Koliko para treba da bi dete postalo uspešan profesionalni teniser? Milion dolara!

Kada su na teniskom nebu zasijale zvezde Novaka Đokovića, Ane Ivanović i Jelene Janković, beli sport je doživeo ekstremnu popularnost na ovim prostorima. Uz uspehe Nenada Zimonjića u dublu i solidne karijere Janka Tipsarevića i Viktora Troickog, Srbija je zaista u jednom momentu bila svetsko tenisko čudo.

Što je povuklo i mnogobrojne roditelje da decu usmere ka tenisu. Nesvesne šta ih tamo čeka i koliko je to rizičan i skup sport. Čak i za razvijenije zemlje od siromašne Srbije. Iz kasnijih intervjua i sećanja Srđana Đokovića smo mogli da zaključimo koliko rizičnim putem je išla porodica Đoković i koliko se Novakviim roditeljima isplatila vera u njega. Međutim, drugu stranu medalje investiranja u teniske karijere smo retko mogli da čujemo. A mnogo je više onih koji nisu uspeli…

O tim tajnama belog sporta je u jednom podkastu pričao i bivši austrijski teniser Dominik Tim. Nekadašnji osvajač US Opena i treći teniser sveta je sa 31 godinom završio karijeru koju su povrede sprečile da bude veća. Iako je i uz povrede uspeo mnogo toga da uradi. Osvojio je 17 ATP titula i 16. je na večnoj listi po zaradi od turnira sa preko 30.000.000 dolara od nagrada na turnirima.

Sada je kao taze penzioner pokušao da objasni kako funkcionišu neke stvari u tenisu i koliko je to skup sport.
“Od 13. do 18. godine ili do tačke kada dete počinje da zarađuje pare, potrebno je da na njega trošite između 80.000 i 100.000 dolara godišnje. Kada dete počne da učestvuje na juniorskim grend slemovima, to znači da na putovanjima provodite između 30 i 35 nedelja godišnje. A, nemate nikakvu zaradu. Ukupan trošak vas izađe oko 1.000.000 dolara dok vam dete ne ostavi neki trag kao profesionalac. To je neverovatna količina novca koju retko ko može da priušti”.

Ipak, u tenisu postoje sponzori ili investitori koji na početku ulažu u mlade igrače.
“To je prilično čest slučaj. Naravno, i tu postoje limiti, ali većina mladih takmičara ima takve poslovne aranžmane. Ja sam takođe imao tako nešto. Kada sa imao 15, 16 godina, dobijao sam novac koji sam kasnije otplaćivao sve do 21. godine”, otkriva Tim.

Kasnije već stižu nagrade od turnira, ali ni one nisu takve kao što na prvi pogled deluju.
“Kada sam igrao svoj prvi ATP turnir, zaradio sam oko 4.000 dolara. Pomislio sam da je to veliki novac. A onda shvatite da morate da platite porez, trenera, fizioterapeuta, smeštaj, put… Malo toga bi na kraju ostalo. Naprimer, kada ispadnete u prvom kolu Vimbldona, od nagradnog fonda vam ide 65.000 funti. Ali, vi od toga dobijete 40 odsto. Onih preostalih 60 odsto idu na na porez, vaš tim, ostale troškove… Naravno, to je i dalje lepa svota novca, ali ovo kažem jer ljudi uglavnom ne shvataju kako to ide”.  

Naravno, vrhunski teniser ne zarađuje samo od nagrada na turnirima već i od sponzora. Nekada i mnogo više.
“Moji sponzori su godinama bili Adidas i Babolat i imao sam sreće jer su mi bili jaka podrška. Ali, nemojte da mislite da se taj novac ne zaradi i da vam ga daju na lepe oči. Ako padnete na ATP listi, onda pada i osnovni prihod od sponzora. Morate konstantno da se takmičite i pobeđujete da biste zadržali te ugovore. Kada ste povređeni i ne igrate, onda postaje jako teško”.

Tim tvrdi da zarada od tenisa ne može da se poredi sa zaradama u fudbalu.
“Ako ste 150. ili 200. igrač sveta, vi ste jako dobri u tenisu i to je za poštovanje. Ali, od toga ne može pristojno da se živi. Ako ste u fudbalu 150. najplaćeniji igrač sveta, onda ste milioner. U tenisu, mali broj igrača zapravo može da živi od takmičenja”.  

Tu su i druge stvari zbog kojih je tenis specifičan i težak sport.
“Teniska karijera i školovanje su dve stvari koji ne idu jedno s drugim. Obrazovni sistem ne dozvoljava tenisku karijeru. Prijateljstva u tenisu ne mogu da budu velika. Mi u svlačionici ne pričamo o nekim dubokim temama. Samo poneka šala i kratki razgovori. Drugačije je nego u fudbalu gde se družite svakodnevno sa saigračima. U tenisu nekog viđate nedelju dana, a onda ga ne vidite narednih mesec. To su tanka prijateljstva. Sa svojim timom provedete 45 nedelja godišnje. Nekada vam dođe da ne možete očima da ih vidite. To je teško jer ste jako bliski, a istovremeno vam je svega preko glave”, objašnjava Tim.