Ispovest Federera: Kako sam od vatre postao led

Vreme za povlačenje se približava, Rodžer Federer u avgustu puni 39 godina, što je za vrhunski sport zaista cifra za respekt.

Vreme je došlo za retrospektivu, za sagledanje onoga šta je bio i u šta je izrastao. Od neporecivog talenta do jednog od najvećih atleta svih vremebna put je bio težak, trnovit i dugačak, sa nekoliko prelomnih tačaka. Takmičarski svakako najveća je pobeda još kao tinejdžera nad Pitom Samprasom i osvajanje prvog Vimbldona naredne godine. Ali u pozadini uspeha krije se nešto dublje. Kao i uvek kada je u pitanju mladi igrač sa ogromnim potencijalom kakav je rano primećen kod Švajcarca, životni i profesionalni putevi i stranputice su umreženi i lako je skrenuti sa glavnog toka.

U intervjuu za hamburški Cajt magazin Fedeks se prisetio jednog prelomnog trenutka koji je kod njega napravio revoluciju.

Federer je naime u početnoj fazi karijere ispoljavao mnogo više emocija, čak je bio i buntovan. Između ostalog je u mladalačkom hiru, kao mnogo tinejdžera u njegovo vreme imitirajući Dejvida Bekama ofarbao kosu u plavu. I dugo je nosio takvu.

Međutim, ono što mu je najviše smetalo da zaista uzleti i pokaže svu raskoš božanskog talenta bio je taj ludi temperament. To se posebno odrazilo u teškim trenucima na terenu kada bi u naletu emocija urlao, psovao i lomio rekete. Nešto što se poslednje praktično dve decenije kod njega ne viđa praktično nikada.

"Roditelji su mi odlepili, nisu više mogli da gledaju kako se ponašam na terenu", priseća se trenutno četvrti reket sveta, "Rekli su mi da ako nastavim da lomim rekete neće više dolaziti da me gledaju pošto ih sramotim! Reagovao sam spontano i rekao im da onda ne treba ni da se pojavljuju, ali kada sam malo dublje pogledao u sebe shvatio sam da tako više ne može."

Rodžerov plavi čuperak iz 1999. (©Reuters)

Švajcarac se seća tačno meča kada je poslednji put imao takav izliv besa da je stradao reket. Od tada mu to neće biti deo ponašanja, mada mu se dešavalo i da u nastavku karijere uradi tako nešto, mada zaista retko.

"Bilo je to u Hamburgu 2001. kada sam nakon poraza u prvom kolu od Franka Skvilarija polomio reket. Rekao sma sebi da takvog ponašanja više neće biti! Svi -prijatelji, roditelji, publika, treneri mislili su da gubim razum. Proces izlečenja je bio veoma dugačak, bilo mi je potrebno dve godine da shvatim kako da se ponašam na terenu. Kako da od vatre postanem led".

I tačno je prošlo dve godine do osvajanja prve od rekordnih osam titula na Vimbldonu, što samo potvrđuje koliko je hladna glava važna u sportu, naročito individualnom.

Od tog susreta sa istinom prošlo je već 19 godina i sada vlasnik 20 grend slem titula već kontemplira o kraju karijere.

"Vreme za penziju se približava, i znam da će mi nedostajati takmičenje. Sada bi bilo lako povući se, ali hoću da nastavim da pružam priliku da uživam u tenisu. Trenutno sam na rehabilitaciji i trebaće mi vremena da se vratim u formu, ali ga srećom sada imam", zaključio je maestro iz Bazela koji je ranije potvrdio da želi da učestvuje na odloženim Olimpijskim igrama u Tokiju naredne godine.