Neke rane bole više od drugih

Može da se priča da je Danil Medvedev odigrao svemirski tenis, iako nije, može da se govori kako je velika pobeda što je njujorška publika naprasno „zavolela“ Novaka Đokovića, ali to je danas marginalna stvar.

Meč karijere, meč života, za koji je rekao da će igrati kao da mu je poslednji, Novak Đoković je odigrao razočaravajuće. Izgubio ga je bez ispaljenog metka. Pred oči celog sveta, bezmalo kompletnog holivudskog džet seta gladnog bajkovitih priča, nije izašao onaj „pravi“ Novak Đoković, najbolji teniser sveta, čovek koji je zgromio rivale na tri prethodna grend slema i zakucao na vrata istorije belog sporta. Kao da je na teren u Njujorku stupio neki njegov dubler, koji iako po svemu liči na najvećeg srpskog sportistu svih vremena, ipak nema i podjednaku veštinu baratanja reketom.

Ni povreda trbušnog mišića u Australiji, ni 0:2 u setovima u finalu Rolan Garosa protiv Cicipasa, niti svakakve pakovane afere uoči Vimbldona sa ciljem da ga spreče da ne stigne Federera i Nadala po broju slemova, nisu uspele da zaustave najboljeg tenisera planete da na tri različite podloge spoji tri grend slem pehara u 2021. godini. Ali, pritisak do kojeg dolazi što si bliži vrhu, gde je vazduh sve ređi, a noge sve teže slušaju – jeste. Zvuči malo čudno, ali možda bi za Novaka bilo bolje da je ona armija navijača na Artur Eš areni bila od starta protiv njega, to je njegovo prirodno stanište u kojem se najbolje snalazi, u kojem mu se čula oštre do nivoa zveri, a adrenalin mu daje krila.

Ovako, pored činjenice da je došao na korak od rezultata koji u muškom tenisu nije viđen pola veka, na ramena su mu stala i očekivanja gledalaca željnih da vide istorijski rezultat. Htela je publika u Velikoj jabuci da svedoči kako se njihovo dojučerašnje „crno pače“, protiv kojeg su navijali iz godine u godinu (osim srpskih navijača, jasno), pretvara u najlepšeg labuda, da bi sutra mogli da pričaju da su toj velelepnoj slici uživo prisustvovali.

Prvi gem, koji i pored 40:15 nije uspeo da pretvori u vođstvo, da napravi siguran prvi korak u finalu, uneli su nemir u Novakovu igru, a još više potom fantastični servisi Medvedeva, kojima najbolji riterner svih vremena nije mogao ništa. Ok, prvi set je tradicionalno otišao na ovom US openu, ali propuštenih pet brejk šansi u dva vezana servis gema Medvedeva na startu drugog totalno su izvukli tepih ispod nogu srpskog asa. Nervoza je paralisala noge i ruke i onog momenta kada je Rus došao do brejka i u drugom setu, uz obilatu Đokovićevu pomoć, bilo je jasno da će se iz tog dubokog minusa najbolji na svetu jako, jako teško izvući.

Nervoza je bila sve veća i oduzimala je Đokoviću i neke lake poene na mreži, pumpajući samopouzdanje Medvedevu na drugoj strani. Iako je pobednik grend slema imao neke sjajne poene tokom meča, mora se priznati da je to bila vrlo dobra, ali daleko od neke fantastične partije. Onaj pravi Novak Đoković, kakav je bio u Melburnu, Parizu ili Londonu, sažvakao bi ovu igru ruskog tenisera iz finala u tri seta, bez neke preterane drame. Ali...

Koliko god bio bolan, poraz u finalu US opena nije ništa oduzeo od veličine i dostignuća Novaka Đokovića. I dalje je najbolji srpski sportista svih vremena, najbolji teniser sveta, a sve više je onih koji priznaju da je i već sada najveći teniser svih vremena. I kada osvoji još jedan grend slem pehar, a prvi sledeći turnir, Australijan open, njegova je „kuća“, staviće tačku na sve diskusije ko je GOAT.

Ali neki porazi bole više od drugih, neke rane su dublje od drugih. Propustio je Đoković šansu da svoje ime ukleše na vrh teniskog Olimpa dostignućem koje niko nije napravio 52 godine, a kakvih je samo asova prošlo kroz beli sport za to vreme... Čovek koji je u stanju da okrene meč iz izgubljene pozicije, kojeg dok je na terenu ništa ne može da slomi, nije izdržao pritisak velikih očekivanja vascelog sveta.

Đoković sumirao utiske: Bio sam spor, noge me nisu slušale, bio je to jedan od onih loših dana

Posle fantastičnih šest meseci, Novak je završio nastup na Olimpijskim igrama bez medalje, a onda mu je iz ruke iskliznuo i grend slem. Po završetku finala Đoković je rekao da nije siguran ni da li će do kraja godine još negde igrati.

Ako i ne izađe na teren do januara, ispod 2021. godine stajaće fantastičan rezultat: tri osvojena grend slema, dostizanje Federera i Nadala, oboren rekord po broju nedelja na prvom mestu ATP liste. Da mu je neko to ponudio tamo kao novogodišnji poklon 31. decembra prošle godine – oberučke bi prihvatio. Ko ne bi...

A, od januara u novi pohod na Grend slem. Što da ne. Ako neko to može – Novak može. Po svemu sudeći, u narednoj sezoni pitanje je da li će biti na terenu Federera i Nadala, koji igraju sve manje, a problema sa povredama imaju sve više, dok mladi lavovi, uz sav respekt ostvarenjima Zvereva u Tokiju i Medvedeva u Njujorku, još nisu na tom nivou da naude Đokoviću kada mu je igra na maksimalnom broju obrtaja.

Da ovaj poraz boli – svakako da boli. Da li će uzdrmati Novaka? Naravno da neće. Kad se one 2018. nakon operacije lakta, pauze i nekih teških poraza od anonimusa na putu povratka, ponovo vinuo do trona i zaigrao bolje nego ikad, otići će i ovaj US open pod veo zaborava nakon prve sledeće grend slem krune. Ali, da će ostati žal za propuštenom istorijskom šansom u 2021. godini... Ostaće.