Popustila najjača karika

Nije Vladimir Stojković više isti golman. Od čudotvorca pre dve i najboljeg pojedinca tima minule sezone, postao je čovek kome koncentracija popušta. Sve češće. Možda je postao žrtva sopstvenih standarda, jer ih je toliko visoko postavio na početklu drugog mandata u Partizanu, možda je izgubio samopouzdanje kad je mimo logike izbrisan sa spiska reprezentativaca, može biti i da mu je kapitenska traka opterećenje... Štagod je u pitanju jasno je – ove jeseni ne brani kao ranije.

Tragičan kraj meča u Hagu predstavlja kulminaciju zabrinjavajuće forme decenijskog srpskog “broja 1“. Loša procena pre prvog gola Holanđana, odustvo komunikacije sa štoperom Strahinjom Pavlovićem i levim bekom Slobodanom Uroševićem, kombinovana sa neodlučnošću da li da krene po loptu udahnuli su vazduh u pluća do tog trenutka “mrtvom“ AZ Alkmaru, uneli nesigurnost među crno-bele i potegli pitanje šta se dešava sa čovekom koji je pre dve jeseni u ovo doba branio nemoguće, a lane sprečavao još veće brukanje igrom i bodovima slabog tima Zorana Mirkovića. Da je pogrešio samo u četvrtak veče niko mu “a“ ne bi rekao, naročito ako se ima u vidu šta je dao Partizanu u prvom i koliko dobro branio tokom drugog mandata, međutim, govor tela i ne prvi put odsustvo pravovremenih reakcija u presudnim trenucima sugerišu da nisu u pitanju utisci. Pre će biti činjenice.

Stojković je na pogrešio i u uvodu gostovanja u Anadoliji početkom avgusta (pa se iskupio još tokom revanša sa Malatijom, kad je Partizanu opasno “visio“ prolaz), primio je gol sa 30 metara u Nur-sulatanu tako što je odleteo u prazno, na Banovom brdu je loše procenio kontru Čukaričkog i postao najodgovorniji za poraz u prvenstvu, a statistika pokazuje da je u dva meča sa AZ-om primio četiri gola iz isto toliko šuteva. Sve što su Alkmarovci pucali ka njemu završilo je u mreži, ako se izuzme sinoćnji udarac Osmana Idrisija u prečku. Sve do četvrtka veče propusti u Evropi nisu koštali ekipu. Sad jesu. Najjača karika je popustila i, između ostalog zbog toga, Partizan neće dočekati proleće na mapi UEFA.

Čak i na mečevima kad nije primao gol primetno je bilo da Vladimir Stojković pravi za njega nekarakteristične greške. Primera radi, ispucavanja u aut. Ili pokušaj da dugom loptom pokuša da nađe Sejdubu Sumu ili Zorana Tošića, kojima igra glavom nije glavna karakteristika. Kompletan opus ove sezone nije kao ranije. Nema sigurnosti, nema vatre u očima, nema samopouzdanja da će sprečiti neminovno. Stojković iz 2017. ili 2018. ne bi dozvolio sebi da primi onakav gol. Odlučnost kojom je plenio godinama se negde zagubila i to sam “broj 88“ (najbolje) zna.

Lagani pad Vladimira Stojkovića počeo je posle Mundijala u Rusiji. Odluka Mladena Krstajića i(li) njegovih pretpostavljenih da više ne dobija pozive u državni tim izbacila je iz komforne zone, po mnogima, najboljeg srpskog golmana. Kao da je to bila prelomna tačka posle koje se toliko razočarao u fudbal, da je izgubio želju za dokazivanjem. Jer, reprezentacija Srbije bila je utočište, mesto na kome je godinama branio kvalitetnije nego u klubu. Čak i kad nije imao očekivanu minutažu u inostranstvu znao je da zabista u dražvnom timu i zato je nelogično sklanjanje (kad već nazivamo stvari pravim imenom) izazvalo nelagodu. Može biti i manjak motiva, jer Vladimira inspirišu samo najveći protivnici i najveća imena u svetu fudbala. Kao što su Nemačka, Brazil, Mančester junajted, Arsenal, Roma, Nejmar, Rašford, Aršavin, Kasano... To je (bilo) njegovo društvo. Uz dužno poštovanje AZ-a i načina igre ove sezone, talentovane dece, Holanđani ne mogu da proizvedu leptiriće u stomaku, tenziju da se s njima nosi na isti način kao sa pobrojanima.

Odluka da posle povlačenja Saše Ilića Stojković postane kapiten Partizana delovala je logično i kroz dugogodišnji staž utemeljeno. Jedino što posmatrano sa strane deluje kako traka obavijena oko mišice u nekim trenucima smeta golmanu crno-belih. Iskustvo je tu, znanje se podrazumeva, ali kako nikad ranije u karijeri, ni u mlađim kategorijama, ni u prvom timu, ni u Srbiji, ni u inostranstvu, nije bio vođa grupe sad odjednom, pred kraj karijere, ima obavezu koja mu je strana. Svi od njega očekuju da bude lider, međutim, nije malo ljudi koji će vam kazati da Vladimir to nije. Njen je važan deo, istaknuti član, snažna karika... Vođa? Takvi se rađaju i nameću. Kao da sam oseća obavezu više, da se na tom planu dokaže, a nema potrebe, jer je tokom karijere pokazao za šta je sve sposoban da bi morao nekom da nudi dokaze kako je, osim toga što je izvanredan goloman, još i dobar kapiten.

Ako formu može da popravi, a poznajući ga, pre ili kasnije će se desiti, jedan detalj ne može. Podatak da je letos proslavio 36. rođendan ne ide na ruku Vladimira Stojkovića. Postao je žrtva sopstvenih mogućnosti. Toliko je visoko podigao lestvicu očekivanja da ako ne odbrani penal i ne “skine“ dva, tri zicera po utkamici ispada kao da nije branio. Navikao je navijače na spektal. Zato je teško Grobarima da ga gledaju u netipičnoj ulozi krivca za gol. I dalje je kvalitetan, ali nije kao ranije, jer biološki sat otkucava sve brže da bi mu reakcije bile na nivou nekadašnjih. Što je razumjivo. Normalno. Zakon prirode. Logičan sled. Branili su, primera radi Edvin van der Sar do 41, koliko sad ima Đanluiđi Bufon, Peter Šmajhel je gurao do 40, ostale su Stojketu još dve godine ugovora i ako u klubu žele da budu pošteni prema sebi i još pošteniji prema Partizanu trebalo bi da razmišljaju šta će se desiti onog trenutka kad završi karijeru.

Da se razumemo: i kad nije u top formi, Vladmir Stojković je bolje rešenje od Filipa Kljajića i Nemanje Stevanovića, razume se i od mladog Aleksandra Popovića. Verovatno i od svih mogućih rešenja iz Superlige. Razloga za njegovu smenu među stativama nema, ali bi struka i čelnici, pod uslovom da pretenduju da na temeljima polugodišnjeg uzleta pod komandom Sava Miloševića izgrade tim za budućnost, trebalo da pripreme zamenu kad dođe trenutak da se Veliki Vladimir oprosti. Da ih njegova penzija, kadgod se povuče, ne iznenadi kao sneg putare u decembru. A decembar je blizu.

Pogledajte novu epizodu serije Ekipizza...

FOTO: Star sport, MN Press