Velika Tomaneova ispovest o Zvezdi i Srbiji: Problem im je mentalitet, kapiten nije hteo da šutira penal

Retko koji igrač se toliko čekao u Crvenoj zvezdi kao portugalski napadač Tomane. Godinu i kusur dana je Zvezda jurila Portugalca iz Tondele i uspela da ga dovede prošlog leta. Kao kapitalno pojačanje.

Šest meseci kasnije, kada se podvuče crta ne može se reći da je ta potera za Tomenom bila vredna tolikog truda. Portugalac je za polusezonu odigrao 18 utakmica u svim takmičenjima i postigao pet golova. Uglavnom u manje bitnim i utakmicama. Više će mu se pamtiti promašeni penal u Pireju nego makazice protiv Spartaka.

Tomane se od dolaska u Zvezdu retko pojavljivao u javnosti i pričao, a sada je u domovini dao veliku ispovest za lokalne medije o dolasku u Zvezdu i životu u Srbiji.

Kakva je liga u Srbiji?
„Ne mogu reći da je takmičarski dobra, lagao bih kada bih to rekao. U prvom delu smo napravili 11 bodova prednosti u odnosu na Partizan iako nismo igrali ništa posebno. Srpska liga su samo Zvezda i Partizan, ostali timovi nisu konkurentni. Uostalom, nisam došao ovde zbog tih utakmica već zbog trofeja i Lige šampiona. To je san svakog igrača. Sada mogu da kažem da sam igrao Ligu šampiona”, počinje pričlu Tomane.  

Da li je fudbal tamo taktički na višem nivou nego u Portugaliji?
“U Portugaliji se igra mnogo agresivnije i imamo taktički bolje trenere. Pogledajte samo koliko imamo naših trenera po svetu. Čini mi se da se i u Srbiji stvari menjaju nabolje u tom smislu. Ipak, problem je što samo četvorica stranaca mogu da igraju. To je preterivanje i blokira tim da igra kvalitetniji fudbal. Mislim da to moraju da promene. U Portugaliji imate mnogo kvalitetnijih igrača koji konstantno odlaze u velike klubove”.  

Šta ti najviše smeta u srpskom fudbalu?
“Nema agresivnosti kao kod nas. Takođe, nije mi jasno kako ne mogu da naprave makar konkurentnu reprezentaciju da se takmiči na velikim takmičenjima, a imaju toliko dobrih igrača. Nemaju nikakve rezultate jer im je takav mentalitet. Stalno bi nešto da menjaju. Izgube jednu utakmicu i odmah menjaju trenera. Nestabilni su. Naprimer, mi smo imali 11 bodova prednosti, igrali Ligu šampiona, prošli smo dalje u kupu i promenili smo trenera. Teško za razumeti”.

Da li su ti se slične stvari dešavale ranije?
“I jesu, i nisu. Ali tako je to sa promenama trenera… Ja sam bio opklada prethodnog trenera i sada bi neke stvari mogle da se promene. Nažalost, imam i problem sa povredom, istegao sam ložu i videćemo šta će biti dalje. U ovom trenutku imamo trojicu stranaca koji treniraju van ekipe i nisu imali priliku da prođu pripreme. Ali takav je mentalitet tamo i moramo da živimo sa tim. Na sreću, u Portugaliji nije takav, mada u poslednje vreme izgleda da i mi želimo da krenemo tom stranputicom sa stalnim promenama trenera. Na meni je da nastavim da radim kao što sam uvek i radio. Ako ne ovde, onda negde drugde. To je fudbal. U njemu moraš da se nosiš sa raznim stvarima od kojih o nekima ne vredi ni pričati”.

Kako si se adaptirao sa tim koji se uglavnom branio, na tim koji je uglavnom na protivničkoj polovini i napada?
“Lako sam se snašao. Lepše je kada ideš napred i imaš loptu nego kad trčiš bez lopte. A u Tondeli sam se baš natrčao u špicu, čekajući loptu… U Zvezdi stalno napadamo u domaćim takmičenjima, dok je u Ligi šampiona to manje. Možda mi je zato i adaptacija bila lakša. Imao sam i problema sa povredama, pa još i tu situaciju sa limitom stranaca jer nas je bilo osmorica, a samo četvorica su mogli da igraju. Ali to je fudbal i treba da se naviknemo i na te stvari”.

Crvena zvezda je prva sa 11 bodova prednosti. Da li se već smatrate šampionima?
“Nije još gotovo. Ali nije lako ni prokockati ovoliku prednost u takvoj konkurenciji. Imamo još dva meča protiv Partizana i ako izgubimo, stvari bi mogle da se zakomplikuju. Verujem da ćemo osvojiti titulu, ali sačekajmo još malo”.

