Đoković: Želeo sam da budem voljen, ali sam postao autentičan, bez obzira da li se publici sviđam ili ne

Niz generacija tenisera prošao je belim sportom u prethodnih deceniju i po i ostao u senci Novaka Đokovića. Srpski teniser dugo je na svom putu vodio borbe sa Rafaelnom Nadalom i Rodžerom Federerom, a pošto je prošao vrhunac Švajcarca i Španca, javnost mu je nametnula nove rivale, predstavnike novog talasa.

Ko god se našao sa druge strane, u periodu kada je Đoković bio favorit ili autsajder, šira javnost je po nepisanom pravilu zauzimala stranu rivala, međutim i u takvim okolnostima najbolji teniser sveta oborio je praktično sve rekorde i pomerio brojne granice. Vremenom, utisak je, nepravedan pristup publike, postao je čak i pokretač srpskog tenisera koji je na ovu temu govorio u intervjuu za Tajms.

„U pregršt mečeva sam imao publiku protiv sebe i morao sam da pronađem način da to prevaziđem. Uspevao sam u tome, ne uvek, ali osećam da sam naučio kako da se nosim sa tim i da ostvarim rezultat. Nisam uvek mogao da ostanem miran, lomio sam rekete, radio stvari na koje nisam ponosan... Nemam problema da kažem da sam grešio. Istovremeno sam se trudio da ne budem previše oštar prema sebi, jer sam ranije u karijeri bio svoj najveći kritičar", rekao je Đoković i dodao:

„Sada pokazujem više saosećanja prema sebi i tražim načine da napredujem, ne samo što se igre tiče, već i kada su mentalitet i emocije u pitanju. Tražim formulu koja bi mi stanje uma održala u optimalnom stanju, ali mislim da ne postoji. Igrate na 40 stepeni Celzijusa, protiv nekoga koga biste inače pobedili , publika je protiv vas, a možda ste se tog jutra i posvađali sa supružnikom što utiče na vas na terenu kada ste najosetljiviji. Uprkos svemu, svakako morate da pronađete način da pobedite.”

Dok deo javnosti ističe Đokovićevu harizmu, svestranost i vaspitanje, sa druge strane, deo publike je po pravilu protiv osvajača 24 grend slema.

„Da li želim da budem voljen? Na početku karijere sam zaista pokušavao da budem takoreći više povezan sa publikom, posebno na mestima gde su više voleli Federera i Nadala, ili Endija Mareja. Shvatio sam da postoje različiti faktori zbog kojih neću imati veću podršku od njih. Zato sam se zapitao da li i dalje pokušavam da pridobijem gomilu ili prihvatam situaciju kakva je i idem dalje. Postao sam autentični ja, bez obzira da li se publici sviđa ili ne. Kad si mlad, dvadesetogodišnjak, nemaš nikakvog životnog iskustva. Rano sam doživeo uspeh... Bilo je lepo, ali morao sam da igram, rastem i učim u isto vreme. Bio sam okružen ljudima koji su mi pružali veliku podršku i koji su pokušavali da mi pomognu, ali na kraju dana morao sam da prođem kroz sopstvenu evoluciju i shvatim ko sam, čak i ako je cena toga da se ljudima ne svidim. To je u redu. Sada sam dobro, u drugom delu karijere. Prihvatam da postoje ljudi koji me jednostavno ne vole, ili me možda ne smatraju privlačnim u smislu ličnosti ili karaktera. Na kraju, postoje neke univerzalne vrednosti koje su za mene izuzetno važne i koje ne želim da prekršim. Poštovanje mojih protivnika je jedno od tih, nikada nisam javno rekao nijednu lošu reč o svojim protivnicima. Uvek sam želeo da budem fer, čak i ako sam mnogo puta mogao nešto da kažem", otkrio je Đoković.