Đoković pred vimbldonski pohod: Siguran sam u koleno, zašto ne bih dao sebi šansu?

Kada se Novak Đoković prvukao nakon pobede nad Fransiskom Serundolom u osmini finala Rolan Garosa, kada je odlučio da momentalno ode na operaciju meniskusa, učešće na Vimbldonu bilo je praktično precrtano. Bilo je bitno jedino hoće li najbolji teniser svih vremena uspeti da se adekvatno opravi do Olimpijskih igara (teniski turnir od 27. jula do 4. avgusta).

Međutim, Novak Đoković već deceniju i po ne skida plašt teniskog Supermena i u skladu sa tim, doleteo je i u London i našao se u glavnom žrebu Vimbldona. Tamo ga u prvom kolu očekuje 123. teniser sveta, Čeh Vit Kopriva, a potencijalni okršaj sa Karlosom Alkarasom ili Janikom Sinerom,

Pre godinu dana Novak je ostao bez osmog vimbldonskog pehara nakon triler finala sa Karlosom Alkarasom. Sada nije dozvolio da ga nedavni odlazak na artroskopsku intervenciju odboji od prilike da se izjednači sa Rodžerom Federerom sa osam pehara.

Konferenciju za medije pred početak Vimbldona, Novak je počeo iskreno, otvoreno i od goruće teme kojom se poslednjih dana bavila svetska javnost - kolena.

"Osećam se dobro! Da, hajde da pričam odmah o kolenu... Kada se to desilo na RG, odlučio sam odmah da se operišem. Bilo je nedaumica oko Vimbldona, ali je dosta igrača imalo te zahvate. Evo, recimo, Tejlor Fric, Vavrinka, Lindzi Von, podelili su svoja iskustva i to mi je dalo veru da će biti dobro. Da ću moći da igram Vimbldon. Došao sam u nedelju, imao sam nedelju dana dobrih treninga, veoma jakih treninga. Sa Sinerom, Tijafoom, Medvedevim i evo danas sa Runeom, sve igrači koji igraju dobro na travi. To su situacije gde sam testirao koleno i koleno je odlično reagovalo. To je bio dobar znak da učestvujem, igram u utorak i samouveren sam i siguran u koleno. Do sada je sve pozitivno."

Mentalna snaga je kroz čitavu karijeru drugo ime Novaka Đokovića. Malo je reći da mu je i ovoga puta ta stabilnost u glavi pomogla da se ekspresno vrati takmičarskom tenisu. Upravo je novinare zanimalo kako se tako brzo vratiо?

"Veoma fer pitanje, ne znam odgovor. I žena me je pitala isto pitanje. Imaš 37 godina, dosta rizika, pripremaš se za Olimpijske igre... Tu ne znam odgovor, ali imam osećaj da ne želim da propustim Grend slem dok god sam u konkurenciji, dok god mogu. Želja da igram i da se takmičim je prisutna. Naročito na Vimbldonu o kojem sam sanjao kao dete. Tužno mi je bilo da razmišljam o tome da ću možda propustiti Vimbldon. Pitao sam se koliko brzo mogu da se oporavim, rekao sam da neću doći ovde da igram nekoliko rundi, želim da se takmičim za titulu. Sve ovo do sada mi je dalo optimizam da mogu da se takmičim za titulu. Nema racionalnog objašnjenja, više je do emocija da igram na Vimbldonu. Znam da su OI blizu, da se igra na drugačijoj podlozi, ali Vimbldon je turnir iz snova. Uložio sam sate i sate na oporavak i treninge, svakog dana, uz opreznost. Nije bilo negativnih stvari tokom oporavka i samo sam se zapitao - "što da ne dam sebi šansu?".

Zanimalo je novinare u Londonu da li je potrebna opreznost u prvim rundama?

