Novak iz Sinsinatija se ukazao u Parizu! Sad mu publika tapše, jer shvata da je natčovek

Govorio je Heraklit da ne postoji ništa trajno, osim promena. Da je umesto u antičko doba bio savremenik Novaka Đokovića pokazao bi prstom u Srbina i uzviknuo: „Osim njega“. Sve na ovom svetu može da se promeni, od klime, poretka, mišljenja, ali navika Beograđanina da pobeđuje i kad se čini da je smrvljen – nikad. Skoro dva i po meseca posle jednog od najboljih finala turnira Masters serije u Sinsinatiju, opet je bacio svet u dilemu: da li je iz ovog ili pripada nekom drugom univerzumu?

I, ne, nije preterivanje. Polufinalni obračun sa Andrejom Rubljovom podsećao je, kao jaje jajetu, na epski sudar sa Karlosom Alkarasom na tlu Severne Amerike. I epilog je isti. Protivnik je vodio, mogao da namiriše trijumf, Novak izgledao ubijeno u pojam, da bi poput Supermena ili nekog drugog strip junaka obukao kostim heroja i preokretom umarširao u finale Pariza – 2:1 (5:7, 7:6, 7:5).

Nikad u sportu nije zahvalno prognozirati, ali kad je ovako preživeo giljotinu koju mu je spremio Moskovljanin, uvereni smo da će umesto žrtve postati junak i uzeti meru Grigoru Dimitrovu, pošto je Bugarin nešto ranije savladao Stefanosa Cicipasa. Naročito što deluje i kad je iscrpljen, odustan, dekoncentrisan opet može da pobeđuje one koji pripadaju vrhu. Mada, je na vrhu samo jedan. Onaj koji se ne menja.

Makar bio na 30 kapaciteta, bez obzira što se vidno mučio, a stomačni virus mu isisao energuju, Nole je u devetom finalu Pariza. Šest puta iz pređašnjih osam pokušaja ga je osvajao. Svi znamo šta će se desiti u nedelju, jer će se sresti čovek i natčovek. A tu ovozemljanin nema baš velike šanse.

Rubljov ih je imao. Vodio je 1:0, odolevao u drugom setu, prebacivao opterećenje na Đokovića, jer je bilo 5:4 i 6:5 u drugoj deonici, ali je za razliku od Srbija opena prošle godine kad je primao čestitke sad morao da sitisne ruku boljem. Najboljem.

(Reuters)

Posle tog meča u Beogradu Novak je dobio Rubljova četiri puta zaredom. Na finalnom Mastersu u Torinu, na Australijan openu, na Vimbldonu i sad, ali nikad nije bilo ovako žestoko, jer je i kvalitet igre Rusa bio impresivan. Razigrani Rubljov, posebno u prvom, pa i većem delu drugog seta, video je priliku da se plasira u još jedno masters finale. Ostao je na četiri, u 2023. na dva, nadao se da će biti uspešan kao u Monte Karlu kad je savladao Holgera Runea. Igrom sudbine, baš je Danca Srbin skinuo sa trona u petak veče, onda je preko ovako visprenog Moskovljanina, uprkos umoru i posledicama stomačnog virusa koji ga je izmrcvario minulih dana i oduzeo snagu, našao načina da sportski vaskrsne.

Utučen, maltene na jednoj nozi, bez boje u licu i karakterističnih pokreta, Novak je doterao prvi set do razlike, ali je Rubljov iskoristio čak petu brejk loptu u tom periodu i poveo 1:0. U nekim drugim okolnostima, set zaostatka, makar preko puta mreže bili Rodžer Federer ili Rafael Nadal, Đoković bi pretvorio u plus i dobio meč, čak i na mnogo većem nivou, poput grend slema. Ovako, bagaž zdravstvenih problema i raspoloženi Rus toliko su ga opteretili da se činilo da dalje ne može. Samo, ono što se drugima čini kao problem, Đoković vidi kao izazov.

Reuters

U drugom setu je zaigrao daleko bolje. Ne na nivou mogućnosti, ali je delovao mirnije, sigurnije, tačnije. Takav odnos snaga ga je doveo do nekoliko lepih prilika da meč vrati u ravnotežu pre odlaska u taj-brejk. Čak četiri šanse da oduzme set protivniku su mu se ukazale – ili se sam za njih izborio – mada je Rubljov sve vraćao, u jednoj situaciji pomogao mu je nets i bez izgubljenog servisa se ušlo u taj-brejk. Kako je Andrej imao u tom drugom setu 5:4: i 6:5, a pritisak rastao u ušima Novaka Đokovića možda je i to uticalo da shvati kako da reaguje u trenucima odluke. Ima, naravno, i do učinka tokom karijere kad se „milion“ puta „čupao“ iz sličnih situacija i demonstrirao izvanrednu psihološku pripremu.

Još se i publika okrenula na njegovu stranu. Možda ju je sam pridobio riternom koji je usmerio tu deonicu ka pobedi (7:3) i izjednačenju. Svaki naredni poen u trećem setu, u kome nije dao šansu rivalu, proslavljen je u Barsiju kao da joj je Novak tamošnjim gledaocima rod najrađeniji. I to sedmici kad su mu isti ti navijači zviždali i nervirali ga. Ako je u prethodna dva meča bes akumulirao i pretvarao u pogonsko gorivo, sad ga je iskoristio da na krilima sa tribina leti.

A kad natčovek leti, čovek posmatra. I divi mu se. Kao što se Karlos Alkaras poklonio najvećem u Sinsinatiju posle jednog od najboljih masters finala. Tad je uradio nešto veličanstveno, ali je bio zdrav. Ovoga puta umoran i opet je bio bolji.

Sila!