Novak Đoković ide na fakultet: Nije samo za decu, mogu da učim i sa 40 godina; politika mi se ne sviđa jer je prljava

Za znanje jeste, za politiku nije. Učešće na prošlonedeljnom Mastersu u Rimu bila je prilika da novinari iz glavnog grada Italije opipaju puls Novaku Đokoviću na razne teme, najmanje one iz sveta sporta, a kad se crta podvukla jasno je da najbolji teniser planete po završetku karijere planira da se posveti studijama, a da ga upliv u političke vode baš i ne privlači.

U međuvremenu, najviše je posvećen porodici, supruzi Jeleni, sinu Stefanu i kćerki Tari, o čemu je opširno govorio na stranicama La Stampe.

Najpre, o roditeljstvu.

„Priznajem, najteža stvar na svetu. Ujedno, veliki užitak. Ogromna odgovornost, zbog koje rastete kao osoba. Porodica mi je oduvek bila sve, dok sam bio dete roditelji su me podržavali, žrtvovali svoje živote da mi obezbede sve što mi je potrebno i omoguće mi da postignem sve ciljeve, što sam i ostvario 2011, kad sam prvi put trijumfovao na Vilmbldonu i postao prvi na ATP listi. Kad sam postao tata, sve se promenilo. Danas nisam ja prioritet, već moja deca. Kad nisam na terenu, njima sam posvećen sto odsto. Sve osim njih je sekundarno“, istakao je Đoković.

Naslednici rastu. Stefan je već šestogodišnjak, Tara duplo mlađa.

„Ne gledaju me samo kao oca, već i kao uzora, što mi dosta znači. I izazov je, jer želim da im budem najbolji mogući primer, ne samo teniser. Voleo bih kad mi sa mnom delili sve dobro i loše što im se dešava na dnevnoj bazi. To me ispunjava. Supruga Jelena i ja smo uvek tu za naše naslednike, ali želimo da sami rade neke stvari, ne samo domaće zadatke. Moraju da nauče da budu odgovorni za svoje živote, od trenutka kad ustanu iz kreveta ujutru sve dok se u njega uveče ne vrate“.

Kad je reč o ličnim ambicijama, Novaka mami želja da bude vlasnik najviše grend slem titula, ali da kad okonča blistavu karijeru proširi znanje.ŽŽ

„I dalje želim da upišem fakultet. Ne znam da li sledeće ili za pet godina, ali svakako bih voleo da posedujem univerzitetsku diplomu. Tužan sam što to nisam uspeo kao mlad čovek, iako sam izuzetno zahvalan na svemu što imam i što sam postigao. Na kraju krajeva, fakultet nije namenjen samo deci, možete da ga upišete i kad vam je 40 godina. To je kuća znanja, a ja sam veoma znatiželjan. Najviše me interesuju teme zdravlja, gde je polje široko. Voleo bih da izučavam i antičke civilizacije i arheologiju. U ovom periodu životu pokušavam da shvatim šta me najviše interesuje. U modernom dobu dosta toga možete da odradite onlajn, što je u mom slučaju možda najbolji metod, jer sam i teniser i roditelj“.

(© Reuters)

Pričao je Đokoviću i o tome kako je promenio poglede na svet, da je više posvećen bazičnim, a ne materijalnim stvarima.

„Ne možemo da razdvojimo osobu sa terena od one van njega. Uvideo sam da ono što radim, o čemu razmišljam i te kako utiče na moju igru i sreću. Zato se trudim da mi um bude otvoren. Na sebe, ali i sve koji ljude na planeti gledam kao u duševnom smislu. Tek onda sledi ono telesno. Ako 100 ljudi pitate šta im je njavažnije u životu, 99 će vam reći da su to zdravlje, sreća i radost, spospobnost da ih prenesete na druge. Verujem da smo večni kroz postojanje naše duše, a ne tela“.

Napomeno je da dosta vremena provodi u kontaktu sa prirodom.

„Meditiram i molim se svakodnevno, jer mi to pomaže da bude u kontaktu sa dušom i kosmičkom energijom. Verujem u pozitivne emocije, trudim se da kod svih vodim dobre stvari. Nisam savršen, još kako. Postoji strana mog karaktera i ponašanja koma mi se ne sviđa, koja se sramotim. Služe da me podsete da je preda mnom dosta posla. Povezanost sa prirodom i spiritualnost mi pomaže da bolje razumem ko sam. Taj proces se nikad ne završava“.

 Novinar La Stampe interesovao se da li Novak Đoković vidi sebe u ulozi političara kad odloži reket.

„Već sam u političkim vodama, kad je tenis u pitanju. Već deset godina se borim se čuje glas mojih kolega, za to vreme sam uvideo da je politika čudan svet. Ne sviđa mi se. Prljav sistem. Nisam dorastao onome što danas vidimo u skoro svim modenim državama ili takozvanoj demokratskoj civilizaciji. Više od politike, čini se da je reč o korporativnim interesima. Nisam spreman da pričam o politici, ali kao neutralni posmatrač mogu da kažem da smo mnogo godina unazad izgubili istinsku demotraktiju. Danas je važniji biznis, u tome ne vidim sebe. Ako mi srce ne sugeriše da ne mogu pozitivno da utičem na ljude, neću to ni raditi. Mada, u budućnosti sam otvoren za sve. Svakako ću svojoj državi pomoći i van terena. Osećam bliskost sa Srbijom, a imam interesovanja i van sporta“.

Mada, sport mu je u krvi. Ne samo tenis. Otud, pitanje kako je kao pristalica Milana doživeo titulu Intera?

„Posle pobede nad Juventusom u Torinu, nije mi više stalo do skudeta. To je Milan kakav svi želimo“, osmehuje se Novak.