Rafole klasici ostaju za večnost - redefinicija sportskog rivalstva
Vreme čitanja: 7min | čet. 10.10.24. | 14:57
Novak Đoković i Rafael Nadal činili su jedno od najdugovečnijih rivalstava u individualnom sportu ikada, teško je reći koji je od tih silnih mečeva najupečatljiviji
Svet je uživao u okršajima Bjerna Borga i Džona Mekinroa u drugoj polovini sedamdesetih i početkom osamdesetih, devedesetih netremice pratio dvoboje Pita Samprasa i Andrea Agasija, a onda početkom dvehiljaditih iščekivao da se pojave nove najveće teniske zvezde. Bilo je to doba kada se nekolicina igrača smenjivalo na prvom mestu ATP liste (Lejton Hjuit, Marat Safin, Huan Karlos Ferero, Gustavo Kuerten), ali tražio se neko sa jačom aurom.
Evropa se ubrzo zaljubila u Rodžera Federara, Švajcarac nekoliko godina nije imao pravu konkurenciju, a onda se pojavio Rafael Nadal. Bio je Španac od samih početaka totalno suprotnost Švajcarcu po svim parametrima, uključujući one najvažnije - temperament i stil igre. Divila se planeta toj trci udvoje i nije ni sanjala da se paralelno rađa treći čovek, spreman da pomrsi sve planove o apsolutnoj vladavini Federera i Nadala u nadolazećim godinama. Niko nije mogao ni da posumnja da rivalstvo dva igrača sa zapada Starog kontinenta neće biti najveće u istoriji Belog sporta.
Izabrane vesti
Nema sumnje da je tenisko rivalstvo između Novaka Đokovića i Rafaela Nadala najplodnije u muškom tenisu ikada viđeno, ako pod izrazom najplodnije smatramo celokupnu dramaturgiju koju je u svet sporta unelo. Potpuno je i logično da dueli dva najuspešnija tenisera u istoriji budu legitimno proglašeni najvećim rivalstvom. U periodu od 2006. do 2024. godine dvojica savremenih gladijatora susretala su svake godine par po jednom, osim 2023. Ukupno su se Novak i Rafael susreli 60 puta, a Đoković je (sada možemo da kažemo) pobedio u međusobnom skoru 31–29.
Statistika kaže da su se 28 puta susretali u finalnim mečevima i da je tu 15–13 za Novaka. Nadal je bio bolji na grend slemovima 11-7 i u grend slem finalima 5-4. Učinak na Rolan Garosu je 10-2 za Nadala, ma Ju Es Openu 2-1 za Nadala, na Vimbldonu 2-0 za Đokovića i na Australijan Openu 2-1 za Đokovića. Nadal vodi sa 8–2 na Otvorenom prvenstvu Francuske i 2–1 na Otvorenom prvenstvu SAD , dok Đoković vodi sa 2–0 na Australijan openu i 2–1 na Vimbldonu. Novak je jedini pobeđivao Nadala na sva četiri grend slema i dobio dva od tri meča odigranih u pet setova. Od njihovih 60 susreta, 27 mečeva odigrano je na na tvrdoj podlozi i tu je 20-7 za Novaka, Nadal je upešniji na šljaci 20-9, dok je na travi bilo nerešeno 2-1,
Prvi epizoda epskog rivalstva ugledala je svetlost dana na Otvorenom prvenstvu Francuske 2006. u četvrtfinalu, gde je Nadal pobedio nakon što se Đoković povukao zbog povrede u trećem setu; Đoković je kasnije prokomentarisao medijima da razume šta treba da uradi da pobedi Nadala i tvrdio da je Nadal „ pobediv na šljaci“. Njihov prvi susret u finalnim mečevima došao je na Mastersu u Indijan Velsu 2007. gde je ponovo Nadal pobedio. Samo desetak dana kasnije, došao je red na Đokovićevu prvu pobedu, u njihovom trećem međusobnom susretu, na Mastersu u Majamiju 2007.
