Groblje snova i izgubljena generacija svetskog tenisa pod nogama velike trojke

Muški tenis je poslednjih godina jedan od najatraktivnijih sportova na svetu. Razlog je vrlo jednostavan. Igraju ga Novak Đoković, Rafel Nadal i Rodžer Federer. Trojica najvećih svih vremena. Ne samo da ga igraju nego oni skoro na svakom velikom turniru i skoro u svakom međusobnom okršaju pišu istoriju. Već sada su među 20 najvećih sportista svih vremena i penju se...

A kada se takav kvalitet koncentriše u jednoj eri i kada rođeni pobednici počnu da guraju jedan drugog ka natčovečanskim podvizima, neminovno je da postoji i druga strana. Gubitnička.

(1,25) N. ĐOKOVIĆ - M. BERETINI (4,00)

Dok su Novak, Rafa i Rodžer pisali istoriji u mitskim mečevima i podvizima, ostatak svetskog tenisa im je završio pod nogama. Generacije i generacije su proklinjale sudbinu što su rođene u pogrešno vreme. Samo da su se pojavili 15 godina ranije ili kasnije, imali bi realne šanse da karijere završe sa grend slem titulama, prvim mesto na ATP listi i ko zna kakvim još dostignućima...

Već sada kao valjan argument stoji činjenica da je Rodžer Federer prve grend slemove osvojio u eri koju brojni teniski stručnjaci nazivaju „Weak one“ iliti „Slaba“. Rivali su mu bili lepuškasti Mark Filipusis, kontroverzni Marat Safin, tada već matori Andre Agasi i Karlos Moja, Endi Rodik koji je bio neupotrebljiv na šljaci, Huan Karlos Ferero koji je bio neupotrebljiv van šljake, Lejton Hjuit, pa solidni “specijalci“ Gaston Gaudio, Giljermo Korija, Joakim Johanson, Tim Henman, Guga Kerten...

Potom je došao Nadal i prvo uspostavio strahovladu na Rolan Garosu, a dok je Novak Đoković osvojio prvi grend slem, Federer je već imao 12 grend slem titula. I krenula je zlatna era.

Od 4. jula 2011. ne postoji Velika trojka, već samo surova decenijska dominacija Novaka Đokovića

Mnogi odlični igrači poput Davida Ferera, Nikolaja Davidenka, Davida Nalbandijana, Fernanda Gonzalesa i drugih rođenih krajem 70-ih i početkom 80-ih su ostali u senci velike trojke... I kada su igrali fenomenalan tenis i pobeđivali po jednog ili dvojicu, nisu mogli trećeg. Nikada nisu osvojili makar jedan od četiri najveća turnira.

Izuzetak je bio Sten Vavrinka koji je kasno eksplodirao gotovo niotkuda i uspeo da režira nekoliko malih čuda. Napravio je karijeru iznad svih očekivanja i osvojio tri grend slem titule. Uvek je bio tu da iskoristi rupe koje bi nastale povredama velike trojke, ali je umeo da im zaprži čorbu i kada su bili spremni i zdravi. Pobeđivao ih je u bitnim grend slem mečevima i sve tri titule osvojio na različitim podlogama što je uspeh vredan ogromnog poštovanja. Čak i takav Vavrinka na kraju ima poražavajući skor sa velikom trojkom: 12 pobeda i 59 poraza. I nikad se nije popeo više od trećeg mesta na svetskoj rang listi.

Igrač koji ima isti broj grend slemova u eri velike trojke kao Vavrinka, a zaslužio je možda i još koji je Endi Mari. Čak je jedno vreme bio član “velike četvorke“ sa Novakom, Rafom i Rodžerom. Osvojio je dva Vimbldona, jedan US Open, dve zlatne medalje na Olimpijskim igrama, Dejvis kup, brojne masterse, ATP kup, postao svetski broj jedan... Zaista je u jednom trenutku bio ravnopravan rival velikoj trojci, ali su ga problemi sa povredama izbacili iz te trke. Ko zna šta bi bilo da je izdržao. Ali to famozni triling i čini velikim. Njima ni povrede nisu mogle ništa.

Bio je tu još jedan kojeg bi bio greh ne pomenuti. Huan Martin Del Porto. U mnogo čemu je mogao da im parira, a nekada je imao nešto i što oni nisu. Div iz Tandila je bio paklen igrač kada je bio zdrav. Nažalost, to je bilo retko. Povrede su ugušile potencijalno veliku karijeru. Ali kao satisfakcija ostaje osvojen US Open 2009. godine. Od Rolan Garosa 2005. do US Opena 2012. godine, velika trojka je osvojila 26 od 27 grend slem tunira. Taj jedan je bio Delpovo delo...

Svi ostali teniseri u prethodnih 15-ak godina, pripadaju groblju srušenih snova i pojedenih talenata. Trudili su se, pokušavali, dali sve od sebe, ali su naišli na nadljude... Mnogi su izgubili, ali su najviše dobili navijači. Već skoro dve decenije prisustvuju jednoj od najzanimljivijih trka u istoriji sporta. Čistoj esenciji sporta. Najboljim mečevima koje je tenis ponudio. Danas ispodprosečni ženski tenis je najbolji dokaz koliko treba ceniti i uživati u onome što nudi muški. Pitanje je kada će i da li će u narednih 100 godina ovo da se ponovi...

