V. TomkovićŽelja i glad - najbolje vesti iz Atine
.jpg.webp)
Vreme čitanja: 3min | ned. 09.11.25. | 09:18
Đoković više nego ijednom ove sezone bio odlučan da trofej mora da osvoji
Odlukom da ne ide na završni masters u Torino Novak Đoković je suštinski stavio tačku na 2025. godinu. A, ona će ostati upisana kao jedna od najslabijih u njegovoj karijeri, makar ako gledamo period otkako je postao respektabilna figura u belom sportu. Prosto, standardi koje je postavio Najveći teniser sveta svih vremena su toliko visoki da dva „mala“ trofeja zvuče kao nešto nedovoljno dobro.
Od 2006. godine kada je osvojio prvi ATP turnir u Amersfortu Novak je samo jednom išao ispod tog standarda i to prošle godine, ali tada je osvojio Olimpijsko zlato, sve je podredio tom cilju i zato se ta sezona ne računa kao neuspešna. Naprotiv. U leto 2024. Đoković se u Parizu uklesao u istoriju tenisa kao Najveći svih vremena, jer je uradio nešto što nikad niko nije – osvojio je sve, poslednji trofej koji mu je nedostajala u riznici.
Izabrane vesti
Zato je ova sezona na izmaku ocenjena kao slabom za njegove standarde, sa osvojena samo dva pehara iz kategorije 250 – u Ženevi i Atini. Na sva četiri grend slema dolazio je samo do polufinala. To što je za njega „samo“, za 95 odsto teniskog karavana je nedosanjani san, ali ne pričamo o njima, nego o najboljem koji je ikada držao reket.
Osvojeni trofej juče u Atini je popravio utisak, učinio Đokovićevu sezonu malo lepšom. Jer, poslednji utisak je uvek među najjačima. A, videti Novaka ponovo sa peharom u rukama je slika koju prosečni Srbin voli da vidi i uvek mu izmami osmeh na lice.
Međutim, osim same činjenice da je Đoković podigao 101. trofej u karijeri, način kako je došao do trijumfa u Atini je jednako upečatljiv. Ne samo da je izgubio prvi set, pa okrenuo meč, nego je Novak, utisak je, pokazao veću želju, glad za peharom, da dobije taj tročasovni iscrpljujući meč protiv vrlo inspirisanog i motivisanog Muzetija nego mnoge tokom sezone. Čak i kada je imao šansu da uzme neku vredniju titulu. U velikom delu sezone srpski as je izgledao na terenu nedovoljno motivisano, nedovoljno gladno pobede. Nije da nije želeo da trijumfuje, osvoji turnir, ali nije bilo onog prirodnog unutrašnjeg goriva koji ga tera nekad da ide do granica o kojima drugi mogu da sanjaju.
U Atini je bilo drugačije. Na kraju sezone. Bio je to, ako ne po igri, a ono po želji i trudu onaj nekadašnji Novak Đoković. I to je možda najbolja vest sa turnira u glavnom gradu Grčke. Lepa najava za narednu sezonu, u kojoj će teniski GOAT probati da stigne do 25. grend slema.
.jpg.webp)
Da, u ovom momentu Karlos Alkaras i Janik Siner izgledaju kao da su po svemu za korak ispred Đokovića. Pa, iako krštenica nije na njegovoj strani, ima jedna stvar koju kod Novaka, čak i pod „stare dane“, ne treba zanemariti: želju da nešto napravi kada je u startu otpisan. Posle zlata u Parizu – a ni tamo mu niko nije davao šansu da može do trona - više nije imao opipljiv cilj ispred sebe. Gde god da se okrene, tuda je već prošao.
Ove godine je trpeo udarce i na Rolan Garosu i na Vimbldonu i na Ju Es openu. U Australiji ga je povreda sputala kada je mogao do finala. Upravo taj motiv da još jednom svetu pokaže da može šta god poželi biće pogonsko Novakovo gorivo u godini koja dolazi. Način na koji je osvojio turnir u Atini govori da se polako sprema za tu još jednu „nemoguću misiju“ u njegovoj nestvarnoj karijeri.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.jpg.webp)