ANALIZZA: Zvezdina deca su tuđe bogatstvo
Vreme čitanja: 5min | pet. 26.07.13. | 11:24
Da nesreća ne ide sama, dokaz je trenutna situacija u nekadašnjem evropskom i svetskom fudbalskom šampionu. Totalna propast, kojoj se kraja ne vidi, poslednjih dana dodatno je pojačana pričom o dešavanjima u omladinskoj školi. Kako je došlo do toga da se talenti teraju i prodaju u bescenje? Odgovor sledi...
Sve što se godinama elaborira o dešavanjima u omladinskoj školi Crvene zvezde, vapaji za izgubljenim sinovima koje je sunce tuđeg neba jače ogrejalo, može da ide pod vinjetu – „Stara priča novi čitaoci“! O spletu navodne korpucije, nehumanih uslova za rad i loših procena napisani su silni tekstovi, ali emotivna ispovest aktuelnog trenera kadeta Dragana Mladenovića otvorila je novo poglavlje o devijantnim dešavanjima podno južne tribine Marakane. Rafalna paljba izjava nekadašnjeg člana Glazgova i Real Sosijedada „zakačila“ je aktuelne i bivše odgovorne iz Ljutice Bogdana koji su imali tu privilegiju da kadriraju po Crvenoj zvezdi i odvajaju žito od kukolja.
Izabrane vesti
A kako su to radili i koliko stručno, najbolje oslikava istraživanje MOZZART Sporta: Crvena zvezda je u poslednjih 10 godina izgubila dve sjajne generacije, samim tim i projektovanu zaradu od više miliona evra. Jer pre „klase 1995“ koja se razbežala trbuhom za kruhom, te podatka da je matični klub prema njima imao maćehinski odnos. A stasavao je tim čije su glavne perjanice bili Đuričić, Kovačević (vraćen za 80.000 evra i 40 odsto od naredne prodaje), Uroš Ćosić, Goran Čaušić i napadač Đorđe Despotović. Zaposleni u omladinskoj školi, prema starom dobrom običaju, sete ih se kad negde tamo daleko zablistaju, a u međuvremenu ponavljaju da nisu oni krivi što njihov potencijal nije prepoznat u crveno-belom dresu. Emotivnom pričom o tome kako bi izgledao Zvezdin tim da su danas u njemu Despotović, Đuričić, Čaušić, Dragan Mladenović budi setu milionskoj armiji navijača. Ujedno upro je prstom i u bivše direktore omladinske škole koji su se menjali kao na traci posle smrti Vojkana Melića i Miroslava Pavlovića Pavike.
”Slušajte, oko omladinske škole Crvene zvezde situacija je isprepletana, da ne kažem složena za sve koji nisu unutra... Mogu da govorim o periodu kada sam bio direktor, u predsedničkoj eri Toplice Spasojevića. Ne znam šta je hteo da kaže Mladenović, ali ja sam tu prepoznao nervozu. Na koje rukovodioce i bivše direktore je mislio, ja ne znam, međutim na moje insistiranje se Đuričić vratio iz Olimpijakosa. On je bio ljut, jer je Mrkeli ponuđen profesionalni ugovor, a ne njemu. Kasnije je otišao”, kaže za MOZZART Sport bivši direktor omladinske škole Crvene zvezde Zlatko Krmpotić.
A svi koji osećaju pripadnost Crvenoj zvezdi stekli su utisak da se na komšijskom stadionu gaje sve sami unikati, biseri nedostižni za najtrofejniji srpski klub. I govor brojki ide tome u prilog: poslednji veliki, ali zaista veliki igrač koji je stasavao u Ljutice Bogdana je Nemanja Vidić, dok je generacija igrača rođenih 1984.godine poslednja od koje je klub imao finansijske koristi. Za to vreme Partizan je prihodovao od unosnih transfera, a Zvezda gledala kako joj najtalentovanija deca beže za 300.000 evra. Mladenović je pobio tezu o tome da je Partizan ima bolju školu, prisetivši se da potencijal najtalentovanije dece na Marakani nije iskorišćen u seniorskom timu.
