Kecmanović: Raspao sam se

Iskreno reci ovaj covek nikad nece nista veliko postici u tenisu.Nema psihu, mozda neke kasnije runde, mozda neki 250 turnir, prosek suvi.

odbio Olimpijske igre da igra zbog bodova i para. Sve najgore u teniskoj karijeri!

Ružno je dirati u nečije snove, ali Kecmanović bi morao poraditi na jačanju psihe, pa će se telo lako dovesti u red. Dopušta sebi da na terenu deluje kao deca koja se trkaju u džakovima, sve češće ne uspeva pronaći dovoljno koncentracije i svežine da prelomi neizvesne završnice, a i prijavljuje ove dubl mečeve kao rezervnu, gotovo iznuđenu varijantu. Nažalost, savez nije toliko uložio u razvoj nekih srpskih tenisera, pa da ih može pozvati na raport, ukazati im da su u godinama kada moraju odlučiti gde dalje. Deluje nesmotreno da zemlja koja ima Đokovića, toliko ubedljivog igrača u singlu, za sve godine nakon povlačenja Zimonjića nije izašla sa nekim dubl igračem koji bi stigao barem do top dvadeset. Igranje dubla nije toliko finansijski primamljivo, niti medijski ispraćeno koliko i manja epizodna uloga u singl konkurenciji, ali na reprezentativnom nivou veoma je vredno. Olimpijska medalja ne bi bila daleko, za Dejvis kup su neophodni, a i karijere im mogu potrajati na zavidnom nivou i posle četrdesete. Đere, praktično, za svoje godine dubla nije ni video (ali, javio bi mu se), a Međedović ima svega par mečeva u toj konkurenciji. Ne računajući veterana Lajovića, Kecmanović ih je odigrao ubedljivo najviše, ali pomalo bezvoljno, jer ih često igra pod utiskom ispadanja iz singla. Šteta, a još veća je kad se ta reč gotovo redovno nađe u naslovima tekstova o vama. Jedno je gledati "Na dokovima Njujorka" i monolog lika u tumačenju Marlona Branda o tome kako je "mogao biti izazivač, neko" (monolog je jedan od najpoznatijih u filmskoj umetnosti i opisuje konačno progovaranje nekadašnjeg boksera o tome da izdao ga je rođeni brat zbog uspona u krugovima privrednika sumnjivog porekla kapitala koji odlučuju za koga na doku ima posla, a ko ostaje taj dan bez hleba - zvuči prepoznatljivo, poput narodnog hleba, ili narodnih kuhinja, prljavih igara i litijuma za sve). Drugo je u stvarnosti posmatrati kako manje talentovani prolaze dalje, ostajati na marginama vrhunskog tenisa u tom istom Njujorku.