Plačem, Mišo moj!

Pevala je Ana Nikolić „I plačem, Mišo moj“, a komotno bi te stihove mogli i srpski navijači da pevuše zbog Miomira Kecmanovića, iako im nije do veselja. Ni njima, ni njemu, ni nama. Ma, nikome. Trebalo je ovo da bude festival srpskog tenisa u Melburnu, pošto su se ranije u osminu finala plasirali Novak Đoković i Olga Danilović, delovalo je posle dva sata i kusur da će im se pridružiti i 25-godišnji Beograđanin, ali je poklekao pred Holgerom Runeom i vrata druge sedmice na Australijan openu su mu se okrtno zatvorila iako je jednom nogom prešao prag.

Danac je uspeo da se odupre velikom naletu našeg tenisera, da ga zaustavi u situaciji kad je Miša imao set viška, brejk prednosti i 30:0 na svoj servis u četvrtoj deonici. Samo dva poena su ga delila maltene do do završetka iscrpljujućeg meča u svakom smislu, ali posle toga je Skandinavac za nijansu ubrzao i u još jednom trileru, kao što je bio protiv Kineza Žanga na premijeri, ušetao tamo gde je trebalo Kecmanović posle tačno tri i po sata igre – 3:2 (6:7, 6:3, 4:6, 6:4, 6:4).

Ispostavilo se da je taj detalj iz završnice četvrte deonice bio, možda, presudan za ishod. Pre svega na psihološkom planu, jer kad igrač ne iskoristi veliku prednost u ovako izjednačenom duelu, onda se obično desi da izgubi koncentraciju. Mada, Kecmanoviću svaka čast kako se borio i pre i posle toga. Nije hteo da se preda ni kad je u odlučujućem setu Rune napravio brejk u ranoj fazi, niti kad je imao šansu da mu oduzme servis nešto kasnije. Oba puta je uzvraćao i to je bio pokazatelj da je spreman. Kao što odavno nije bio.

Uostalom, na početku turnira je savladao Dušana Lajovića u još jednom trileru, u meču pre ovog uzeo skalp Hubertu Hurkaču, crtao terenom u prvom setu, činilo se kao da je lansiran iz katapulta. Uostalom, tako je odigrao i treći, bio je to dokaz energetske i mentalne snage...Čak je sve do 4:4 u odlučujućem delu ovog spektakla bio u igri, rastrčan, precizan, uporan... Nije vredelo, jer je Rune demonstrirao zbog čega je bolje rangiran na ATP listi, iako se i sam teturao.

Za mesto među 16 najboljih trebalo je, kao u video igrici, zadati rivalu završni udarac. Miomir je to propustio da uradi i kad je delovalo da bi mogao u petom setu, pa mu je šansa da drugi put uzastopno bude akter osmine finala na prvom grend slemu sezone iskliznula iz ruku.

S druge strane, Holger Rune je tek peti put u karijeri obezbedio plasman u osminu finala velikih turnira. A tako se „nameštalo“ da završi put, pa da festival srpskog tenisa još malo potraje u Australiji.