"Ne mislim tako. Kad god izađem, radim sve da pobedim. Ne vidim sebe kako kalkulišem, ne vidim opreznost pri pokretima. Tako radim, tako igram čitave karijere. Ako nemam potrebnu sigurnost, ne bih ovde bio sa vama. Sve što sam radio, imalo je pozitivnе naznake."

Apropo Alkarasovih reči da je Novak "super čovek", kada se pričao o eventualnom učešću na Vimbldonu...

"Haha ne, ne smatram se super čovekom. Fric je super čovek, jer se od ovog oporavio za nedelju dana! Njegova situacija mi je dala optimizam da ću moći i ja. Neko ko igra na ovom nivou je uspeo u tako kratkom roku da se vrati... To mi je dalo snage i veru u proces. Nije možda skroz idealno u očima doktora koji kažu da je potreban duži oporavak, da se ne rizikuje, da se da vremena, ali to je individualno. Svako ima drugačije reakcije na oporavak, na treninge, ali nisam imao smetnji. Da sam imao takvu povratnu informaciju od svog tela, ovaj Vimbldon bi bio pod znakom pitanja. Igrao sam dva seta sa Medvedevim, igrao sam tri i po seta juče i danas sat i po. Koleno je dobro, nema negativnih rekacija."

Podržao je Novak Đoković i srpske fudbalere u Nemačkoj. Dva puta javljanjem putem video snimaka, a u odlučujućoj utakmici sa Danskom pojavio se na terenu Alijanc arene i rukovao se maltene sa svim reprezentativcima. Nažalost, nije pomoglo Orlovima za plasman u nokaut fazu.

"Zaista se trudim da promovišem zajedništvo u srpskom sportu, pojedinačnih i timskih sportova. Trudim se da se svima nađem, da budem na raspolaganju, za svako iskustvo. Volim da delim iskustvo više nego da savetujem. Svako ima svoj jedinstveni put, postoji izvesna razlika između sportova. Imaju dodirnih tačaka, taj psihiloški pristup prema zastupanju reprezentacije Srbije, u ovom slučaju u fudbalu i evropskom prvenstvu, to je veliko iskustvo, čast i privilegija. Naježio sam se kada sam izašao na teren. Bilo je toliko naših ljudi, odzvanjala je himna. U tenisu ne možemo baš to da doživimo, ali znam kakva je emocija i kakva je tenzija. Nažalost, rezultat nije bio povoljan, Potrudio sam da dam svojijm prisustvom motiv, imao sam čast da budem na terneu, da se pozdraivm sa njima. Fudbal je najveći sport ubedljivo, pre 20-30 godina su neke reprezentacije bile dobre, a sada su u zavšrnici. Ulaže se u sport, sport se razvija", rekao je Đoković i nastavio: "Mislim da imamo reprezentaciju sa puno fantastičnih igrača, nažalost se nije pogodilo da dožive uspeh na EP. Ali, tu su posle 24 godine, uvek se Srbija digne na noge kada je fudbal u pitanju. Nema sredine. Ili si jako srećan ili sve po spisku svakome! U svojoj karijeri sam imao sreće da budem na dobroj oštrici mača kada je naš narod u pitanju, ali je bilo trenutaka kada su moji neuspesi pogodili ljude. Za svakog sportistu, kada ti kažu da nisi dao sve za svoju zemlju, bude ti krivo. To jako lično shvatam. Trudio sam se kroz čitavu karijeru da ljudi pomisle da nisam dao sve od sebe. Rezultat je jako nepredvidiv, ako fudbalska reprezentacija druge zemlje bolje odigra, idemo dalje. Važno je zalaganje, da se vidi emocija, da izgaraš na terenu. Sama činjenica da si već u reprezentaciji je velika odgovornost i čast. Predstavljaš svoj narod, a ljudi osete i vide to. Za neke fudbale koji su na mete kritika, ne volim da vidim jer sam i sam sportista, i mene to zaboli. Mora svako da preuzme odgovornost za rezultate... I onda nastavljaš dalje."