Na 10 utakmica na domaćem terenu, Zvezda je pobedila svaki put. Koji je razlog te dominacije?
“Slaba konkurencija. Jedina utakmica koji smo izgubili je bila protiv Partizana na strani. Ipak, pobedili smo Olimpijakos 3:1 na našem terenu, prošle godine su čak pobedili i Liverpul na Marakani… Težak je to stadion za protivnike i pomaže kada je pun. Ali razlog pobeda u domaćoj ligi je uglavnom slaba konkurencija. Zvezda ima najbolje igrače, najdužu klupu, može da rotira igrače iz nedelje u nedelju, a kvalitet protivnika nije neki…”.

Zvezda je klub koji u inostranstvu više prepoznaju po navijačima nego po igračima. Šta ti misliš o navijačima?
“Poznati su po atmosferi koju naprave, pogtovo na derbijima protiv Partizana koji su frenetični. Oni su navijači koji zaista vole fudbal i mnogo ga prate. Odlični su, uvek su uz tim i to se videlo u Ligi šampiona. Zvezda je veliki klub koji mogu da uporedim sa Benfikom što se tiče broja navijača. Ima milione pristalica. Klub ima veliku istoriju, već je bio prvak Evrope, ali mislim da i navijači moraju malo da promene mentalitet. Fudbal nije više ono što je bio pre 30 ili 40 godina. Crvena zvezda više nije veliki ‘igrač’ u evropskim okvirima kao što je bila kada se borila sa Milanom i ostalima. Sada je drugačije, jer je i Srbija zemlja sa poteškoćama. Zvezda mora da napreduje na mnogim poljima da bi opet bila konkurentna sa najvećima. Ali navijači su uvek tu da podržavaju tim i stvaraju pritisak velikog kluba kao što je u Portu, Benfiki i Sportingu. Kada se ne pobeđuje, onda idu zvižduci. Srećom po nas, mi smo uglavnom pobeđivali i nije ih bilo. Ali kada smo izgubili od Partizana, bilo je teško. Ljudi u Srbiji baš ne vole da njihov tim izgubi derbi. Kao u Portugaliji kada igraju Vitorija i Braga. Ako pobediš derbi, završio si sezonu”.

Tomane je otkrio i koje predrasude o Srbiji su mu pale u vodu.
“Kada sam došao u Srbiju imao sam predrasudu da je to, iz nekih razloga, opasna zemlja. Ali, uopšte nije tako. Štaviše, sigurna je, na utakmicama je dosta policije i što se tiče bezbednosti, bolja je od Portugalije. Apsolutno sam siguran da si bezbedniji u Srbiji nego kod nas. Uopšte nije zemlja kakvom je predstavljaju u Portugaliji i ostatku Evrope. Imao sam lošu predrasudu i zaista ne mogu ništa loše da kažem o Srbiji”.

Šta razlikuje Srbiju kao zemlju od Portugalije?
“Mentalitet. U Portugaliji imamo mentalitet da stalno učimo. Tako smo kao mala zemlja postali fudbalska sila koja je mnogo toga osvojila i stvorila mnoge velike igrače. U Srbiji nisu otvoreni da uče od uspešnih ljudi iz inostranstva. Pogotovo što se tiče fudbala. Zato im je reprezentacija neuspešna. Imaju kvalitet, ali su promenili deset trenera u poslednjih nekoliko godina. Što se života tiče, živi se lepo. Beograd je divan i živahan grad. Ali što se tiče fudbala, trebalo bi da vide kako rade neke uspešnije zemlje i da to primene u svom prvenstvu. U suprotnom, neće mnogo napredovati”.  

Da li si u Beogradu promenio životne navike?
“Nisam. Ne izlazim često, više volim da ostajem kući sa devojkom. Sreća da je ona sa mnom. Mnogo mi pomaže, inače bi mi život bio teži da živim sam. Nisam morao nešto mnogo da se adaptiram. Uglavnom sam na relaciji kuća – trening. Kao što je bilo i u Portugaliji”.

Igrao si u inostrantvu u Grčkoj i Nemačkoj, sada si u Srbiji. Da li je tamo profesionalizam veći ili manji nego u Portugaliji?
“Ima neprofesionalizma i u Portugaliji, ali ga više ima u inostranstvu. I u Crvenoj zvezdi prolazim kroz te probleme. Kada se promeni trener, sve se menja. Imate trenere koji računaju na vas i imate trenere koji imaju fiksne ideje i ne računaju na vas ma šta vi uradili“.

Došao si u Zvezdu u transferu teškom 800.000 evra što je druga najveća prodaja u istoriji Tondele. Šta to znači za tebe?
“To čak i nije neki veliki transfer. Pomalo sam i ja kriv za to jer sam želeo da odem po svaku cenu i Tondela je morala da me proda. Svejedno mi je da li sam drugi ili peti najskuplji”.

