja bi išla u suprotnom smeru od njegove igračke karijere, kada je iz Juventusa prešao u Real Madrid.

I na kraju reč dve o Ikardiju. Kako vreme prolazi Mauro je u sve nezavidnijoj situaciji. U Argentini je već stekao veliki broj neprijatelja, počev od Mesija i Maradone, zbog toga što se “smuvao” sa ženom svog prijatelja Maksija Lopeza. U Interu se okrenula cela svlačionica protiv njega, čak i oni koji su mu bili prijatelji su ga ostavili na cedilu i priklonili se većini. Uzrok je bila ponovo Vanda Nara.  Ako je tačna postavka Dostojevskog  -  ono što ti se dogodi dva puta neizbežno se ponavlja i treći put - onda bi Mauro morao da vodi o tome računa kada bude birao novi klub.

(FOTO: Reuters)