ŠARENI PIŠE: Zamor materijala

Nikako drugačije, osim sa dve reči upotrebljene u naslovu, ne može da se objasni pad u igri koji je na meču protiv Bajerna imao Partizan. Podatak da se među prvih 10 košarkaša Evrolige, u statističkoj kategoriji po broju minuta provedenih na parketu, nalaze čak četiri igrača srpskog šampiona- na prvom mestu je Milosavljević, drugi je Lovernj, četvrti Bogdanović, dok je Kinzi deveti – apsolutno potvrđuju ovu tvrdnju.

Ukoliko je nešto drugo u pitanju, onda crno- beli imaju problem...

Kako drugačije objasniti da je Partizan, predvođen sjajnim Bogdanovićem, u prvom poluvremenu sa terena prosto čistio Bajern, postigao 42 poena, a onda u nastavku zabeležio samo 23 pogotka, uz očajan procenat šuta za tri poena i dugo vremena neviđenu razliku u ofanzivnim skokovima u korist protivnika? I uz sve to bez ijedne jedine asistencije za 20 minuta!?

Bajern je u većem delu utakmice delovao kao „grupa građana“ koja ne može da objasni zašto je čuveni fudbalski gigant pre tri godine odlučio da priličnu svotu evra potroši na reanimaciju košarkaške sekcije, koja je takođe zahvaljujući pozamašnoj finansijskoj injekciji Evroligi zauzvrat dobila vajld-kard. Ipak, poziv je opravdala prolazom u TOP 16 u svojoj debitantskoj sezoni.

Svetisalv Pešić je veliki trener, to znaju i mala deca, ali je prosto neverovatno koliko slobode daje svojoj ćudljivoj američkoj koloniji u dresu minhenskog instant košarkaškog projekta. Ali to je očigledno stil koji Bajern gaji ove sezone, u nemogućnosti da uradi nešto drugačije, te sve zavisi od raspoloženja petorice Amerikanaca i njihovog procenta šuta za tri poena (ne računajući Diona Tompsona).

To im je prošlo na gostovanju protiv Žalgirisa, ali evo i protiv Partizana.

Dok im je u prve dve četvrtine taj procenat bio katastrofalno loš, Partizan je ostvario  dominanaciju na terenu i imao u jednom momentu 14 poena prednosti!

Međutim kada su domaći igrači krenuli mnogo agresivnije, sudije u više navrata postale samo nemi posmatrači, Partizan toliko počeo da petlja da se ispetljati iz sve komplikovanijih situacija nije mogao, proradila je i dalekometna paljba nemačkog tima i sve je otišlo u nepovrat. Bajern 71, Partizan 65.

Svetislav Pešić je pre meča hvalio Bogdana Bogdanovića kao jednog od najboljih igrača u Evropi, a mladi bek crno- belih je na taj način dobio dodatnu motivaciju, što se i te kako videlo na ovoj utakmici. Kada je pak Pešić na poluvremenu svojim igračima otvorio oči i pročitao odličnu Partizanovu zonsku odbranu 1-3-1, kao  i napadačke akcije, voda je došla do grla gostujućim igračima, i jedino je ostalo mesta za pojedinačne kreacije koje je na sebe preuzeo Tarens Kinzi, te je u više navrata uspešno pokazao zašto je doveden.

Uz pomenuti tandem solidan je bio Lovernj, dok se zbog svega pruženog u ovoj sezoni Milosavljeviću može oprostiti loše veče.

I to je to. Ostali?!

Na ovoj utakmici se odlično videlo koliko Partizanu nedostaju povređeni Bertans i Vesterman.

Ponavljam, opet i po stoti put, da poštujem odbranu, te da ovaj segment igre vrlo često odlučuje pobednika, ali i dalje stoji to da ukoliko Partizan „prebaci“ 70-tak postignutih poena može se više nadati pobedi. Prava šteta, jer je Partizan ovim propuštenim trijumfom mogao da dođe do samopouzdanja, preko potrebnog za nastavak TOP 16 i velike borbe koje ga očekiju.

START STOTKOM

Jednostavno Crvena Zvezda Telekom je kvalitetnija od Bilbao Basketa. Vremešni igrači španskog tima, koje su mnogi hvalili kada su u Endesa ligi dobili Laboral Kuću, pa čak i Barselonu, vezali su potom pet poraza zaredom i tek su na 11. mestu domaćeg prvenstva. Dovoljno.

Međutim, svaki tim koji stiže iz najjače lige u Evropi je za respekt.