Bilo je priča da si tada mogao da pređeš u Bragu. Ali si se odlučio za Zvezdu. Zašto?
“Bilo je raznih opcija u Portugaliji i u inostranstvu. Zvezda me je zavela jer je i godinu pre toga želela da me dovede. Prošla sezona se još nije ni završila, a već sam počeo pregovore sa Zvezdom. Stvarno su me želeli, insistirali na mom transferu i to mi je bilo bitno. Na kraju, bio je tu i zov Lige šampiona. To me je takođe umnogome prelomilo da dođem u Zvezdu. Tada sam verovao da sam doneo pravu odluku, videćemo da li će se ispostaviti kao prava odluka na kraju. Bilo je još ponuda od timova koji su bili u kvalifikacijama za Ligu šampiona, ali Zvezdina ponuda je bila i finansijski najbolja. Zašto da krijem da mi je i to bilo bitno”.

Imao si i političku epizodu kada vas na Kosovu nisu pustili da uđete i odigrate meč u kupu.
“Svi su već znali da nas neće pustiti da uđemo, ali smo otišli. To je više pitanje politike nego sporta, a Zvezda je klub koji je kao neka vrsta zastave Srbije. Otišli smo dole da pokažemo da oni neće da nas puste i da se vidi kako stvari ne funkcionišu na Kosovu. Više je to bila politika i nije bilo nikakve opasnosti kojoj su igrači Zvezde bili izloženi, niti je klub hteo da nas dovodi u takvu situaciju. Došli smo na granicu, direktor je pričao sa policijom, mi smo izašli iz autobusa da se fotografišemo i to je bilo to. Srbi smatraju Kosovo svojim, jer su ih Evropljani naterali da ga napuste. Čak i u evropskim takmičenjima ističu nezadovoljstvo prema UEFA i nazivaju ih mafijom zbog toga. Nikako ne vole da se poteže ta tema”.

Protiv Jang Bojsa ste ušli u Ligu šampiona posle dva remija, a ti si ušao sa klupe i dobio crveni karton.
“Žao mi je zbog tog poteza, ali nisam zaslužio isključenje. Srećom, nije nas koštalo i nismo primili gol. Kasnije sam promašio penal protiv Olimpijakosa što neki ljudi tamo nisu razumeli”.

Kako si se osećao posle promašenog penala?
“Loše. Pogotovo što sam u Tondeli pucao penale i nisam promašivao. Uostalom, ja nisam izvođač penala u Zvezdi i nije trebalo da šutiram. Mađutim, kapiten koji šutira penale nije želeo da šutira i ja sam preuzeo odgovornost. Opet bih to uradio bez bilo kakvih problema. Loše sam šutirao i žao mi je što nisam bio spreman za taj penal. Nikada nije lepo promašiti, pogotovo u Ligi šampiona”.

Kakav je bio osećaj posle plasmana u Ligu šampiona?
“Nešto što sam želeo celog života. Zato sam i došao u ovaj klub. Slušanje himne Lige šampiona je poseban osećaj. Nekoliko meseci ranije sam se borio sa Tondelom za opstanak”.

Je li bilo lepše na terenu posle ulaska u Ligu šampiona ili na onom borbenom vozilu na kojem ste slavili?
“Naravno da nije lepše od plasmana u Ligu šampiona, ali i to je bilo nezaboravno. To vozilo je valjda bilo spremno ranije za proslavu titule u prvenstvu. Ali je posle plasmana u Ligu šampiona napravljena velika fešta. Nikad nisam mogao da zamislim da ću se voziti na nekoj vrsti tenka…”

Ostvario si san o Ligi šampiona. Šta je sledeći korak, gde dalje želiš da ideš?  
“Gde god je potrebno. Za sada se nadam da ću igrati, postizati golove i osvojiti titulu sa Zvezdom. Naravno, cilj je da idem dalje. Ako napravim korak napred, dobro je. Ako ostanem, opet je dobro jer mi se sviđa tim”.

Postigao si gol makazicama protiv Spartaka. Da li je to najbolji gol u tvojoj karijeri?
“Primio sam neku nagradu za najlepši gol godine. Ipak, imao sam u karijeri i boljih golova. Naprimer gol protiv Sportinga. Bilo je tu još lepih golova i nadam se da će ih biti još”.  

Da li bi voleo da opet igraš po krilu kao ranije?
“Danas sam teži nego tada kada sam bio nizak i brz. Imao sam i dobru tehniku pa su me zbog toga stavljali na krilo. Ipak, telo mi se promenilo i evouliralo, pa su me u Vitoriji prebacili u špic. Ali voleo sam da igram po krilu. Imao sam tada po 15 asistencija u sezoni i nisam jurio lični golgeterski učinak. Trener Rui Vitorija se tada oslanjao na mene iako nisam postizao mnogo golova. Ni danas me previše ne zanima golgeterska statistika i brojke”.

Da li si to bolje leži sistem kada si sam u špicu ili kada vas je dvojica napadača?
“Nemam problem ni sa jednim, ni sa drugim sistemom. U Tondeli sam najčešće igrao usamljen u špicu, ali mogu da igram i u tandemu”.

Ko su tvoji idoli?
“Zlatan je uvek bio napadač kojem sam se najviše divio. Takođe i Ronaldo, ali Zlatan mi je idol”.

(FOTO: Star sport)