Umesto ‘Vamos Rafa’, je l' bilo dosta Rafa?

Prošle su dve godine otkako je Rafael Nadal poslednji put kročio na teren Filip Šatrije. Prošle su dve godine otkada je Nadal u finalu pobedio Kaspera Ruda. Već je tada svaki povratak bio podvig, ali Rolan Garos mu se retko opirao: 14 osvojenih turnira, 112 pobeda protiv 74 različite „žrtve“. Tri poraza – i četvrti sada, u prvom kolu.

Objektivno, šanse su bile male. Loša sreća sa žrebom dodelila mu je Aleksandra Zvereva, jednog od najtežih protivnika trenutno, u sjajnoj formi i nakon osvojenog Rima.

“Nema smisla da neko ko je ovde pobedio 14 puta ne bude nosilac turnira“, bio je kritičan Džon Mekinro, a sigurno je i da niko od plasiranih na vrhu nije želeo Rafu u prvoj rundi.

Ipak je Zverev, koji ga je prvi put u životu savladao još 2019, a u poslednjem susretu se morao povući zbog povrede, ipak bio neuporedivo spremniji i sigurniji.

Istina je da se Španac borio – iako je poražen, nije ponižen. Premda se su za samo nekoliko minuta bili očigledni svi problemi i nedostaci, blesci ljubimca pariske publike dizali su tribine na noge. Slika, ako ništa, nije bila tragična.

Nije dozvolio da mu se napravi oproštaj. Ameli Morezmo je potvrdila da je planirani događaj otkazan po Rafinoj želji. Sve je bilo spremno do poslednjeg trenutka, i nakon meča se videlo kako direktorka Rolan Garosa prilazi Rafi sa pitanjem šta da se radi. „Ne znam, zaista ne znam“, odgovorio je Nadal.

„Planirali smo, naravno, ali odluka o ceremoniji i odlasku je samo njegova“, objasnila je Morezmo pre meča.

Odluka je, bar u ovom trenutku, da se još ne povlači. U martu 2023. izjavio je da će 2024. biti njegova poslednja godina aktivnog tenisa. Ali, već šest meseci kasnije, nakon oporavka od operacije kuka je povukao reč.

„Postoje velike šanse da ovo bude moj poslednji Rolan Garos, ali ne mogu to potvrditi 100%. Ne želim da zatvaram vrata. Ovo mesto je za mene magično, ne želim da odem sa osećajem da sam pokušavao samo sedam dana.“

Rafael Nadal (©Reuters)

Pariska publika ga bezuslovno voli i magija je opipljiva. Svaki korak koji je Rafa napravio pre turnira pratii su brojni posetioci i treninzi su izgledali kao mečevi. „Nadalmanija“ Rolan Garosa, poremećena je samo brigom da se večni povratnik možda ne izlaže prevelikom riziku.

Nije se ni povredio, ni oprostio. Zverev mu je sportski i prijateljski ustupio glavnu ulogu rečima: „Hvala ti, Rafa, na svemu, od celog sveta tenisa. Ovo je tvoj trenutak, ne moj“.

Nadal je ponovio da se nada povratku. Ako ništa za Olimpijadu. Ovacije kompletne tribine na nogama i lica u suzama mogu se objasniti samo istorijom koja je počela davne 2005. u finalu protiv Marijana Puerte. Od pomenutih 14 trijumfa, četiri puta je pao Rodžer Federer, a tri puta Novak Đoković – koji je bio u publici, kao i mladi naslednik Karlos Alkaras.

„Pet trofeja je već mnogo“, izjavio je pre koji dan Boris Beker. „Deset je nemoguće. Četrnaest… ne poznajem nijedan rekord ni u jednom sportu koji može da mu parira”.

Nadal koji oštri zube Kupu Musketara – i drugim trofejima – deo je kolektivne memorije teniskog sveta. Ali već neko vreme se postavlja pitanje da li je ipak bolje da pređe u istoriju dostojanstveno i da sadašnjost ostavi drugima. Rafa se muči, uprkos očiglednoj snazi, tehnici koja ga nije napustila i volji koja ga i dalje tera da bez prestanka trpi bolove. A muče se i njegovi verni sledbenici, počevši od mnogočlane porodice u loži, preko Španije do celog teniskog sveta iza malih ekrana. Nada da će doći do novog podviga je sve manja, a svaki nastup je pad za stepenik niže.

Rafael Nadal (©Reuters)

Jer, sa 38 godina koje će napuniti za koji dan, i 19 sezona, koliko gledamo španskog tenisera, povreda je bilo skoro koliko i grend slem turnira. Desni lakat, levo stopalo, levo rame i ruka, oba kolena, levi ručni zglob, butni mišić, pa potom ponovo koleno, skočni zglob, i na kraju kuk, stopalo i trbušni mišić koji su mu poslednje dve godine pretvorili u pakao.

Kada jedan dan vidiš sunce, a drugi oblake, objasnio je Aleks Koreča, teško je doneti odluku. Karlos Moja je govorio o teškim pripremama, igri i treninzima sa kočnicom, periodima podrivenog morala i teških misli. Nadao se da će mu, nakon poraza u Rimu, žreb u Parizu dozvoliti da se postepeno uhoda i uhvati ritam.

Nažalost, 275. mesto na ATP listi ne dozvoljava lagano uhodavanje. Elita je među prvih 32 i svi koji se nalaze ispod te granice, osuđeni su na borbu od prvog dana. A to je sada Nadalova stvarnost. Španci se pitaju da li je Federerov put najbolji, ili je možda ipak lepše povući se na vrhuncu slave, kao ovih dana Toni Kros.

Poneko se neminovno zapitao o čemu li razmišlja Novak Đoković dok posmatra meč svog dugogodišnjeg suparnika. Publika želi da njeni sportski bogovi budu večni, ali istovremeno odbija da bude svedok njihovom silasku među smrtnike. Povik „Vamos Rafa“ je, uz svo dužno poštovanje, ustupio mesto skeptičnom: „Je l bilo dosta, Rafa?“