Udri, čiča!

Sredina prve decenije 21. veka, tenis je konačno dobio ono što mu je poslednjih godina nedostajalo – viteško rivalstvo dve istinske veličine. Jedan elegantan kao plemić, graciozan u pokretu, uvek miran, proračunat kao švajcarski bankar. Drugi fizički superioran, Apolon lično, umiven suncem i vetrom sa Mediterana. Jedan tako elitistički sport dobio je sve što mu je trebalo. Kontrast. Dva potpuno različita superheroja. U glavama se već razvijao scenario za dvodecenijski blokbaster.

Ono što producenti tog filma nisu mogli da predvide jeste da će negde u to vreme i nešto malo istočnije da se pojavi jedan tvrdoglavi deran izduženog lica koji im je u to vreme izgledao kao nevaspitani Balkanac - onaj što samo hoće da ukrade parče slave koje mu ne pripada. Jer oni su svoje heroje već aminovali. I nema šta tu sad da neko menja.

Zato su mu zviždali. Gde god da se pojavi. Zato su isticali džentlmensko držanje Rodžera Federera i kada se on nije držao nimalo gospodski. Zato su u prvi plan gurali priče da je Rafael Nadal čovek nadljudskih sposobnosti, gotovo božanskih atributa, mada je i Španac delovao kao sasvim običan smrtnik kada bi se pred njim našao ON.

On kao najveći svih vremena. GOAT. Novak Đoković. Već odavno. Sada i podvučeno debelim penkalom. Toliko debelim da su i na zapadu morali da priznaju: nema mu ravnog. Čak više nema veze ni sa ličnim ukusom. Ova debata je stvar istorije, a Đoković je jedinoj dvojici konkurenata izbio iz ruke ama baš svaki argument, sem onaj subjektivni. Onaj o kome nema rasprave.

A čak i takvih je sve manje i nije slučajno što je Njujork još pre dve godine u finalu navijao da Đoković osvoji sva četiri grend slema u sezoni. Zapadni svet je shvatio da mu pred očima protiču zlatne godine svetskog tenisa i rešio je da ih potroši na najpametniji način: prepustiće se i uživati. Ko zna kada će ponovo gledati ovakvog igrača. Ako će uopšte. Jer ovakav se nije pojavio do Novaka. I potvrde možemo da izvlačimo do sutra.

Pade i taj Njujork! GOAT Novak sa 24. slemom u rukama gleda sa teniskog Olimpa

Od onoga da mu je ovogodišnji Ju-Es open bio 72. grend slem u karijeri, da je na tačno pola njih, 36, igrao finale (?!), a da je čak 24 i osvojio, dakle 33 odsto. Preko činjenice da se vratio na prvo mesto ATP liste i da će na njemu sigurno ostati barem do 6. novembra što znači da će na tronu provesti minimalno 397 nedelja. Okruglih 400 je pred vratima. Federer nije mogao preko 310, Nadal je dobacio do 209.

Sa ovom poslednjom titulom Novak je čak dostigao i, mislilo se, nedodirljivu Margaret Kort sa već pomenute 24 grend slem titule. Niko nije mogao da predvidi to, jer dugo su Federer i Nadal koristili godine, okolnosti i iskustvo da mu traumiraju početak karijere. Podsetimo, Đoković je prvi grend slem osvojio 2008. u Melburnu, na drugi je čekao do 2011. kada su mu već bile nepune 24 godine. Sada mu je 36 i tri meseca. “Fun Fact“: Ju-Es open nikada u „otvorenoj eri“ (posle 1968. godine) nije imao starijeg šampiona.

Možda baš zbog tog trnovitog početka u borbi sa dvojicom u to vreme surovih vladara svetskog tenisa, Đoković je bio osuđen na trajnu bitku i sa ostatkom sveta, ali pre svega sa granicama ljudske izdržljivosti. Sada proživljavava drugu mladost. Tri od poslednja četiri grend slema su njegova. A i to se dešava već drugi put u poslednje tri sezone. Ukupno četvrti put u razmaku od 12 godina. Neverovatno.

Od te 2011. godine Đoković je ugrabio 23 od 51 grend slem peharua na stolu. Koliko u tom perioru i Rodžer Federer, Rafael Nadal, Endi Mari i Sten Vavrinka. Svi zajedno.

Mada nekako sasvim razumljivo kada pričamo i pišemo o Novaku. On je čak polovinu trofeja osvojio nakon 30. rođendana, Nadal samo osam, Federer četiri... A sećate se koliko su ga i ovde u Srbiji kritikovali kada je počeo da eksperimentiše sa različitim vrstama ishrane i odrekao se mesa? Znao je šta radi. Uvek je znao.

"Novače, kad planiraš da usporiš?" (VIDEO)

Novak: Da nisam iz Srbije, pre mnogo godina bih bio dignut u nebesa!

Čak i madridska Marka, kao možda najuticajnija sportska novina Evrope, uz L'Ekip i Gazetu delo Sport svakako, priznaje da je Novak „greatest of all time“ i da polemika više i ne postoji. I vadi 14 brojki koje potkrepljuju tu tezu. Od onoga da je 2015. osvajanjem 11 titula (Australijan Open, Indijan Vels, Majami, Monte Karlo, Rim, Vimbldon, US open, Pekig, Šangaj, Pariz-Bersi i Masters Kup) osvojio rekordih 16.875 bodova, da ima 39 Masters titula, tri više od Nadala, 11 od Federera... Đoković je svaki masters osvajao barem dva puta, Nadal recimo nikada nije slavio u Majamiju i Šangaju, Federeru nedostaju Monte Karlo i Rim.

Uostalom, i kada ih sudarimo jedne protiv drugih, Đoković je superioran. Protiv Federera 27:23 u međusobnim duelima, protiv Nadala 30:29. Tokom čitave karijere 1.287 mečeva, nedostižnih 1.076 pobeda. Za prosek od 83,6 odsto dobijenih mečeva. Nadal je na 82,9 procenata sa 1.068 pobeda i 220 poraza.

A, Nadal je, niko to ne spori, čudo prirode. I Rodžer Federer je najlepša slika tenisa, osvedočeni genijalac sa reketom u ruci.

Ali najbolji je – Novak Đoković. I samo je pitanje kolika će razlika da bude, kada će on da odluči da je bilo dosta. A ne deluje da će baš tako skoro. Onaj tvrdoglavi deran sa početka priče navukao je poneku boru, malo su mu se i živci stanjili, pa sada ume da na bezobrazluke odgovori istom merom, ali jedna stvar se nije promenila. On baš ne voli da gubi.