Ruke su mi se znojile, vrtelo mi se u glavi, dok je Novak mirno sedeo i slušao muziku

Fudbalskim žargonom rečeno, Novak Đoković je takva institucija u svetu tenisa da protiv svakog protivnika vodi 1:0 još u svlačionici.

Ogromno iskustvo, navika pobeđivanja, mirnoća u glavi, doveli su ga do tog nivoa da protivnici počnu da gutaju knedle još pre nego što je meč počeo.

Mateo Beretini je imao ove godine sreću da dođe do finala Vimbldona, svog prvog grend slem finala u karijeri. I nesreću da na drugoj strani terena bude Novak Đoković. Italijan je pružio solidan otpor, ali nije bio ni blizu da osvoji pehar.

Kao što nikada neće zaboraviti svoju prvu borbu za grend slem trofej, Italijan će dugo pamtiti i poslednjih 60 minuta pre nego što je zakoračio na teren, u borbu sa Đokovićem.

„Imao sam grčeve u stomaku. Probao sam da nateram samog sebe da nešto pojedem, ali nisam mogao da se izborim sa pritiskom. U svlačionici smo bili sami Novak i ja. On je već igrao više od 30 grend slem finala i bio je daleko naviknutiji na sve to mene, iako je sigurno i on osećao tenziju. Ali on je mirno sedeo i slušao muziku na slušalicama, dok sam ja u muci sam sebe pitao kako ću da igram kada ne mogu ni dva zrna pirinča da pojedem. Sećam se da su mi se ruke znojile, a kada sam počeo da pričam sa mojim timom, osetio sam vrtoglavicu“, pričao je Beretini.

Ali kaže i Italijan da se sve promenilo kada je krenuo na teren.

„Odjednom sve to u tebi se slomi. Pogotovo kada kreneš na zagrevanje. Osetiš nalet adrenalina i ogromnu želju da pobediš. Imaš osećaj kao da možeš svakog da dobiješ. Rekao sam sebi: „Ovde si zato što si to zaslužio“. Ali, nekada pobediš, nekada izgubiš“, zaključio je priču Mateo Beretini.

Na kraju je Đoković pobedio sa 3:1 u setovima i podigao 20. grend slem pehar u karijeri.