Život profesionalnog tenisera iz drugačije perspektive: Na kraju godine mi ostane 30.000 evra
_Cropped.jpg.webp)
Vreme čitanja: 5min | sre. 17.09.25. | 13:47
Stefano Travalja je trenutno 232. na svetu i baš ne živi život s kakvim obično povezujemo najbolje na ATP listi
Ogromni nagradni fondovi, nagrade za rezultate od kojih vam kreće voda na usta. Pogledajte samo primer Karlosa Alkaraza, ove godine je samo od tenisa zaradio 15.631.652 dolara. Janik Siner je poprilično iza, ali i on mora da bude zadovoljan, jer mu je na račun leglo 11.535.053 dolara. U 2024, Siner je, kad na ove sume dodamo i sve sponzorske ugovre i prihode od reklama, zaradio rekordnih 65.000.000 evra!
Međutim, to je jedna strana medalje. O onoj drugoj je u godinama iza nas od vrhunskih tenisera govorio uglavnom samo Novak Đoković. Ostali su mahom gledali u svoje dvorište. Pardon, na svoj račun. I nisu se baš zanimali životom koji žive momci i devojke koji baš i nisu crem de la crème svetskog tenisa. A, baš takvih je najviše.
Izabrane vesti
Jedan od njih je i Stefano Travalja, trenutno 232. igrač na ATP listi, kome je rekordan “renking” bio 2021. kada je igrao finale turnira u Melburnu protiv Janika Sinera i važio za 60. tenisera planete. Usledila je povreda i operacija lakta, pauzirao je tri meseca, ispao iz ritma i nije pošteno naplatio svoje najbolje dane na turu. Njegov život nisu luksuzni hoteli, brojni timovi i manekenke. Ne, u intervjuu za Gazetu delo Sport Travalja otvoreno govori o svim detaljima u sopstvenom “troškarniku” i priznaje da će mu ove sezone na računu ostati tačno – 30.000 evra.
Nije loše ako gledamo iz ugla svih nas koji radimo za plate, ali kad uzmemo u obzir da se Travaljina karijera bliži kraju, a da on ipak jeste tu negde oko 200 najboljih u svom poslu (što malo nas, ako ćemo da budemo iskreni, može da kaže za sebe) slika dobija drugačiju boju.
Jer, iako Travalja godišnje zaradi više od 100.000 dolara on sam mora da pokrije sve troškove, za razliku od recimo fudbalera ili košarkaša koji za to imaju klubove. U tenisu, sportisti plaćaju i trenere. Stefano tako na 80 odsto turnira vodi Alesandra Motija, dok u slobodnim nedeljama plaća kondicionog Federika Berueza. Na većim turnirima obojica su sa njim, ali nema tu bleštavih apartmana.
“Trudim se da pored sebe uvek imam bar jednog. U mojim godinama ta se investicija isplati. Bilo bi od velike pomoći da uz sebe imam i svog fizioterapeuta (Đovanija Bartolačija), ali to ne mogu da priuštim”, kaže Travalja za Gazetu.
Stefano Travalja (©Reuters)Uz sve njih, on mora da plaća i menadžera Luku Del Federika, koji doduše nije sasvim na Stefanovoj grbači, jer pomaže i drugim teniserima. Na ovom nivou, uglavnom se oni takmiče po čelindžerima.
“Nije lako, svi danas igraju moderno. Moraš da fizički budeš izuzetno spreman. U Đenovi sam stigao do polufinala, a zaradio samo 35 bodova na ATP listi. To je razlika u odnosu na veće turnire. Igraš jako, non-stop, a teško se penješ. Međutim, ja volim tenis, uživam na svakom turniru i sanjam da se vratim u prvih 100”.
Taj san košta. Čelindžer turniri nude povoljniji smeštaj za učesnike, ali samo ako unapred bukiraju pet dana.
“Mi se trudimo da spavamo u dvokrevetnim sobama da bismo uštedeli. Srećom, niko ne hrče pa mogu da se odmorim. Kad nas je trojica, ja plaćam drugu sobu”.
Na nešto jačim turnirima igrači dobijaju i vaučere za obroke. Pride moraju da plaćaju dodatne usluge. Od pranja veša do španovanja reketa (najmanje 15 evra po reketu).
Kad se oodvuče crta? Travalja kaže da godišnje potroši oko 85.000 evra. Većina, oko 50.000 evra, ide trenerima ili bar za trening mesta. Na putovanja, avionske karte i smeštaj, troši još 25.000. I to zato što je Italijan, a u Italiji ima dosta čelindžer turnira što značajno smanjuje troškove. Još 10.000 evra ode na ostale troškove. Recimo, takes za registraciju na turnire, dodatno zdravstveno osiguanje. Ono koje nudi ATP jednostavno ne pokriva sve troškove u slučaju teških povreda.
A prihodi? U 2024. godini, koju je završio kao 221. na svetu, Travlja je zaradio oko 130.000 dolara što je oko 120.000 evra. Međutim, otprilike 30 odsto odmah ode na porez, pa je njegov ćar bliži sumi od 80.000 evra.
Da bi uzeo još koji dinar Stefano igra ekipna prvenstva u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji, pa tu može da zaradi oko 40.000 evra u platama i dobije još oko 30.000 od sponzora. S njegovim renkingom na ATP listi ne može baš da se uzda u sopstvene sponzore. Evetualno na neke firme iz rodnog Askolija koje su ga gurale još dok je bio u 100 najboljih, ali to nisu velike pare.
Nažalost po Travalja, nizak renking ne smanjuje troškove, samo ih povećava. Oni najbolji recimo dobijaju velike pare od proizvođača reketa. Stefano ih sam kupuje: 15 komada godišnje za cenu od 2.000 evra. Doduše, ovde je možda i sam kriv, jer je imao ugovor sa Vilsonom, ali kada mu je istekao u toj kompaniji nisu želeli da ga produže, a sam Travalja nije hteo da prelazi na drugog proizvođača.
“Reket je najvažniji”.
Stefano Travalja (©Reuters)Kompanija Loto ga bar snabdeva opremom: patikama, majicama i ostalom garderobom. Za to ne dobija novac, ali ne mora ni da troši svoj.
Dolazimo dakle do računice da on tih 85.000 evra troškova pokrije sa zaradom od 150.000 evra. A i na tu razliku plati poraz. Otprilike 50 odsto u Italiji, pa mu na računu ostane pomenutih 30.000 evra. Duplo više od toga u Italiji zaradi anonimni fudbaler nekog kluba iz Serije C. A, da nema onih sponzora sa lokala, koji su mu verni još otkako je bio u cvetu mladosti, verovatno bi Travalja bio na čistoj nuli.
Što uostalom i jeste neki standard, pa je tako jedna studija pokazala da teniseri mogu da isplate sve troškove tek kada dobace do 160. mesta na ATP listi.
“Možda će neko da me pita: ‘Pa, zašto onda to radiš?’ Odgovor je jednostavan: strast prema ovom sportu i podrška ljudi koji veruju u mene i guraju me napred svakog dana. Osvojio sam turnir u Modeni, igrao finale u Todi. Svaki moj dan je posvećen podizanju granice. Sledeći korak su kvalifikacije za Australijan Open. Konačan cilj je povratak u najboljih 100. Kad u tome budem uspeo sve bi moglo da se promeni. Čak i finansijski”.
Problem je samo to što “kad” vrlo lako može da preraste u “ako”. I da ostane samo san.
.jpg.webp)
_i_Serž_Gnabri_(Bajern).jpg.webp)
.jpg.webp)
