Rubljov u Banjaluci posle prve masters titule: Bežao sam iz sale za boks, više ljudi me zna ovde nego u Monaku

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Banjaluke/

Posle Novaka Đokovića, dobro i Stana Vavrinke koji je prerano okončao učešće na Srpska Openu, svakako najveće ime u Banjaluci je Andrej Rubljov. Ovenčan titulom u Monte Karlu, prvom u profesionalnoj karijeri što traje već devet godina, ruski teniser doputovao je u najveći grad Republike Srpske.

Kako je ušetao na konferenciju za medije, novinari su ga počastili aplauzom zbog najvećeg uspeha u karijeri, a Rubljov razvukao osmeh od uva do uva.

“Hvala na čestitkama. Deluje mi nerealno da sam konačno osvojio svoj prvi masters. Nadam se da ću se osećati dobro. Odmarao sam jedan dan, ipak sam odigrao samo jedan turnir pre dolaska ovde. A često igramo jedan za drugim poput Madrida, pa Rima. Nadam se da ću biti spreman. To je deo sporta. Biću odlično”, rekao je Rubljov i nastavio: “Uspeo sam da pogledam neke mečeve juče. Video sam uslove. Sivđa mi se što je malo hladnije i što je podloga sporija. Nisam siguran kako će izgledati moj prvi meč, da li će biti dobar ili ne. Nadam se da ću daleko dogurati.”

Drugi nosilac je slobodan u prvom kolu Srpska Opena, a premijeru će imati protiv boljeg iz duela Peruanca Huana Pabla Variljasa i Francuza Iga Gastona.

“Ne znam tačno kako igra momak iz Perua, ali svakako ću proveriti. A što se tiče Gastona, takođe nikada nismo ni igrali ni sparingovali, ali znam kakav je. Vrlo mlad i talentovan. Zna odlično da se brani i trči, da čita igru... Krase ga dobri udarci. Ne igra brzo, ali igra pametno. Biće teško pogađati vinere protiv njega na sporoj podlozi. Ako Peruanac pobedi, moraću dobro da se spremim i adaptiram.”

Prošle godine osvojio je ATP 250 turnir u Beogradu pobedivši Novaka Đokovića u finalu. Ako ne bude iznenađenja, ponovo bi srpski as i drugi reket Rusije mogli da se sastanu u borbi za trofej.

“Voleo bih, ali ovde je mnogo kvalitenih igrača od kojih sam umeo da izgubim. Prerano je pričati o finalu. Prvo moram protiv njih da se pokažem da bih donekle dogurao. Voleo bih da dođem do finala, da uzmem titulu. Ali mnogo je igrača koji umeju da igraju. Primer je ispadanje Vavrinke. Stan je pravi šampion, ali i mladi igrači odigraju dobre mečeve i teško ih je pobediti. Daću sve od sebe.”

I lani u Beogradu, a i sada u Banjaluci, Rubljov je imao i ima veliku podršku. Malo je reći da je simpatičan publici što će se tek potvrditi kada bude istrčao na teren.

“Turnir prošle godine u Beogradu je stvarno bilo nešto posebno. Nisam očekivao toliku podršku. Zapravo uopšte je nisam očekivao. Grad me je podsetio na dom zbog sličnog načina života. Kada sam juče stigao, video sam koliko ljudi gleda prve mečeve, ljudi poznaju igrače koji su došli da... Mislim da me manje ljudi zna u Monte Karlu, nego ovde.”

Ne samo zbog osvojenog mastersa protekle nedelje, Rubljov je i prevashodno zbog stvari man samih mečeva.

“Morao sam dugo da čekam da osvojim masters. To je već sada prošlost i cilj je isti kao i pre Monte Karla. Da napredujem, poravljam stvari. Dopada mi se kako igram, sve što radim, trening, priprema. Osećam da je ovo taj put koji sam tražio, a za to mi je bilo potrebno vreme. Ako se poboljšate na treninzima, to nije uvek garancija da ćete dobro prolaziti u mečevima. Titula u Monaku mi je samo dala više samopouzdanja.”

Na kraju, zašto je krenuo stopama majke Marine Marenko i odabrao tenis, a izbegao da poput oca Andreja Rubljova Seniora postane profesionalni bokser.

“Nikada nisam sumnjao da je tenis pravi sport za mene. Uvek mi je to bilo kristalno u glavi. Kada god su me vodili u tenis klubove, uživao sam, igrao se sa drugom decom. Kada su me vodili u salu za boks, nisam uživao, niti sam voleo što sam tu. Želeo sam nazad u teniski klub. Bilo je interesantnije, deca su bila mojih godina. U boksu su sve bili veliki momci i to mi se nije dopadalo”, zaključio je Rubljov.