Not too bad, tj. još ćemo se ćerati

Novak Đoković je pobedio na devet od poslednjih 11 grend slem finala na kojima je učestvovao, još od Vimbldona 2014. Sve do juče vezao je pet trijumfa zaredom na najvažniji mečevima u tenisu. Od osam velikih turnira koliko je mogao da igra ove godine, osvojio je pet (ATP kup, Australijan open, Dubai, Sinsinati i Rim)! A ovo sinoć mu je bio prvi poraz u 2020. Danas je ušao u 290. sedmicu vladavine svetom belog sporta i na putu je da sruši rekord Rodžera Federera. Osvajač je 17 grend slemova, od čega rekordnih osam na Australijan openu, pet ATP finala i (opet) rekordnih 36 mastersa. Pokorio je Devis kup, ima bronzu sa Olimpijsikh igara iz Pekinga 2008. O tome koliko je zaradio izlišno je, možda i voajerski, baviti se, ali rekordnih 145.147.979 dolara dovoljno govori. Suludo je dalje nabrajati sve rekorde i uspehe.

Not too bad!

Nije toliko loše, uzrečica jednog italijanskog novinara, Ubalda Skanjate koju kao mantru ponavlja na Noletovim konferencijama za štampu već godinama, postala je neka vrsta simboličnog pokliča navijača našeg asa. Poklič koji treba da vrati malo u realnost sve nas ovako đuture od njegovog uspeha zabludele, Ono što ovaj naš momak radi već deceniju i po na najvećim sportskim smotrama prosto je neverovatno. U suštini – razmazio nas je. Što rezultatski, što kao simbol, totem bolje i lepše strane Srbije. Obrazovane, kulturne, principijelne i vredne.

Još 20 nedelja do Federera

Malo ko od nas, a posebno ona dva Gladijatora na crvenoj šljaci terena "Filip Šatrije" očekivala su onakav razvoj situacije. Posle prvog seta smatralo se da je to blamaža. Izgubiti ga bez osvojenog gema, ali pre svega bez rešenja za rastrčalog Rafaela Nadala, kojeg je već 29 puta pobedio, bolelo je. Kao da je neko dirnuo u naš, a ne Novakov ego. Kao da je ta impotencija na terenu uvreda za nas same. Kao da mi imamo ikakve druge veze osim nacionalno, lokalno, emotivne. A nemamo. Većina.

A kada smo emotivni, svi mi sa ovih prostora, a verujte za Beograđanina su sinoć navijali i Podgorica i Skoplje i Sarajevo i Zagreb (pa i Split Gorana Ivaniševića), u krajnjem slučaju i Ljubljana, prosto izgubimo razum. I vezu sa realnosšću. Priznajte sami sebi, koliko ste puta juče opsovali Đokovića...

Frustracije zbog uglavnom teškog života, velikog svakodnevnog stresa usred pandemije prenose se u sve aspekte bitisanja, a u svom slepilu često stradaju nedužni. U neku ruku to je Novak Đoković. Naš gromobran za bes.

„Kad bih mislio da ne mogu više, koliko danas bih završio karijeru. Smatram da još ima vremena, guraću sve dok imam snage u nogama i ljubavi i želje da se bavim sportom. Jedan poraz, makar u finalu grend slema, ne može me destabilizovati. Imam prilično debelu kožu, ne mogu me nikakve spekulacije destabilizovati. Ja, Nadal, a posebno Federer otpisivani smo ko zna koliko puta do sada, ljudi su nas slali u penziju, ali nastavcljamo da se vraćamo i dokazujemo da smo najbolji na svetu uprkos pritisku. Moja želja je i dalje ogromna, volim i uživam u ovoj igri. Moji profesionalni ciljevi su oduvek isti – najveći broj nedelja na ATP listi i najveći broj grend slemova. Ako uspem ovo prvo, što će nadam se biti već sledeće godine, fokus će mi se još više vratiti na grend slemove u pogledu pripreme, energije i rasporeda takmičenja.“

Pored NOT TOO BAD stava, pokliča kakvog smo ga već „brendirali“, Đoković je ovom mišlju od sinoć poništio i drugu lošu priču, koja pritom nije ekskluzivno vezana za njega, nego i ostatak Velike trojke. Ekipe koja je do sada zajedno osvojila čak 57 grend slem titula!

Ni Rafa sa 20. grend slem titulom, 13. sa Rolan Garosa sinoć nije ostao dužan dušebrižnicima, najavivši ono „bećkovićevsko“ – Još ćemo se ćerati.

„Naravno da mi je stalo da pobeđujem na najvećim turnirima, posebno grend slemovima. To nikada nisam krio. Voleo bih da imam najviše grend slemova na kraju karijere, ali.. Ne možete se ljutiti na komšiju zato što ima bolju kuću ili telefon. Ja sam fan istorije sporta, stvari radim na svoj način, trudim se najviše što mogu, dajem sve od sebe. Mi i dalje igramo!“, izjavio je Španac.

Očigledno je ovo sad već generacijsko pitanje ili sukob. Već dve-tri pre njih su ove tri ajkule dopratile i ispratile, da ne nabrajamo sad imena, a deluje da je i ova, pompezno najavljena NextGen na sličnom putu. Svakako, tri „starca“ i dalje ne planiraju da odmore, već nastavljaju da jure ka većnosti. Trka kakva do sada nije viđena, takvih sportskih velikana. Istorija sporta se pred našim očima piše zlatnim perom.

Zato, mora se priznati da se ovo nikako „nije toliko loše“ i da je jučerašnje slabo izdanje našeg asa samo jedan korak na njegovom životnom, profesionalnom, a nama navijačkom putu. Nema mesta brigi, jer ćeranje se nastavlja. Na nama je da se potrudimo da budemo barem realni svedoci, ako ništa drugo. Ostavimo Novaka, u krajnjem slučaju i Nadala i Federera, da rade ono što rade najbolje na svetu. Zavalimo se i uživajmo, život je jedan.