“Partizan za mene ima i dalje bolju školu! Zvezdi nedostaju kadrovi, a najveći problem je u tome što za trenere dolaze ljudi koji nemaju pravi uvid u kvalitet mlađih selekcija. Eto, kada sam ja bio na čelu omladinske škole, trener Janevski nije hteo da čuje za Simonovića. Dečko je bio vrhunski štoper, daleko ispred svih u prvom timu. Međutim, šef stručnog štaba ga nije poznavao. Imamo takvih primera još: Despotović je bukvalno maltretiran u Zvezdi dok nije otišao”, priseća se Krmoptić.
Otvorio je Mladenović i temu korpucije. Prema nikad dokazanim urbanim legendama pojedini treneri u Zvezdi otvoreno su od roditelja tražili mito, forsirali igrače iz situiranih porodica, popravljali automobile na račun svog statusa i mogućnosti da ne toliko talentovane dečake promovišu u crveno-belom dresu. O tome se samo šaputalo i šapuće u Ljutice Bogdana jer je klub pritisnut silnim finansijskim problemima. Omladinska škola je bukvalno puštena niz vodu, a rukovodioci uljuljkani u nostalgične priče smatrali su da roditelji treba u punom sprintu da dotrče na potpisivanje profesionalnog ugovora. Čim to neko iz uprave poželi. Ali, dešavanja su ih demantovala. Posle afere Đuričić i Ćosić vest o novom odlasku talentovanog klinca s Marakane nije zavređivala veći medijski prostor.
“Razumem šta hoćete da mi kažete, ali neumesno mi je da komentarišem period u kojem nisam bio u klubu. Od dana kada je došla nova uprava potpisali smo mnogo profesionalnih ugovora, pojedince prebacili u seniorski tim, one koji su pokazali želju da igraju za Zvezdu. Pokazali smo da hoćemo da omladinska škola bude naša baza”, poručio je za MOZZART Sport predsednik Crvene zvezde Dragan Džajić.
Istom retorikom pre njega se služio Vladan Lukić, a pre njega Toplica Spasojević. Međutim, umesto da postane fabrika omladinska škola Zvezde je postala ukras. Poželjna tema u trenutku tektonskih poremećaja i gubitka seniorskih trofeja. A ko je imao priliku da vidi pod kakvim uslovima rade momci koji treba da nose igru Crvene zvezde za neku godinu, sve mu je jasno. Svlačionice su iste kao pre 30 godina, bez pratećih sadržaja. Kancelarije za trenere takođe. Teren s prirodnom travom je u lošem stanju... Sve je to slika i prilika jednog kluba kojem su ispred nosa bežala talentovana deca.“Ne možemo mi da se poredimo s Barselonom i Ajaksom. Oni su po uslovima daleko ispred nas. Ali posle Partizana u Srbiji imamo najbolje uslove. Obavestili su me o tome šta je sve rekao Mladenović. Istina je da se samo jednom desilo da tri generacije treniraju na istom terenu. A to što me je nazvao „nebitnim likom“ je lični stav”, poručuje aktuelni direktor omladinske škole Srđan Vasiljević.
Još jedan važan faktor ne treba zaboraviti u ovoj priči. Treneri u omladinskoj školi Crvene zvezde rade za minimalac, tačnije za 22.000 dinara. Ni to ne dobijaju redovno, iako je generalni sponzor „Gasprom“ određenu svotu novca namenio upravo Zvezdinoj školi. Ti ljudi, među kojima su i istinske klupske legende poput Živana Ljukovčana, moraju da strepe nadajući se da će im klub ponuditi produženje ugovora.
“Praksa o jednogodišnjim ugovorima važi svugde u svetu. Posle toga se prave analize, ocenjuje rad svakog trenera. To je razlog što novi ugovori nisu potpisani”, jasan je Srđan Vasiljević.
Iz ove priče o Zvezdinim promašajima namerno je izuzet najskuplji igrač Nemanja Matić. On je došao na Marakanu kao mlađi omladinac, ali mu se tadašnji trener Zvonko Radić zahvalio na saradnji posle jednog poluvremena. Navodno, Matić je slabo trčao...