A, koji izdvojiti kao najbolji, to je gotovo nemoguća misija, ali ako se držimo nekih parametara kao što su važnost meča i dužina trajanja meč, to se možda bar okvirno i može odrediti.
1. Finale Australijan Opena 2012. (3-2 za Đokovića)
U moru svih ostalih mečeva između dva igrača, za finale Australijan Opena vezana je nepobitna činjenica - da je najduže grend slem finale u istoriji tenisa. Meč odigran u Melburnu 29. januara 2012. godine trajao je pet sati i 53 minuta, čime je u tom trenutku skinuo rekord star 24 godine, iz meča Matsa Vilandera i Ivana Lendla u finalu US Opena 1988. godine. Novak je u pomenutom meču izgubio prvi set, zatim je preokrenuo na 2-1, grogirani Nadal uspeo da izjednači na 2-2, ali je Đoković dobio odlučujući set 7-5 i došao do svoje pete grend slem titule u karijeri. Ostaće za pamćenje i čuveni detalj, kada su teniseri od organizatora zatražili stolice na ceremoniji dodele pehara, jer više nisu mogli da pronađu snage da stoje na nogama.
2. Polufinale Vimbldona 2018. (3-2 za Đokovića)
Da finale Australijan Opena 2018. nije dužinski potrajalo više, verovatno bi se polufinale Vimbldona iz 2018. našlo na prvoj poziciji. Čitava konotacija meča bila je neverovatno specifična. Novak prethodno dve godine nije uradio ništa značajno zbog povrede lakta, činilo se da je na izdisaju i da postoji bojazan da završi karijeru. Meč je trajao dva dana, 13. i 14. jula 2018. godine. Glavni razlog je to što je prvo polufinale između Kevina Andersona i Džona Iznera trajalo oko šest i po sati, pa je duel Đokovića i Nadala počeo oko 20.30 prema lokalnom vremenu. Duel je morao da bude prekinut u 23.00 zbog policijskog časa, pri Novakovom vođstvu od 2:1. Sutradan je meč nastavljen oko 15 časova, Nadal je izjednačio na 2:2, a onda je Novak dobio peti set 10-8. Ova Đokovićeva pobeda je označila suštinski Novakov povratak na veliku scenu, početak druge polovine karijere i start krčenja puta ka statusu GOAT-a. Iz tog ugla gledano, jedna je od dve ili tri najvažnije pobede u Novakovoj karijeri. Dan kasnije je Đoković rutinski pobedio Kevina Andersona u final, došao do 13. grend slem trofeja u karijeri, a prvog posle 25 meseci.
3. Polufinale Rolan Garosa 2013. (3-2 za Nadala)
Jedan od najtragičnijih poraza u Đokovićevoj karijeri. Novak je u tom trenutku već uveliko osvojio sve ostale slemove bar po jednom, ali mu je nedostajao pehar sa Kupa Musketara, kako bi stao u red nekolicine igrača koji su podizali trofeje na sva četiri slema. Novak nije uspeo da eliminiše Rafaela Nadala sa Rolan Garosa 2013. godine, izgubivši u polufinalu posle pet setova i ogromne borbe, ali će taj duel pored mnogih sjajnih poena biti još dugo pamćen i zbog velike greške u odlučujućem setu, koja je Novaka verovatno koštala šampionske titule u Parizu (finale bi igrao protiv Davida Ferera).
Imao je u tom spektakularnom meču na pariskoj šljaci Novak brejk prednosti u petom setu i pri vođstvu od 4:3 je servirao. Rezultat je bio 40:40, gem je dugo trajao i svima je bilo jasno da će možda biti i odlučujući u celom susretu. Đoković je u toj razmeni udaraca naterao svog rivala na defanzivu, a “Rafa” je potom poslao jednu lopticu visoko i blizu mreže. Nije imao više šta da traži Španac u tom poenu, trebalo je da usledi lagani smeč za prednost tada najboljeg igrača sveta, ali se Novak jednostavno – previše zatrčao ka mreži i umesto da na očekivani način poentira, njegov trk ga je skupo koštao.
