Rafa XIV: Kralj Garosa ostaje nedodirljiv, titula odlučena u četvrtfinalu

Pre maltene četiri veka Luj XIV vladao je Francuskom, od 2005. godine, uz kraće prekide, Rafael XIV Nadal gospodari Parizom. Rimski broj između imena i prezimena legendarnog Španca kao podsetnik da je danas osvojio 14. pehar na Rolan Garosu gde se takmičio 18. puta. Titulu je, realno gledano, osvojio već u četvrtfinalu kada je posle četiri i po sata borbe pobedio najvećeg mu neprijatelja i takmaca za epitet najboljeg svih vremena, Novaka Đokovića. Formalno ju je preuzeno nakon današnjeg maltretiranja Kaspera Ruda, momka koji se u velikoj meri u finalu našao zahvaljujući povoljnom žrebu - 3:0 (6:3, 6:3, 6:0).

Uz dužno poštovanje prema momku koji će od ponedeljka biti šesti na svetu, malo je onih koji su verovali (a verovatno ni on sam), da će ovog popodneva u Bulonjskoj šumi baš on postati teniska senzacija koja će naneti Nadalu prvi poraz u finalima Rolan Garosa, a tek četvrti na drugom grend slemu sezone. Ni u jednom trenutku Norvežanin nije nagovestio da bi mogao da uzme makar set Kralju šljake, jer je nakon brejkova koje je pravio u prvom i drugom setu, odmah dozvoljavao Rafi da uzvrati istom merom.

Pobediti Rafaela Nadala na pariskoj šljaci ostajte najeteži zadatak u svetu tenisa. To su u poslednje dve decenije uradili samo Novak Đoković (u dva navrata) i Robin Soderling - njih dvojica su zaslužni što Nadal nema još ubedljiviji skor od 112 pobeda i tri poraza. Otuda i konstatacija da je pehar prigrlio u četvrtfinalu kada je srušio neinspirisanog i uspavanog Đokovića. U polufinalu mu je meč predao Aleksander Zverev, mada bi Rafa to teško izgubio i da nije bilo teške povrede Nemca. I baš te večeri kada je eliminisao Novaka, znalo se da će, ukoliko savlada Zvereva finale biti rutina, jer su tamo mogli da se nađu Rubljov, Čilić, Rud ili Rune - momci bez ijedne Masters ili Grend slem titule na zemljanoj podlozi.

Ono što sada brine sve poklonike lika i dela Novaka Đokovića jeste činjenica da je 14. trofejem na Garosu, Nadal došao do rekordnog 22. grend slem trofeja i pobegao Novaku na plus dva. Srpski teniser bi mogao da prepolovi zaostatak na Vimbldonu, ali vrlo je upitno da li će imati pravo da nastupi na US openu.

Samo finale na Filip Šatrijeu, više je ličino na mečeve prve nedelje grend slema, nego na borbu za jedno od najvrednijih odličja u belom sportu. Jednostavno, razlika u kvalitetu je neuporediva, a sve priče o Nadalovoj povredi, zbog koje su pre Rolan Garosa otvarane spekulacije u kakvom će se stanju pojaviti padaju u vodu.

Ako je prva dva seta Španac dobio rutinski i ako ga ni najmanje nisu zabrinuli brejkovi rivala, šta reći o odlučujućem trećem. Maltretirao je Španac bespomoćnog Ruda koji je osvojio svega osam poena u tom periodu igre. Istina, izgubljeni set sa nulom desio se i Novaku Đokoviću pre dve godine, takođe u finalu Pariza.

Nadal: Nisam verovao biti konkurentan u još jednom u finalu

Nadal se apsolutno za sve pitao, ispalio 37 vinera i samo 18 neiznuđenih grešaka, dok je Norvežanin imao samo 16 neodbranjivih udaraca, uz deset poklonjenih poena rivalu više u odnosu na vinere. Finale u kojem je Nadal imao čak 16 brejk šansi od kojih je polovinu iskoristio. Šta reći o podatku da je od zaostatka 1:3 u drugom setu, Nadal vezao 11 gemova i tom serijom zaključio finale na Šatrijeu. Ali čitavog turnira se pričalo o neuporedivo težoj gornjoj polovini žreba i teško da bi Rud uopšte igrao finale da je na svojoj polovini imao recimo Zvereva ili Karlosa Alkaraza.

Finale koje se neće dugo pamtiti, bar sa aspekta konkurentnosti protivnika. Ali mora se priznati da je Rafa podigao trofej apsolutno zasluženo, budući da je u četvrtoj rundi preživeo maraton sa nadahnutim Felisom Ože Aljasimom, tek trećim čovekom koji ga je na Rolan Garosu odveo u peti set. Naravno i zato što je u četvrtfinalu, mentalnom snagom uspeo da spreči Đokovića da vođstvo 5:2 u četvrtom setu, pretvori u odlučujući peti, već se izborio za taj-brejk i osvetio se svetskom broju jedan za prošlogodišnju eliminaciju.