Novakova poruka posle Australijan opena: Ne možete da nam uzmete dušu

Završen je omiljeni turnir Novaka Đokovića. Onaj koji je osvojio deset puta, na putu ka još jednom ga je savladao Janik Siner, kasnije podigao pehar, ali publika u Petom kontinentu i dalje nekako najviše voli Srbina. Ne zato što je Srbin, nego što je najbolji.

Tako i ovog ponedeljka, u kome i dalje gleda konkurenciju sa vrha ATP liste, ima šta da poruči tamošnjoj, ali i svetskoj javnosti. Iako su odgovori na pitanja iz intervjua više puta mogli da se čuju ili pročitaju u ranijim obraćanjima, nije na odmet podsetiti se.

Zato je iz fotelje, tokom razgovora za emisiju “Šou danas” na australijskom Kanalu 9, govorio o danima kad se tek probijao. U specifičnim okolnostima.

“Prošli smo kroz dva rata, embargo od 1992. do 1996. kada niko od srpskih sportista nije mogao da učestvuje na takmičenjima i to te očvrsne, a moglo je da ode na drugu stranu. Mislim da je moja sudbina bila da igram tenis”, podsetio je Nole.

I nije slučajno što je baš na bazi takvog odrastanja dostigao spotske visine, jer je u stanju psihički da ostane stabilan u trenucima kad bi mnogi izgubili živce.

“Ne znam koliko, ali sigurno ima neke veze sa mojim odrastanjem. Sa 12 godina bilo je bombardovanje tokom dva i po sata. Da li i dalje mislim o tome? Ponekad, pojavi se, posebno kada čujem vatromet, jer me to podseti na bombe koje su eksplodirale. Nije prijatno, to je verovatno trauma, ali je povezano sa tim što nikada ne odustajem i to se pojavi u trenucima kada se lomi meč”.

Na razne načine svet tenisa je pokušavao da saplete Novaka, samo što nije uspeo. Štaviše, koliko ga pojedinci više omalovažavali, on je sve jači.

“U Srbiji postoji jedna izreka - možete da nas ubijete, ali ne možete naš duh, našu dušu. Ja verujem u to. Pogledajte koliko je tenisera u istoriji uspelo šta sam ja uradio? Ne kažem to da se hvalim, nego da se podsetim, da se uštinem, da pogledam šta sam uradio”, dopunio je Đoković.