Bio jednom jedan Montepaski

Danas je 7. oktobar 2016. godine, slede sportske vesti dana....

"Montepaski Sijeni oduzete su dve titule šampiona Italije (2012. i 2013), dva Kupa, kao i Superkup Italije 2013. godine. To je učinio federalni sud Rima. Razlog - događaji pronevere novca i Monte Dei Paski banki kojima je učestvovao tadašnji generalni menadžer tima Ferdinando Minući. Ujedno, ta banka bila je glavni sponzor tima. Minućiju je doživotno zabranjen pristup košarci, dok tadašnja sekretarka Olga Fineti i potpredsednica Paola Snejks neće moći više da učestvuju u radu bilo kog organa koji je pod okriljem Košarkaškog saveza Italije...".

…

Istorija je tu da bi se pisala, ali ima i svoju kontrastranu - može da se obriše. Tog dana gumicom su izbrisani svi postignuti koševi, sav znoj koji je proliven po parketu, svaka radost i ushićenje koje su ljudi iz ne preterano velikog i zanimljivog gradića u Italiji doživeli za godine vladavine Montepaskija.

Eto, samo tako. Dlanom o dlan. 

Ovih dana glavna priča u Italiji je gašenje najstarije aktivne banke na svetu Monte Dei Paski.  Osnovana 1472. godine, a da bi preživela dobila je 20 milijardi evra fonda za podršku napadnutom bankarskom sektoru u Italiji. Imaće prihoda da preživi narednih 11 meseci. A posle, videćemo.

Kako je do toga došlo? Šta je to Monući radio po svojoj kući? Kako je napakostio Sijeni? Kako se to krade novac i koristi u sportske svrhe?

Pitali smo kolege iz Italije i dobili odgovor.

Kada je Montepaski dovodio igrače u tim obećavao im je veće plate nego što li je stvarno pisalo u ugovoru. Ostatak im je davao "na ruke".  Naravno, to je donosilo manju potrošnju novca koju je klub morao da izdvoji za porez. Takođe, Monući je bespravno koristio novac svoje banke, sportskog društva i novac od poreza kako bi kupovao igrače. Mnogo protivzakonitih radnji. Neki su čak pričali da je Monući imao mehanizme da utiče na sudijske odluke. Tužne stvari su se dešavale van terena tih dana.

A kako je izgledao Montepaski na terenu? Blistavo.

Sijena je tri puta bila treća u Evroligi - 2003, 2008. i 2011. godine. Posedovala je i A licencu. Klub iz grada poznatog po trci konja (Il Palio. Održava se na trgu u samom centru grada, dva puta godišnje) carovao je na košarkaškom terenu u Italiji od 2007. do 2013. godine bez prestanka. Bio je sila. Najveća koju je fudbalska Čizma imala u igri pod obručima u 21. veku.

Strah u kosti u zeleno-crnom dresu tih dana uterivali su igrači poput Bobija Brauna, Terela Mekintajera, Danijela Heketa, Luiđija Datomea, Tejlora Ročestija…

Bio je to realtivno mali klub koji se borio sa velikanima. Imao je i dosta poštovalaca i latentnih navijača na ovdašnjim prostorima. Simpatični igrači, atraktivna košarka, dosta šuteva za tri poena. Takvu igru su najviše dobili zahvaljujući  Simoneu Pjaniđaniju koji je vodio klub od 2006. do 2012. godine, a njegovu ideju sprovodio je u delo jednu sezonu i Luka Bjanki. Pre Pjaniđanija temelje igre postavio je Karlo Rekalkati koji je vodio tim od 2003. do 2006. godine.

Onda je usledio potop…

Od 2014. kada je Sijena bila vicešampion Italije pa do danas prošlo je, eto, tri leta, a Sijena je danas drugoligaški klub koji se prošle sezone jedva izborio za opstanak. Sa porušenom atmosferom, kvalitetom, rukovodstvom. I možda i najbolnije - ugledom. Tavori i ne vidi zračak sunca.

U međuvremenu je Montepaski proglasila stečaj sa 5.400.000 evra duga,a istraga koja je počela 2012. godine teretila je čelnike kluba za utaju poreza i neprijavljenih isplata od oko 90.000.000 evra.

Šta je još trulo u celoj priči? Sijena nije usamljena u propadanju. Još mnogi slavni italijanski klubovi završili su u donjim rangovima takmičenja, iz različitih razloga. Većina šampiona u poslednjoj deceniji završila je van prve lige - Trevizo je bio šampion u sezoni 2005/2006 (ukupno pet titula), a ugašen je 2012. godine. Fortitudo Bolonja je bila šampion sezonu pre Treviza, a i ona je ugašena pod tim nazivom, ali se sada takmiči u Seriji B pod imenom Bjankoblu Bolonja. Takođe, u prvoj ligi ne igra i Virtus Roma, a ista je situacija sa Virtusom iz Bolonje (bivšim Kinderom). Olimpija Milano se drži, najviše zbog jakog sponzora Armanija. Generalno svim klubovima ne cvetaju ruže.

…

Sijena je nastala 1934. godine u okviru Sportskog društva Polisportiva Mens Sana osnovanog daven 1871. godine, a postala je prvak Italije prvi put 2004. godine - posle 80 godina. Menjala je ime 10 puta. Zvala se redom: Sapori (1973-1978, 1981-1983), Antonini (1978 - 1981), Mister Dej (1983-1986), Ticino (1990 - 1993), Oitalija (1993-1994), Comerson (1994 - 1995), Cx Orologi (1995-1996), Fontanafreda (1996 - 1998), Dukato (1998-2000) i Montepaski Sijena (2.000 - 2014), Gekom Mens Sana Sijena (2014-).

Žilav je to klub. Preživeo je Drugi svetski rat i Musolinija, decenije i decenije bez velikih uspeha.

Da li će i ovo?

(FOTO: MN Press)