Lopticu jeste poslao u suparničko polje, ali pre nego što je ona po drugi put dotakla zemlju, Novak se “upecao”, telom je dotakao mrežu, što je po teniskim pravilima zabranjeno, pa je sudija Paskal Marija uz konstataciju “da mu je žao” poen dodelio Nadalu. Umesto da u tom trenutku “Nole” povede u gemu i dođe na korak od vođstva od 5:3 u odlučujućem setu, poveo je Nadal, koji je nedugo zatim napravio brejk, izjednačio na 4:4, a posle još pola sata borbe, došao i do velikog trijumfa i plasmana u finale Rolan Garosa. Mnogi su posle ovog poena “napali” Nadala, govoreći da je nesportski postupio zato što je “tužio” Novaka kod sudije, ali je činjenica da bi većina tenisera, pa i sportista u sličnoj situaciji postupili isto i da je Đoković zaista telom dotakao mrežu pre nego što je poen i zvanično bio završen.
4. Polufinale mastersa u Madridu 2009. (2-1 za Nadala)
Zaista je preteško odrediti koji je najbolji meč između dva igrača odigran u dva dobijena seta, jer tu stvarno odlučuje stvar ukusa. Za nijansu preteže utisak da bi to mogao da bude polufinalni meč mastersa u Madridu 2009. koji je Španac dobio posle više od četiri sata igre. Bio je to najduži međusobni meč dvojice igrača izvan grend slemova. Novak je u tom trenutku još uvek imao status "večitog trećeg", daleko je bio lošiji u međusobnom skoru od Nadala (14-4), a pogotovo se smatralo da na šljaci nema šta da traži. Odlično je krenuo Novak, dobio prvi set sa 6-3, a onda je publika u Kaha Mahiki žustro stala na Nadalovu stranu. Novak je imao brejk lopte na 4:4 u drugom setu, u trećem vodio 3:1, da bi u taj brejku trećeg propustio spomenute tri meč lopte i izgubio 11-9. Nadal se toliko iscrpeo da je sutradan izgubio finale od Federera, a meč je ostavio trag na obojici i na Rolan Garosu: Đoković je u trećem kolu izgubio od Filipa Kolšrajbera, a Nadal u četvrtom od Robina Soderlinga.
5. Polufinale Rolan Garosa 2021. (3-1 za Đokovića)
U jeku pandemije Korona virus održan je Rolan Garos kasnog proleća 2021. godine. Nadal je u tom momentu imao 20 grend slem titula, a Đoković 18. Španac je s pravom dočekao meč kao veliki favorit, uzimajući u obzir da je između ostalog samo sedam meseci ranije počistio Novaka 3:0 u finalu onog jedinog jesenjeg Garosa 2020. Zbog restrikcija izazvanih Kovidom, na tribinama stadiona Filip Šatrije bio je prisutan izuzetno mali broj gledalaca, ali su u sablasnoj atmosferi igrači pružili meč za pamćenje, verovatno najbolji odigran u kovid uslovima na ATP turu. Nadal je krenuo vođstvom od 5:0 u prvom setu i činilo se da preti isti scenario kao od nepunih godinu ranije. Đoković se onda pridigao, izgubio prvi set 6:3, ali onda počeo da igra tenis kakav nikada niko nije igrao protiv Nadala u Bulonjskoj šumi. Pobedio je 3:1, a onda dva kasnije u finalu preokrenuo protiv Stefanosa Cicipas od 0:2 do 3:2. Đoković se ovim trijumfom postao jedini čovek koji je Nadala pobedio na Rolan Garosu više od jednog puta, a mesec dana kasnije je osvajanjem Vimbldona došao do 20. grend slem titule i izjednačavanja sa Federerom i Nadalom prvi put u karijeri.