Sećanje Marjana Vajde: Kako je opsesija skupo koštala Novaka

Te 2015. Novak je krenuo po SVE. Gazio je redom, udarao kao nikad ranije. Glavni cilj - Rolan Garos za koji se posebno pripremao. To jest za gospodara Pariza, Rafaela Nadala.

Još od 2011. srpski as je skinuo sumnju sa leđa da li je bolji od dva "najbolja svih vremena", Nadala i Rodžera Federera. Shvatio je i da su oni ljudi, da su krhki, pobedivi. Ali jedno nikako nije uspevao - da zaustavi Rafu na Filip Šatrijeu.

Čuvena pariska crvena zemlja ostala je do te 2015. za Beograđanina pustinja. Ma koliko se trudio, nije mu se dalo.

"Novakova omiljena podloga je oduvek bila šljaka, na njoj je osvojio i prvi ATP turnir u Amersfortu. Na njoj je odrastao. On je samo adaptirao igru za beton i travu.", objašnjava njegov "drugi otac", Marjan Vajda.

A stalna prepreka na putu večnosti, pošto je već tada imao preostala tri grend slem trofeja u vitrinama, morala je pasti. Rafa ga je do tada rušio čak sedam puta na Rolan Garosu, te je Đoković morao naći način kako da se izbori sa mitskim spinovima Španca. Udarci kojima postiže neverovatnu rotaciju loptice tako da ona pri dodiru sa šljakom dobija nepredvidivu putanju i pritom ubrzava. Taj način udaranja je projekat koji je njegov stric Toni počeo da razvija još dok je ovaj bio početnik. Da nije njega ne bi ni bilo te čuvene duadesime, to jest 12 titula na pariskom grend slemu.

Sedam poraza zaredom na Rolan Garosu doživeo je Đoković od Nadala stižući nikad spremniji i opasniji tog proleća u Grad svetlosti.

"Postao mu je glavni cilj karijere da pobedi Rafu na Rolan Garosu. Opsesija", otkriva slovački stručnjak, "Ja kao njegov trener morao sam da nađem taktiku kako. Morao je da se adaptira na najmoćnijeg majstora šljake svih vremena. Novaku je bilo teško da ubrza loptu i da nametne svoj ritam, pošto Rafini topspinovi oduzimaju prostor. Pošto sam ga poduže studirao shvatio sam da je jedini način da se nosiš sa njim da se bude mnogo agresivniji na bekhendu, da se uđe u teren i rizikuje, ne bi li se što više skratili poeni".

Đoković - Nadal, četvrtfinale RG 2015 (©AFP)

I pobeda je došla! U četvrtfinalu, istina povređenog Rafu Nole je pregazio sa 7:5, 6:3 i 6:1. Nakon Nadala usledio je epski obračun sa tada mu najozbiljijim rivalom, Endijem Marejom koji je završen nakon pet setova.

Dve velike pobede nad dva velika rivala i to na Rolan Garosu, kao da su zamaglile cilj Đokovićev, kao da su učinile da se prepusti sudbini.

"Opuštanje i sreća nakon izbacivanja Nadala sa Rolan Garosa je bilo, čini se preveliko. Bilo je potrebno da smo malo popusti fokus i eto šta se dogodilo. Verovao je da ako je srušio Rafu da je trofej njegov. Ali, to se nije dogodilo", prisetio se Vajda.

U finalu ga je sačekao potpuno opušteni Sten Vavrinka. Švajcarac je, kažu veče ranije popio i koje pivo, ne bi li u borbu za titulu ušao dodatno neopterećen. I uspelo mu je. U četiri seta je paklenom igrom slomio prvog igrača sveta i naterao ga čak da kontemplira o penziji. Istina, Nole je to više puta radio činio tokom karijere, ali je uvek ljubav prema tenisu pobeđivala.

Pariska pubvlika je pre tačmno pet godina pokazala tada veliku ljubav prema našem asu, ovacijama koje su trajale nekoliko minuta. Dok je skrušeni Nole ridao.

"Novaku je baš teško pao taj poraz u finalu, sećam se bio je to jedan od najtežih trenutaka u njegovoj karijeri. Bio je strašno frustriran pošto je konačno savladao Nadala i što je ponovo ispustio taj trofej. Takva prilika se ne sme propustiti, ja sam čak mislio da je to to, ali srećom nisam bio u pravu pošto smo naredne sezone trijumfovali", kaže po svim parameterima jedan od najuspešnijih teniskih trenera svih vremena.

Pobeda Vavrinke u finalu RG 2015

Ono što je usledilo, ušlo je u istoriju belog pošto je redom osvajao Vimbldon, US Open, Peking, Šangaj i završni masters, a u 2016. je sve zaokružio trijumfom na Rolan Garosom, kada je u istom momemtu držao sva četiri grend slem trofeja. Mnogi stručnjaci tvrde da je Đoković tada igrao najbolji tenis ikada viđen.