Šefe, kao da sam u Lejkersima!

Organizam srpske košarke ima veoma snažno srce u vidu nacionalnog tima, a glava koju čine večiti rivali je lepa, uglađena, evropska, perspektivna... Ipak, problem je što je trup ostao bez leve ruke u Vršcu (Hemofarm), desne u Kragujevcu (Radnički), a i pluća u Valjevu (Metalac) rade sa sve manje kapaciteta i sve više otkazuju. Kičma sa proizvodnjom mladih košarkaša iskrivila se i obolela od skolioze jer može da se pohvali samo retkim pršljenovima u vidu večitih, Mege i FMP-a. Zaključak je da su noge naše klupske košarke - staklene.

Upravo zbog ovakve situacije treba istaći periferne delove tela koji su zdravi, imaju jasan cilj, ideju, resurse, što ekonomske što ljudske. Možda nemaju „težinu“ poput pomenutih, ali rade po dobrom principu i svakako su nešto što zaslužuje pažnju. Jedan od njih je dorćolski klub Dinamik (Dynamic) koji u prvoj godini postojanja zauzima drugo mesto u šampionatu i bori se za ulazak u KLS, ali se pre svega ističe dobrim kadrovima i uslovima za rad i napredak mladih igrača.
„Imamo sve moguće uslove i sve smo podredili sportistima i košarci. Okupili smo najbolje ljude. Miroslav Muta Nikolić je pokrovitelj svih kategorija škole košarke gde imamo polaznike svih uzrasta, Goran Grbović je tim menadžer. Ideja je da ovde talentovani igrači uče od najboljih trenera, a da se ne napreduje prema tome koliko roditelji imaju para već po talentu. Prvi tim ima ozbiljne ambicije za ulazak u KLS. Bojan Kusmuk je trener, imamo i neke starije igrače (Bojan Krstović, Stevan Nađfeji, Slaviša Bogavac) koji vuku ove mlađe. Uložio sam sredstva ne gledajući samo svoj interes, već i opšte dobro. Plate su u minut, tačno određenog datuma, a zanimljivo, igračima je to veoma čudno jer su navikli na drugačije uslove u Srbiji. Bogavac mi je čak jednom prilikom rekao da se oseća kao da je u Lejkersima. Imamo i centar za rehabilitaciju, lekare, fizioterapeute, relaks zone, sopstvenu halu, klupski autobus. Imamo sve potrebne uslove“, kaže vlasnik kluba Velibor Jojić.

OVAKVE USLOVE IMA SAMO CEDEVITA

Goran Grbović je tim menadžer kluba i ima zadatak da skautira mlade talente iz Srbije i okolnih zemalja. On ističe da je cilj Dinamika da stvori jednog reprezentativca u naredne četiri godine i da bi sa tim bio zadovoljan.
„Ovde se trudimo da radimo po novim programima, da menjamo svest kod roditelja i dece, da ih odvojimo s ulice, damo im sve moguće uslove i uradimo dobru stvar za sve. Ne smemo da gubimo vreme. Posebno u selekciji dece. Proces stvaranja igrače traje u ciklusu od četiri godine. Od 14 godina pa za naredne četiri vi možete da vidite rezultate. Ako imate igrače bez limita sa njima se radi drugačije i spremate ih za NBA. Proces ulaganja novca je veoma mukotrpan, nadam se da ćemo iz toga dobiti barem jednog reprezentativca u naredne četiri godine. Sredstva uopšte nisu mala, za jednog takvog igrača treba uložiti u jednom ciklusu preko 100.000 evra. Tu govorim o stipendiji, hranarini, trenažnom centru, vođenju brige o igraču“, kaže Grbović.

Bivši kapiten Partizana uporedio je uslove u Dinamiku sa nekim od najvećih evropskih timova koje je obilazio, samo ističe da je to ovde na manjem uzorku.
„Smisao svega je da ovaj centar bude eksponat izlečenja naše košarke. Ovakve uslove trenažnog centra u okruženju ima možda samo Cedevita i možda Olimpija. Verujte mi, uverio sam se, slično je i u Real Madridu i Barseloni, samo naravno na većem uzorku sa mnogo više dece iz celog sveta gde iz kvantiteta izvlače kvalitet, a mnogo njih otpadne. Ova priča će još rasti kroz košarkaške veze, okupljanja, kampove. Možemo samo da dobijemo. Mladim igračima sve obezbeđujemo, od smeštaja, hrane, škole, nemaju nikakav izdatak... Skupljamo decu iz unutrašnjosti i učimo ih elementarnim stvarima u životu i košarci“, kaže Grbović u razgovoru za MOZZART Sport.

