I onda on to shvati lično

Publika ne može da izbaci iz takta Novaka Đokovića. Mislili smo da su to više naučili od Melburna, preko Londona, do Njujorka. Ali, izgleda da nisu. Svi bi da probaju, kao na kakvom vašaru, gde bi svako da osvoji glavnu nagradu, koju je nemoguće savladati. I svi to znaju, ali uzalud, svakog „golica“ da proba, da bude baš on moderni kralj Artur, koji će izvući mač iz kamena.

Ne vredi to. Provociranje, dobacivanje, možda i poneka uvreda, povremeno ponegde i pijane gospode, odavno ne može da pomeri s mesta najvećeg tenisera sveta svih vremena. Za čoveka koji je prošao razularenu masu u finalu Vimbldona kod dve meč lopte za Federera i opet osvojio taj trofej, šta su dva-tri provokatora u Bersiju.

Naprotiv, Novak Đoković je došao u stadijum karijere kada kao da mu je ponekad baš potrebna iskra sa tribina da ga dodatno zapali. Kada mu ponestaje malo goriva ili malo volje ili mu prosto nije dan. Onda se, uvek i svuda, nađe neko ko mu nešto dobaci ili se proveseli na duplu servis grešku ili promašeni smeč i...

U sada već čuvenom dokumentarcu o Majklu Džordanu „Poslednji ples“ ima, isto tako sada već legendarna njegova rečenica: „I ja to shvatim lično“ („And I took that personally). Kada je najvećem košarkašu svih vremena bio potreban neki ekstra motiv da ga malo još pogura, on bi sve „shvatao lično“. Čak i neku sitnicu, naizgled totalnu besmislicu. Ali, radilo je posao.

Tako i Novak. Kada malo zaškripi u igri, „proda“ ga neki forhend ili nedovoljno zaseče skraćenu loptu, pa krene erupcija oduševljenja na tribinama, Đoković to shvati lično. Najveću grešku pravi onaj preko puta njega. Umesto što visoko podigne ruke u znak radosti zbog osvojenog poena, bolje bi mu bilo da proguta knedlu. Jer kada srpski as „to shvati lično“, budi se onaj vuk u njemu i ruka koja drži reket kao kod kakvog transformersa pretvara se u mašinu.

Protiv Holgera Runea bilo je tako nekako. Nakon izgubljenog drugog seta, loše odigranog taj-brejka, posle transa publike zbog toga, Đoković je to shvatio lično i u trećem setu očas posla napravio brejk, koji je rutinski sačuvao do pobede. Revanš za prošlogodišnji poraz u finalu istog turnira je bio kompletiran.

Na redu je danas polufinale, sa druge strane mreže biće Andrej Rubljov (17.00). On može odahne, protiv njega Novak nema ništa lično. Jeste ga Rus pobedio u finalu Serbia opena prošle godine, no taj dug je otplaćen sa tri uzastopne pobede srpskog asa nakon toga. Dva puta na grend slemovima, jednom na završnom mastersu.

Rubljov je dovoljno kvalitetan igrač da može da napravi problem nedovoljno spremnom Đokoviću, kojeg muči stomačni virus i vidi se da nije na „sto odsto“. Ipak, možda bi i za Rusa bilo bolje, ako mu dobro krene, da moli publiku da mu – ne pomaže. Jer, kada Novak to shvati lično, događa se neverovatna promena...