ŠARENI PIŠE: Ser Čarls za polufinale, Partizanov kraj nade za plej-of

Sjajan ambijent, rekord, trema, puno grešaka, drama, doza sreće  i naravno neverovatni Čarls Dženkins za ogroman uspeh- u jednoj rečenici sve što je armija navijača Crvene zvezde videla u revanš meču protiv Budiveljnika u četvrtfinalu Evrokupa.

Idemo redom.

Navijači Zvezde napravili su odličnu atmosferu, u kojoj se očekivalo da na to nenavikli Budivljenik brzo položi oružije. Tako je i delovalo, ali se ta situacija ipak munjevito kao veći kamen okačila crveno-belima oko vrata.

Sa 24.232 navijača Crvena zvezda je oborila rekord po broju gledalaca na evropskoj košarkaškoj utakmici u dvorani, kao i u Evrokupu, ali i u Kombank Areni. Prebačeno je Partizanovih 22.567 iz marta 2009. sa meča protiv Panatinaikosa (crno-beli su sa tim brojem i dalje na prvom mestu u Evroligi).

Inače za apsolutni rekord u evropskoj košarci smatra se poseta od čak 80.000 fanova na finalu Kupa pobednika kupova iz 1966. godine kada su na fudbalskom stadionu u Atini igrali AEK i praška Slavija.

Prevelika motivacija i energija sa tribina se često sudare i znaju da naprave više štete nego koristi. Pored treme crveno-belih i zbunjujuća odbrana Budiveljnika, uz željenu opstrukciju igre, učinila je da Zvezda zabeleži početničke greške, ali i ne dođe do svoje prepoznatljive igre. Takva situacija više je išla na ruku gostima, koji su igrali slično kao i na prvoj utakmici u kojoj su takođe u par navrata imali dvocifrenu prednost.

Uz to kombinacija donekle neprimetnih Simonovića i Marjanovića, uz nešto slabije izdanje Nelsona, kao i skroz lošu igru Katića (šut 1-11) stavila je ogroman teret na leđa domaćeg tima.

Pored toga nestvarno deluje podatak da je Zvezda ostvarila čak 55 skokova, od toga čak 22 u napadu!!!

I ovoga puta nije izostala dramatična završnica, praćena dozom sreće za Zvezdu, ali sada i početničkim greškama ukrajinskog tima.

I ko zna kako bi se sve završilo da nije bilo Čarlsa Dženkinsa?

Doneo je Zvezdi produžetak, u kojem je ubacio u „petu brzinu“ i za tili čas oduvao Budiveljnik! Sam, potpuno sam. I to je činjenica!

Takvi igrači se i dovode za ovakve partije- 29 poena, četiri skoka, asistencija i dve ukradene lopte! I sve to u vrlo bitnoj utakmici.

Predstava koja tera velike klubove da naredne sezone plate milionski ugovor.

Momak koji je posle završetka sjajne koledž karijere, u NBA ligi shvatio da život ponekad nije fer i da na neki drugi način mora da potražii svoju košarkašku sreću, ovom prilikom pokazao je svoj kvalitet. Prihvatio je izazov, i pobedio Budiveljnik.

Na Univerzitetu Hofstra, na kojem je proveo četiri godine, doživeo je da njegov dres sa brojem 22 (koji nosi u znak sećanja na starijeg brata Karima, koji je imao toliko godina kada je ubijen) bude povučen iz upotrebe dok je još igrao za „Prajd“.

Šesti najbolji strelac u NCAA u svojoj seniorskoj godini, igrač sa najviše poena u istoriji svog koledža i drugi strelac u istoriji CAA (jedna od konferencija NCAA) odmah iza legendarnog Dejvida Robinsona (NBA- San Antonio Spars) dobio je odličnu ocenu trenera NBA ligaša Golden Stejta Marka Džeksona, koji je takođe rođeni Njujorčanin - „On je čvrst momak iz Njujorka. Tvrd orah iz Bruklina, koji nikada ne odustaje.“

U poslednjoj godini igranja na Hofstri napredna statistika je utvrdila da je drugi najbolji košarkaš u sezoni u čitavoj NCAA u rešavanju situacija u igri „1 na 1“ sa preko 50% uspešnosti.

Voriorsi su ga birali kao 44. pika druge runde drafta 2011. i samo u ruki sezoni u par navrata je dobio pravu šansu, kao na primer protiv Minesote kojoj je u ubacio 25 poena uz devet asistencija i šest skokova, samo dva poena manje od NBA ličnog rekorda do kojeg je stigao protiv Portlanda.