Tako je i Zvezda respektovala Bilbao, ali samo par minuta, a onda je nametnula svoj ritam i atletskim sposobnostima svojih igrača i brzom igrom naterala „penzionere u crnom“ da potraže boce sa kiseonikom i pomoć sa strane.

Vicešampion Evrokupa nije ona ista ekipa iz nekoliko prethodnih godina, kada su igrali i u Evroligi. Godine i požutele krštenice su problem većine igrača, ali i nedostatak bivšeg trenera Fotsisa Katsikarisa koji je bio jedna od najjačih karika ovog tima.

Njegov nekadašnji pomoćnik, sada prvi trener Rafael Puejo, nije se mnogo mešao u svoj posao i uglavnom je po šablonu i utvrđenoj minutaži pravio izmene koje po pravilu ništa bitnije nisu menjale. Pritom se kasno odlučio za alternativnu odbranu, a onda je postavio čudnu zonu 2-3, u kojoj se centar iz sredine reketa spušta skroz do osnovne linije, ne bi li valjda sprečio bočna utrčavanja, što je ostavilo veliki prostor za Zvezdinog igrača na poziciji posta, pa je kazna stigla u više navrata!

Zbog pomenute starosti i želje za dobrom igrom u napadu, veći deo gostujućih košarkaša se prilično „štekovao“ u odbrani. Rezultat toga je čak 16 skokova i 10 asistencija više na kontu domaćina, te dobra igra Zvezde u fazi napada, pa na kraju i rezultat od 105 poena! Nepostojanje ozbiljnog klasičnog centra Bilbao je platio dominacijom Bobana Marjanovića.

A sada o Tadiji Dragićeviću...

Govorio sam više puta o dobrim partijama Luke Mitrovića, te da treba „istrpeti“ sazrevanje njegovog talenta, ali povratkom nekadašnjeg Zvezdinog kapitena novonastala situacija poprima ozbiljniju priču. Dragićević „oslobađa“ Marka Simonovića igranja na poziciji krilnog centra, ali i nameće konkurenciju Radenoviću koji je neigranjem Mitrovića bio prilično siguran vladar minutaže na „četvorci“. Izlazak Simonovića na „trojku“ u sličnu poziciju kao Radenovića stavlja sada Blejka Šilba, a on mora da se uozbilji, jer smo u sredu videli da Zvezda može do visoke pobede uz samo 12 njegovih  minuta na parketu. Tačnije, to bi trebalo da zabrine Amerikanca.

Startna pobeda crveno- belih u Evrokupu nad Bilbaom od 105:87 dobra je potvrda da je Zvezda među prvim favoritima za osvajanje ovog takmičenja.

MAGLA SVUDA

Slično Partizanu prošao je i Radnički na gostovanju ukrajinskom Himiku, samo što je razlika u kvalitetu ova četiri kluba evidentna u korist evroligaša. Ekipa Miroslava Nikolića je želela da pobedom svom treneru čestita Novu godinu i Božić, ali i njegov 58. rođendan na sam dan ove utakmice. Ipak, nisu Kragujevčani uspeli u toj nameri, jer se ideja nije dopala nekolicini igrača Himika.

Radnički je kontrolisao igru u prvom poluvremenu, dobio obe četvrtine, ali onda je došlo do potopa u nastavku. Kao što su zbog magle imali problema sa povratkom u Srbiju iz Ukrajine, tako su izgubljeno gosti delovali u drugom delu ovog meča, što je iskoristila domaća ekipa, kod koje se kao slava slavi momenat kada na parketu ima bar jednog ukrajinskog košarkaša u petorci.

Ta američka družina, potpomognuta jednim Letoncem, iščupala je prvu pobedu (73:68) ni kriva ni dužna, tačnije Radnički joj je to dozvolio. Odlaskom centra Muftau Jarua Radnički igra sa tri „četvorke“, sve tri istog kalibra, što očigledno predstavlja problem. Na pleju Marinović ima veliki kredit, a on raste nepostojanjem adekvatne zamene. Dušan Mlađan na momente podseća na svog slavnog oca Milana, a reprezentativac Kalinić se nalazi „ni na nebu ni na zemlji“.

Evidentno da je igranjem u Evrokupu Radnički krenuo na ogroman zalogaj, a da pritom finansijski problemi ne jenjavaju, već naprotiv postaju sve veći.

Miroslav Muta Nikolić, kojeg ćemo na leto gledati u ulozi pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića, ima težak zadatak da pored učešća u ovom takmičenju u drugom delu sezone akcenat baci na bežanje iz opasne zone ispadanja u ABA ligi, te što boljeg plasmana u ovom regionalnom takmičenju.

(FOTO: Star Sport)