50 SEZONA: Ta opojna Bundesliga

Godina je 1945. Saveznici su opustošili Nemačku i nikom nije do fudbala. Fric Valter obnavlja FC Kajzerslautern, a da nema ni dresova ni šorceva, nema ni infrastrukture. Ali ta ista SR Nemačka poput Feniksa se diže iz pepela osvaja 1954. ni manje ni više nego svetsku titulu u čudesnom finalu u Bernu protiv Mađara. Tako malo je prošlo, ali su se digli do visina gde su ostali do dan danas.

Zajednička liga tada nije postojala. Igrali su se regionalni šampionati, a onda doigravanje za titulu. Tako je bilo sve do 1962. kad je jedan od brojnih razloga za promenu sistema bila i SFR Jugoslavija. Naime, te godine je na SP u Čileu upravo Jugoslavija u četvrfinalu pobedila SR Nemačku sa 1:0 što je proglašeno neuspehom i krenulo se sa novim idejama.

Sad već istorijskog 28. jula 1962. DFB na čelu sa predsednikom Hermanom Gesmanom donosi istorijsku odluku da od 1963. krene zajednička liga i to Bundesliga.

U prvom šampionatu su igrali timovi iz svh pet grupa Oberlige i to: Braunšvajg, Verder, Hamburger (Sever), Dortmund, Keln, Majderiher (sadašnji Duizburg), Projsen Minster, Šalke 04 (Zapad), Kajzerslautern, Sarbriken (Jugo zapad), Ajntraht Frankfurt, Karslrue, Nirnberg, Minhen 1860, Štutgart (Jug) i Herta (Berlin). Prvi meč odigran je 24. avgusta 1963. između Dortmunda i Verdera, a strelac prvog gola bio je Timo Konecke u 58. sekundu. Mečeve prvog kola pratilo je čak 327.000 gledalaca, a prvi šampion bio je Keln sa samo dva poraza i šest bodova više od Antrahta i Majderihera. Uve Zeler je bio najbolji strelac, Helmut Ran prvi isključeni igrač, ispali su Projsen Minster i Sarbriken.

I da, dobro ste primetili. Nema Bajerna koga nije bilo ni u drugom šampionatu koji je okončan trijumfom Verdera. Prva Bajernova sezona bila je 1965/1966 i odmah su bili treći. Ironijom sudbije je tada šampion bio Minhen 1860 sa Pericom Radenkovićem na golu i nikad više Lavovi nisu uspeli da pariraju gradskom rivalu koji je dugo vremena bio u njihovoj senci.

Ostalo je već istorija. Nemački timovi su postali strah i trepet u evropskim kupovima, a Bundesliga je od početka do danas imala neke stvari koje se ne menjaju. Bilo je istina nekad problema sa posetom,  najmanji prosek bio je  1972.  (16.000 gledalaca po meču), a malo krizno je bilo i početkom osamdesetih, ali su se stvari brzo vratile na staro i današnji prosek od 42.000 navijača je najveći u Evropi.

Nikad se nije preterivalo sa davanjem novca za poznate igrače koji jesu dolazili, pogotovo u Bajern, ali nikad nije bilo toliko rasipanja kao kod vodećih španskih, italijanskih i poslednjih godina engleskih timova. Igrači sa prostora SFRJ su uvek bili rado viđeni i na desetine ih je ostavilo traga, kao i Skandinavci, Južnoamerikaci (mnogo više Brazilci nego Argentinci i Urugvajci), Afrikanci, Azijci, jednostavno svi pa čak i Novozelanđani zahvaljujući Vintonu Ruferu, ubojitom strelcu Verdera poznatim pod nadimkom Kivi. I treneri sa ovih prostora su nekad bili vrlo važni kao Zlatko Čajkovski, Branko Zebec, Dragoslav Stepanović, Aleksandar Ristić, ali davno je to bilo.

Nisu nemci toliko škrti kao što se misli, već su racionalni. Znaju šta rade, licence su zakon i oni koji je nemaju će bez milosti biti bačeni u niži rang, a mnogi su to osetili na svojoj koži. Sve bolji rad sa mladima omogućuje timovima i da ne pretplaćuju igrače koji dolaze sa Istoka pa danas vodeći strelci na primer Poljske ili Češke ne mogu da očekuje da njihovi transferi budu veći od dva do tri miliona evra.

Nemci ponude i nema cenkanja pa ko prihvati nek prihvati. Ovaj model prihvaćanja modernog, ali očuvanja nekih tradicionalnih vrednosti omogućava Bundesligi da 50 godina bude u evropskom i samim tim svetskom vrhu, a sad je cilj da budu i najbolji. 

Prolaz svih sedam timova u narednu fazu ovogodišnjih evrokupova, velika efikasnost i pošten pristup poslu, to su samo jedni od atributa kojima se diče Nemci kod kojih kao i uvek ima malo priče, a mnogo rada. Tako će uvek i biti, i narednih 50 pa još 50 sezona. Ova liga će uvek biti ona koja je u žiži i koja nudi sve ono zbog čega je fudbal to što jeste. Gospodar igre.

Da li ste i ovo znali o Bundesligi:

- Da su Mehmet Šol i Oliver Kan rekorderi među igračima sa osam titula, a sa isto toliko Udo Latek kod trenera
- Da je najbrži gol postigao Ulf Kirsten i to 2002. u 11. sekundu protiv Kajzerslauterna
- Da je Oliver Kan golman sa najviše mečeva bez primljenog gola i to 196 od 557
- Da je Jens Novotni rekorder po broju crvenih kartona i to osam, a slede ga sa sedam Štefan Efenberg, Sergej Barbarez i Torsten Kraht
- Da Nuri Sahin drži rekord kao najmlađi igrač (16 godina, 325 dana) i strelac (17 godina, 82 dana)
- Da je najstariji igrač koji je nastupao Klaus Fihtel iz Šalkea koji je igrao i sa 43. godine
- Da su najviše autogolova postigli Nikolče Noveski i Manfred Kalc i to po šest
- Da je Manfred Kalc postigao najviše golova iz penala i to 53, a promašio je sedam
- Da je Muhamed Zidan u dresu Majnca 2012. ostvario najduži niz od šest uzastopnih utakmica sa bar jednim postignutim golom
- Da je najveća poseta zabeležena 1969. na meču Herta – Keln i to 88.075 gledalaca
- Da je Hamburger jedini odigrao svih 50 sezona, a slede Verder (49), Bajern i Štutgart (48), Dortmund (46)...