Iako ne deluje kao klasičan plejmejker u NBA je imao upravo to zaduženje, a lična borba oko pozicije na kojoj igra nastavljena je i u Crvenoj zvezdi.

I bez obzira na to u završnici duela sa Budiveljnikom i u produžetku zavladala je taktika- dodajte loptu Dženkinsu i sklonite mu se što dalje sa puta.

U takvom momentu u stvari taktika ni ne pomaže. Tada pojedinac sam odlučuje o svojoj i sudbini svog tima. To je kocka i rizik....i ko zna, on dobija.

Crvena zvezda će u polufinalu Evrokupa igrati protiv Uniksa iz Kazanja, ekipe koja je od 20 utakmica ove sezone u ovom takmičenju izgubila samo jednom!

Ovo će biti najveći izazov za Zvezdu do sada u Evrokupu, posebno zbog toga što će se prvi meč igrati u Beogradu (1-9. aprila).

U najavi četvrtfinala rekosmo da je Budivljenik kvalitetniji i teži protivnik od Lijetuvos Ritasa, kao i sada da je Uniks najteži zalogaj od druga dva preostala- Valensije i Nižnjeg. Najteža prepreka, ali ne i nepremostiva.

Posle poraza od Lokomotive Partizan više nema ni teoretske šanse da se domogne plej ofa Evrolige. Ove sezone u elitnom takmičenju ni jedno gostovanje Partizana u Rusiji nije se pozitivno završilo po srpskog šampiona, pa tako ni ovo u Krasnodaru.

Izuzetno loš početak utakmice za Beograđane sa samo jednim pogotkom iz prvih 10 pokušaja, dao je dovoljno prostora Lokomotivi da uspostavi svoju režim.

Partizan nije mogao da računa na povređenog Tarensa Kinzija, a bez njega to nije isti tim. Partizanov Amerikanac je baš protiv Lokomotive pružio najbolju partiju ove sezone.

Dok je napad crno-belih i finckionisao koliko toliko u odbrani, čak i uz česte promene, bilo je i suviše problema i propusta.

Lokomotiva je „vrtela pick and rool“ do beskonačnosti uz odličnu realizaciju, a kad je Partizan pokušavao da to zaustavi prelaskom u zonsku odbranu 1-3-1 proradio je šut domaćih i spasa nije bilo. Veliki broj neometanih šuteva iz daljine domaćih igrača doneo im je dosta lakih poena, uz povećanje preciznosti što je pozitivno uticalo na njihovo samopouzdanje za nastavak.

Iako se u većem delu meča igralo u talasima i naletima na obe strane, domaćin je uvek imao spreman odgovor na pokušaj crno-belih da urade nešto više.

Kod Partizana je bilo energije kao i želje za preokretom, ali ne i dovoljno znanja da se ta teorija sprovede u praksu na parketu.

Pavlović je još uvek van prave forme. Njemu pripada veliki deo kolača jer evidentno poseduje kvalitet, i saigrači dosta od njega očekuju, ali on još nije našao svoj pravi put. Vreme radi za njega, a onda ćemo verovatno dobiti i pravi odgovor na pitanje kako je i zašto u NBA igrao 10 sezona.

Ako je Partizanu za utehu, na ovom meču „dobili su“ Davisa Bertansa, posle višemesečne pauze provedene u Americi zbog povrede kolena. Letonac je imao problema u pokušaju da „odglumi lažnu četvorku“ ali kako se u drugom poluvremenu vratio svojoj izvornoj poziciji krila odigrao je dobar meč sa 20 postignutih poena. Jedna od retkih pozitivnih stvari za srpski tim u devetom poraz u Top 16 fazi.

Bio je ovo vrlo važan meč za Lokomotivu koja nije smela dozvoliti eventualni kiks jer bi je to skupo koštalo u nastavku trke za pozicije koje vode u plej of.

Partizan je sa druge strane imao šansu da eventualnim iznenađenjem i dalje ostavi teoriju o daljem plasmanu na svojoj strani, ali sada su vrata nastavka ovog takmičenja za njih potpuno zatvorena.

Crno-belima ostaje meč sa Žalgirisom u Beogradu 4. aprila, kao i gostovanje Galatasaraju sedam dana kasnije, u pokušaju da dođu do još neke pobede ili skupo prodaju svoju kožu.

(FOTO: MN Press)