On se protivi ranom odlasku dece iz zemlje, jer u tom slučaju oni ne steknu obuku koja je krasila mnoge naše šampione u bliskoj i daljoj prošlosti.
„Kada kod nas u radu sa srukom nauči sve elemente on teorijski može odmah da ode u Real i da igra, sve zavisi od njegove atletike. Ako samo jedan od osnovnih pet elemenata ne nauči biće mu vroma teško, neće razumeti saigrače. Zato je struka jako važna. Moramo da zadržimo decu. Kada dete ode sa 13 godine u Španiju da igra, on je španski košarkaš sa srpskim prezimenom, igra na taj način. Ne na onaj naš način koji nas je krasio decenijama“, tvrdi Grbović.

MUTA NIKOLIĆ O LETNJEM KAMPU SA ĐORĐEVIĆEM, OBRADOVIĆEM KAO I PREGOVORIMA SA PARTIZANOM

Kao jedan od nosilaca cele priče postavljen je Miroslav Muta Nikolić. On ističe da je posle pet minuta razgovora prihvatio poziv, ali i da nije imao neke druge zadovoljavajuće ponude. Takođe, kaže da su priče po kuloarima da je bio mogući naslednik Duška Vujoševića na klupi Partizana – neistinite.
„Šta je mene privuklo? Ne radim nigde, a verovatno sam i malo skup da bih radio. Nisu bili dovoljno dobri uslovi koji su mi nuđeni. Ovde imam ceo paket uslova da radim s mladim košarkašima. Zdrava priča. Dogovorili smo se za pet minuta. Ovo ću uvek da radim, a ako se pojavi neki klub ja mogu da odem na godinu-dve, pa da se vratim. Imao sam ponude Olimpije, MZT-a. Ne isplati mi se da idem okolo za male ugovore. Nisam ni sa kim pregovarao iz Partizana. Nije bilo kontakata. To su bile priče gde su svi bili kandidati. Svi su se spominjali. Vidim da u klubu ima više struja. Neka rade posao. Neka prave igrače. Partizan nije izbacio igrača 20 godina. Pravio je mnoge igrače, ali strane, i one koji su dolazili iz manjih klubova. Partizan će i sada doći na svoje, ne brinem za njih“, kaže Nikolić za naš sajt.

Pomoćnik Aleksandra Đorđevića u reprezentaciji Srbije je istakao da Dinamik ima selekcije svih uzrasta i da se tako pravi baza za dalji razvoj tima. Ideja je da u prvom timu u budućnosti igraju mladi igrači.
„Imamo sve selekcije. Gledamo da uđemo u KLS i tada će biti mnogo lakše. Radimo sve ovo pet-šest meseci i čudo smo napravili. Voleo bih da imam više „kapitalaca“ za individualni rad. Ti najtalentovaniji klinci su u ovim većim klubovima. Ipak, kod mene dolaze mnogi na individualan rad. Imam neke mlade igrače, talentovane, ali moraju da izdrže moj dril, to je glavna stvar. Tu je i Erceg koji je još bez kluba, održava kondiciju. Videćemo da napravimo i kamp za igrače preko leta na nekoj od planina, a da u njemu učestvuju i Saša Đorđević, Željko Obradović, da održe neki seminar za trenere i košarkaše, to su velika imena“.

Muta se zatim osvrnuo na stanje košarke u gradovima po Srbiji. Kaže, najbolji igrači su uvek dolazili iz malih sredina i upravo su ti košarkaški centri nešto na čemu mora da se radi.
„Ne igra se košarka samo u Beogradu. Ja sam za to da svaki grad ima svoj klub, jer odatle dolaze najbolji igrači. Samo su Slavnić i Đorđević vrhunski igrači iz Beograda. Oni najveće klase. Ekonomski smo slabi. Mislim da je Čačak kolevka naše košarke, da je najviše igrača dao. Valjevo, Užice, Leskovac, Zrenajnin... Ti gradovi moraju da se dignu, tu se uvek igrala dobra košarka. Sad je sve palo. Ko će da finansira kada ljudi nemaju šta da jedu? Samo su bitne pare da bi se podigao neki klub. Imao sam pokušaj u Kragujevcu koji je trajao pet godina, napravio mnogo igrača, došao na loptu od Evrolige protiv Zvezde u Laktašima, ali su finansije bile loše i pukli smo... Obećavali smo, ali nismo imali stabilan budžet. Ne možeš da se takmičiš. Nismo mogli da izdržimo. Odu ljudi na BAT i moraš da zatvoriš klub“, kaže Nikolić.

Upravo ova priča sa Radničkim odslikava stanje koje je vladalo u bliskoj prošlosi i koje nastavlja da poput tumora izjeda sport u kome naša zemlja ima nemerljivo velike uspehe u istoriji. Ovoga puta Muta i ostali ljudi u Dinamiku su krenuli u nešto što bi mogao da bude putokaz drugima na koji način može da se radi i u svoju, ali i korist srpske košarke. Možda ovakav princip rada i poslovanja jednom postane „normalan“ kao u čuvenoj izreci Mute Nikolića.

(FOTO: Star Sport)