Teniski bodiček

U Čileu je proključalo, da je istog momenta mogla da pokulja lava iz svih 91 vulkana, koliko ih tamo ima. Razumljivo i s pravom, jer je Garin bio žrtva događaja, nikako obratno. Jer ako je sve bilo i plod slučajnosti, kao što Bergs tvrdi, opak je on krivac za povredu protivnika, a sudija je morao da zatraži uvid lekara i da uvaži njegovo mišljenje.

Nesporno je da se Ramos delimično držao pravilnika jer Garin nije želeo da u takvom stanju nastavlja meč, ali nešto je to izazvalo, a to se nije moglo tek tako zanemariti i pored izvinjenja.

I ovaj slučaj je dokaz da postoje dvostruki aršini - toga je nažalost sve više u tenisu. Od presuđivanja u doping skandalima, do ovog.

Novak Đoković je 2020. na US Openu, diskvalifikovan sa turnira pošto je loptica koju je vraćao ka sakupljačima loptica, pogodila u vrat ženu, linijskog sudiju. Iako nije ni gledao u njenom pravcu i nije imao nameru da je pogodi. I Novak se izvinjavao, pa nije vredelo. Bergsu je očigledno prošlo.

Stvar je u tome i što Belgijanac vatreno brani svoju poziciju.

"Do poslednjeg poena atmosfera je bila spektakularna. Osećao sam jezu pomišljajući da bi to mogao da bude moj treu+nutak, da bih mogao da dobijem meč. Kada shvatite da servisom možete da dobijete susret, desi se tako nešto. Da, udario sam ga. Napravio sam malu grešku u momentu čiste emocije. Posle pasing šota, poskočio sam u euforiji, potrčao ka našoj klupi i pomislio sam da mogu da ga zaobiđem. Jasno je da je na neki način greška moja, ali mislim da je on pomalo i preterao. I vidite da je sudija presudio u našu korist. Ne znam da li će ovo ostati zapisano u istoriji. Sećam se da se nedavno nešto slično desilo u rukometu. Imam osećaj da navijači iz Čilea neće imati lepo mišljenje o meni", rekao je Bergs u podkastu "Gem, Set i Podkast".

Da li će posle ovoga teniski pravilnik morati da se revidira? Da se ubace neki novi elementi za ovakve situacije. Ili će sve ostati mrtvo slovo na papiru, po onom desilo se, pa šta?

Teniske organizacije i sam ITF čine sve poslednjih godina da u ovom prelepom sportu ubiju sve ono što je bilo tradicionalno i dobro. Dejvis kup su usmrtili promenom formata i upumpavanjem sponzorskih dolara, sklonili su linijske sudije, ne misleći na srž sporta, na čistu emociju. Isisali su svu energiju koja je postojala u tom čuvenom fenomenu domaćeg terena. Sada ga ima u kvalifikacijama, a u borbi za trofej, na kraju, dešava se da u Malagi u Španiji, gledate recimo meč Nemačke i Velike Britanije. Gde je tu faktor navijanja, gde su tu emocije?

Bergsu se ne može zameriti na emociji, naprotiv! Dobro je da je ima, dobro je da se u ovoj eri opšte robotike pokazuje nešto ljudsko. Lepo je videti trenutak oduševljenja, ekstazu u momentu postizanja nečeg bitnog, jer sport je radost.

Ono što Bergs i svi oni koji slave, moraju da imaju na umu je viteštvo. Da se protivnik poštuje. I na terenu i van njega. I da se ne sme ni u čemu preterati i izgubiti glava. Jer u protivnom, dolazi do ovakvih incidenata, a to nikom nije potrebno.

Otuda, ne bi bilo loše da kraj teniskih terena, u nekim novim budućim pravilima, stoji i kofa puna vode i leda. Da akteri mogu i bukvalno da ohlade živce i glavu kad sve proključa.