Novak Đoković – noćna mora svakog tenisera
Vreme čitanja: 4min | pon. 12.07.21. | 09:36
„On je najkompleksniji igrač svih vremena“, nema dileme za Patrika Muratoglua
Postoje sportisti ili timovi koji, kako se to popularno kaže, još u svlačionici povedu sa 1:0 protiv bilo kojeg rivala.
Njihova snaga, fizička i mentalna, surova dominacija na terenu, sposobnost da nađu put do pobede i u najtežim situacijama, kada se čini da su saterani uz zid, izazivaju jezu niz kičmu svakom protivniku.
Izabrane vesti
Jedan od takvih je Novak Đoković. Čovek koji je odigrao Vimbldon sa 70 odsto svojih kapaciteta i osvojio ga sa dva izgubljena seta! Iako nije bio na nivou kao na Rolan Garosu, najbolji teniser sveta je prosto stekao takvu naviku da pobeđuje i uneo takav strah u kosti protivnicima da ni oni sami, čak i kada im dobro ide, nemaju u sebi potpunu veru da mogu da ga pobede. Dovoljni su poen-dva da samopouzdanje počne da im se topi, da ruka počne da drhti, da u glavi nastane ringišpil.
I to je 50 odsto svake Novakove pobede: ta silina koju nosi u sebi koja ne dozvoljava protivnicima ni da istinski poveruju da mogu da ga sruše. A, kada ne veruješ u sebe, ni teniski „bogovi“ neće da ti namignu.
Nekadašnji američki teniser Mardi Fiš, bivši sedmi igrač sveta, sve je to kratko sublimirao posle finala:
„Nema slabosti u igri. Najbolji je riterner svih vremena. Noćna mora za protivnike“.
Bilo bi vrlo zanimljivo čuti svedočenja tenisera iz prve ruke, kako to izgleda kada treba izaći na megdan Đokoviću. Može se naslutiti, recimo, iz reakcije Tenisa Sandgrena, koji je psovkom prokomentarisao žreb za prvo kolo Rolan Garosa u kojem je „spojen“ sa Novakom. Samom tom reakcijom već je bio na pola puta od poraza. Ali ne može čovek ni da mu zameri...
Tu je i komentar Gorana Ivaniševića da Novaka, kao u filmovima, možete da „ubijete“ 27 puta, a on će opet ići pravo na vas. Zaista. Recimo, Denis Šapovalov je u drugom setu polufinala dobijao svoje servis gemove kao od šale, prvi na svetu gotovo da nije mogao da uzme ni poen. A set je dobio – Đoković.
Nekako se na to nadovezuje Daren Kejhil, čovek koji je jednom zamalo postao Đokovićev trener, a i dalje vodi karijeru Simone Halep.
„Možete da 'bacite' na Novaka sve što imate, on će svakako da vas pobedi. Đoković je oduvek bio sjajan na betonu, a sada je šesti put osvojio Vimbldon. Gde su mu granice? Mislim da će uzeti još šest-sedam slemova“, prokomentarisao je Kejhil.
Ljudi koji nisu navijači, koji su objektivni, stručni, odavno govore da će Novak Đoković, kada okači reket o klin, biti najtrofejniji teniser u istoriji. A da je najveći, to takođe odavno govore. Možda je nekom Federerov tenis lepši, što je subjektivna kategorija, sto ljudi, sto ćudi, ali kada se uzme kompletna slika, tu je srpski as ispred svih.
Dugo o tome priča Patrik Muratoglu, čovek koji vodi karijere Serene Vilijams i Stefanosa Cicipasa. Nekima je bilo malo blesavo što je pred finale Rolan Garosa rekao da njegov učenik ima šanse samo ako na teren izađe Đoković bez svog najboljeg tenisa. I pokazalo se da je bio u pravu. Kao što je i sada u novoj izjavi posle finala Vimbldona.
„Novak je najkompleksniji teniser u istoriji. Zahvaljujući tome, on može da nađe rešenje u svim situacijama, na svim podlogama. To je objašnjenje zašto je u poziciji da bude najveći svih vremena“, rekao je Muratoglu.
Za nekadašnjeg američkog tenisera Džejmsa Blejka uopšte nema dileme ko je već sada najbolji među trojicom najboljih. I tu ne mora da se oslanja na lične afinitete.
„Novak je dugo na turu, od svoje 17 godine, a sada ima 34. Pomislio bi čovek da će se umoriti. On je posle Rolan Garosa rekao da je mentalno iscrpljen i to je sasvim normalno. A onda se odjednom sve okrenulo: samo je rekao „Znate šta, ide Vimbldon i moram da budem spreman“. Napunio je baterije, fizički i mentalno, na način kako niko drugi to ne može. Diskusije o Najvećem svih vremena traje i trajaće, ali nema dileme da će njegovo ime biti prvo u svim teniskim knjigama“, ocenio je Blejk.
Nije samo Novak Đoković noćna mora za protivnike. U neku ruku je i košmar za – tenis. Iza njega, Nadala i Federera ostao je pepeo za ostale igrače. Mrvice. I nove generacije koje dolaze doživljavaju „maltretman“ na redovnom nivou. Priče o „mladim lavovima“, koje slušamo godinama, čisti su kliše, kao neka proročanstva koja nikako da se ostvare.
Đoković je u finalu Australijan opena pobedio Danila Medvedeva (25), drugog tenisera sveta, koji nema nijedan grend slem. U borbi za trofej na Rolan Garosu savladao je Stefanosa Cicipasa (22), koji se takođe još nada prvom velikom trofeju. Na Vimbldonu je pao Mateo Beretini (25), a pre njega Denis Šapovalov, koji isto nemaju nijedan veliki pehar. Sve prepreke oni nekako prođu, ali na tom poslednjem, najvećem ispitu, svi su popadali.
Na pitanje šta bi trebalo mladi igrači da urade da bi počeli da osvajaju grend slemove, nekadašnja češka teniserka Danijela Hantuhova je uz osmeh rekla:
„Da sačekaju da se velika trojka povuče“.
Mi bismo rekli – da sačekaju da se Novak povuče. Jer, od 12 poslednjih grend slem trofeja, kada je počeo ponovo da melje nakon zalečene povrede, sedam je završilo u njegovim rukama. I ko zna koliko će još. Samo je još jedno pitanje ostalo bez odgovora u svetu tenisa: do koliko će Đoković da dobaci pre nego što kaže „Ok, ovo je dovoljno“.