Nadal je neumoran: Šta me košta da ustajem svaki dan i treniram?!

Moderan sport, pre svega moderna sredstva u sportu, počev od medicine, pa sve do bazične fizičke pripreme prešle su dug put od amaterizma do sadašnjeg potpunog profesionalizma i posvećenosti. Ne samog sportiste, već čitavog tima ljudi koji se brine o svih aspektima života atleta. Dobro to vidimo na primeru Novaka Đokovića gde je već dve decenije sve usmereno na to da on postigne apsolutni maksimum svaki put kada izađe na teren.

Taj napredak sporta uslovio je i to da sportisti sve duže traju, i ne samo to nego uspevaju godinama da se održe u savršenoj formi. Iako im je 30 i nešto. Nekada je to bila privilegija onih od 20 i nešto, ali sada je sve više onih koji dominiraju i u četvetoj deceniji. Zapravo, više je takvih primera nego obratno. Pogledajte samo imena: Đoković (33) godine, Rafael Nadal (34), Leo Mesi (33), Lebron Džejms (35), Rodžer Federer (39), Kristijano Ronaldo (35), Nikola Karabatić (36), Luis Hamilton (35), Robert Levandovski (32)... Sve same susperzvezde koje nastavljaju da guraju dalje i dalje. Zato je proteklih godina palo toliko sportskih rekorda, jer ovi i ovakvi ljude prave malo čudo.

Jedno od takvih čuda videli smo i na ovom, tek završenom Rolan Gasoru gde je Rafael Nadal, već toliko puta otpisan zbog problema sa kolenima, svima, osim Novaku Đokoviću u finalu, očitao lekciju. Iako je u „poznim“ igračkim godinama stigao je do 20. grend slem titule čime se izjednačio sa rekorderom Rodžerom Federerom, ujedno podigavši čak 13. pehar Kupa musketara. 

„Trendovi su se promenili, pre je retko ko stizao da igra do 30. godine, ali se to promenilo u poslednjoj deceniji“, kaže Nadal za katalonski Periodiko, „Verujem da ima života i posle 30. i ako nastaviš pravilno da radiš možeš da produžiš karijeru. Sve je više sredstava i postupaka koji nam to omogućuju. Ali, ništa ne bi bilo od toga da nema ljubavi prejma sportu koji treniraš, kada te drži strast. Pa šta vi misluite da je Leoi Mesi u padu?!To se priča već godinama, a on je i dalje najboji na svetu.“

Nadal priznaje de će uskoro morati da „okači reket o klin“, kada, to je već pitanje na koje nema odgovor.

„Ne možeš programirati budućnost, ne zna se šta nam život donosi. Ako me zaobiđu povrede, šta me košta da ustajem svaki dan i treniram?! Sada u tome više uživam nego pre 10 godina, pre sam se osećao kada sam svaki dan na ispitu. Stalno sam tražio najbolje od sebe. Ako bih loše trenirao, bio sam nezadovoljan, ako sam loše igrao, zabrinut. Danas taj proces doživljavam smirenije, naučio sam da niko ne može sve vreme biti na 100 posto. Nema sada više drame kada imam loš dan, sada znam kada moram dati sve od sebe, tako da više odmaram i biram vežbe.“

Španac se dotakao i finala Rolan Garosa, pokazavši još jednom da je zaista veliki džentlmen:

„Ni kada sam dobio prvi set 6:0 nisam smeo da spustim gard. Šta više! Svi su posle tih 6:0 mislili da ja razbijam Novaka, a to je bilo daleko od istine. Bilo je zapravo baš tesno. Ne smeš nikada pomisliti da si ga pobedio, stvari se okrenu u sekundi. U mečevima u kojima se to meni dogodi, u sledeći set ulazim kao da susret tek počinje. Nikada ne smeš pasti, moraš naći inspiraciju, način“.