Kirjos otvorio dušu: Pio sam svako veče, sekao se i mrzeo sebe

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Sidneja)

Nik Kirjos ne prestaje da šokira svetsku javnost. Kontroverzni teniser priznao je u ekskluzivnom intervjuu za australijski Sky News da je početkom 2020. godine prošao kroz "jedan od najmračnijih perioda u životu", tokom kojeg se odao porocima, samopovređivao i čak imao samoubilačke misli.

Kirjos je još u februaru 2022. godine nagovestio da se u bliskoj prošlosti suočavao s "unutrašnjim demonima", podelivši na Instagramu fotografiju na kojoj se vide ožiljci na njegovoj ruci. U junu ove godine, u Netfliksovom dokumentarcu Break Point, otkrio je i da je 2019, posle poraza od Rafaela Nadala na Vimbldonu, neko vreme proveo u psihijatrijskim bolnicama.

Konačno, najbolji australijski teniser i finalista Vimbldona 2022. sada je potpuno otvorio dušu u jednočasovnom razgovoru s novinarom Skaja Pirsom Morganom, koji će biti emitovan ove nedelje.

Kako je rekao, malo ko je početkom 2019. mogao da pretpostavi da se on suočava s velikim problemima mentalnog zdravlja, pošto je na terenu delovalo da je stanje redovno. Te godine je čak osvojio i dva turnira, u Vašingtonu i Akapulku.

"Osvajao sam turnire, ali sam i pio svako veče, samopovređivao se, pekao se raznim stvarima po ruci, sekao se iz zabave. Osećao sam zavisnost od bola i mrzeo sam sebe. Mrzeo sam da se budim i da budem Nik Kirjos", rekao je 28-godišnji Australijanac za Sky News.

Kirjos je u intervjuu otkrio i da mu je u tom mračnom periodu života veliku uslugu učinio britanski as Endi Mari, s kojim je jedno vreme trenirao. Iskusniji kolega je jednom prilikom primetio rane po Nikovim rukama, zbog kojih je Australijanac ponekad igrao i turnire u majicama dugih rukava.

"Endi je video ožiljke i pitao me je: 'Šta ti je to na ruci?' Pokušavao je da me posavetuje, ali sam ja tada bio u prilično lošoj fazi i nisam ni slušao. Ali, sada sam mu veoma zahvalan", istakao je Kirjos.

Endi Mari je inače među prvima prepoznao Kirjosov talenat i postao njegov teniski mentor. Iako su im se putevi kasnije razišli, ostali su u dobrim i bliskim odnosima. Pretpostavlja se da je upravo Škotlanđanin skrenuo pažnju tadašnjem Kirjosovom menadžeru Džonu Morisu da njegov štićenik baš i nije u najboljem stanju.

Kirjos se tokom intervjua zapitao i šta su mnogi drugi teniseri u to vreme mislili o svemu, pošto su i na terenu i u svlačionici viđali rane po njegovim rukama.

Australijanac kaže i da je kroz pakao s mentalnim zdravljem prolazio "godinu i po do dve", ali da se od 2022. psihološki oseća mnogo bolje. To pokazuju i njegovi rezultati, pošto je te godine na Australijan openu stigao do osmine finala, a u konkurenciji muških dublova osvojio je titulu u tandemu sa sunarodnikom Tanasijem Kokinakisom.

Iste godine na Vimbldonu dogurao je do onog čuvenog finala s Đokovićem, a zatim je ponovo osvojio pehar u Vašingtonu.

Kako je istakao, danas veruje da njegov primer predstavlja "zrak nade" svima koji su mu u proteklom periodu slali poruke i pisma u kojima su takođe govorili o sopstvenim iskustvima s narušenim mentalnim zdravljem.

"Pomogao sam mnogim ljudima. Skoro da sam bio svetionik za druge koji su preopterećni problemima zbog kojih se odaju piću, drogama i sličnim stvarima. Kada mi se obrate, otvore se i osećaju da nas povezuju ta iskustva. Ljudi mi dolaze sa stvarnim problemima i šalju mi fotografije u porukama na Instagramu, na kojima se vidi kako se samopovređuju i žele da izvrše samoubistvo. Ponekad razgovaram i telefonom s tim ljudima", otkrio je Kirjos.

On kaže da je sve to napravilo razliku u njegovom životu i karijeri.

"Zaista sam ponosan. Sada znam koliko je porodica značajna i koliko su najmiliji kroz sve kritike želeli da me zaštite kada nisam mogao da se nosim s problemima. To je razlika kao dan i noć", istakao je Nik Kirjos u razgovoru za Sky News.

Australijanac je zbog povreda i operacija propustio skoro celu 2023. godinu i pao je na 192. mesto ATP liste. Međutim, za narednu godinu najavljuje povratak već od Australijen Opena, kada će neki novi Nik Kirjos da se predstavi domaćoj i svetskoj publici.

PIŠE: Branko CVETOJEVIĆ