Kada se ovo završi jednog dana, većina će žaliti što njih trojice više nema, mnogo više no što će se sećati onih koji su mogli da naprave nešto više u karijerama. Mi smo se dotakli karijera nekih koji su makar igrali poluinala ili finala grend slemova ili bili u Top 10.

KEVIN ANDERSON

(Južna Afrika, 1985)

Australijan Open (osmina finala 2013, 2014, 2015), Rolan Garos (osmina finala 2013, 2014, 2017, 2018), Vimbldon (finale 2018), US Open (finale 2017), najviši rang (5.)

Kevin Anderson (©Reuters)

Kao junior je kažu bio ravnopravan Rafi Nadalu, a onda je otišao u SAD gde su ga podučili tamošnjoj servis školi što je za igrača njegovih fizičkih predispozicija bilo najlogičnija strategija. Zato je na bržim podlogama igrao najbolje i pažnju na sebe skrenuo kada je 2008. šokirao Novaka Đokovića u drugom kolu Majamija besprekornim servisima. Na prvu ATP titulu je čekao do 2011, a na prvu osminu finala nekog grend slem turnira do 2013. Od tada je krenuo uzlaznom putanjom, zaigrao i u četvrtfinalu grend slema, počeo da češće pobeđuje Top 10 igrače, pa je i sam postao deo tog društva 2015. Usledili su problemi sa povredama da bi 2017. došao do finala US Opena gde je bolji bio vršnjak Nadal. Već sledeće godine je počeo da osvaja titule, da pruža bolje partije čak i na šljaci, a vrhunac je usledio na Vimbldonu gde je igrao finale. Đoković je bio prejak... Došao je do petog mesta na ATP listi i od tada slede pad i borba sa povredama. Da ne beše Novaka i Nadala mogao je na svoj servis možda do jedne grend slem titule. Sve preko toga bi mu bilo puno...

Skor sa velikom trojkom: 3:20 (Đoković 2:9, Nadal 0:5, Federer 1:6)

ŽO VILFRED CONGA

(Francuska, 1985)

Australijan Open (finale 2008), Rolan Garos (polufinale 2013, 2015), Vimbldon (polufinale 2011, 2012), US Open (četvrtfinale 2011, 2015, 2016), najviši rang (5.)

Prvi Đokovićev grend slem i Žo Vilfred Conga u finalu Australijan Opena 2008. (©Reuters)

Sin kongoanskog rukometaša je prvo postao poznat po nadmku "Ali" zbog fizičke sličnosti sa bokserskom legendom pa tek onda po tenisu. Dugo mu je trebalo da se izbori sa serijom povreda na prelasku iz juniora u seniore. Teniska zvezda mu je zasijala na Vimbldonu 2007. gde je iz kvalifikacija došao do osmine finala i krenuo je strelovit uspon do Top 50 do kraja godine. Odličan servis, napadački stil igre, atraktivni potezi i dobra igra na mreži su ga izdvojili kao igrača zanimljivog za gledanje. Na Australijen Openu 2008. je šokirao Rafu Nadala i došao do prvog (ispostaviće se i jedinog) grend slem finala, ali je Novak Đoković osvojio svoju prvu titulu i počeo pisanje istorije. Conga je do kraja godine osvojio prvu ATP titulu, pobedio Đokovića dva puta i završio u Top 10. Usledila je prva od dve Masters titule, postao je skoro redovan član Top 10 društva i narednih godina makar po jednom bio polufinalista grend slem turnira. Ipak, mane su postajale sve vidljivije. Nije dovoljno radio na fizičkoj spremi, kretanje mu je bilo sve slabije, bekhend lošiji od forhenda, a ritern crna tačka. Imao je i lomove u glavi kada je gubio dobijene mečeve. Od 2017. su počeli ozbiljni problemi sa povredama uzrokovani pre svega teškom konstitucijom i počeo je pad. Ispao je iz Top 20, potom i Top 50 i do danas se nije vratio u vrh. Imao je tokom karijere sjajne periode, upisao čak 16 pobeda nad velikom trojkom ali je pucao u ključnim momentima na velikim turnirima. Da je više radio na sebi, mogao je bolje da prođe... 

Skor sa velikom trojkom: 16:39 (Đoković 6:17, Nadal 4:10, Federer 6:12)

TOMAŠ BERDIH

(Češka, 1985)

Australijan Open (polufinale 2014, 2915), Rolan Garos (polufinale 2010), Vimbldon (finale 2010), US Open (polufinale 2012), najviši rang (4.)

Tomaš Berdih (©Reuters)

Jedan od najvećih malera u eri zlatne trojke. On se baš pojavio u nedoba. Sinonim "Izgubljene generacije". Kada je kao 20-godišnjak osvojio Masters u Parizu, delovalo je da ga čeka svetla budućnost i gomila trofeja. Ispostavilo se da mu je to bio prvi i jedini veliki trofej u karijeri. U naredne četiri godine nije igrao nijedno grend slem ili masters finale. Gubio je od velike trojke gde je stigao. Lako je gubio. I onda je 2010. najavio da možda ipak u njemu ima damara da pomrsi konce favoritima. Pobedio je Federera u Majamiju i igrao finale, došao do polufinala Garosa, vezao pobede nad Federerom i Đokovićem na Vimbldonu i igrao finale. Od tog finala Vimbldona 2010. protiv "velike trojke" na velikim turnirima (grend slem, mastersi, Masters kup) je zabeležio samo dve pobede i čak 42 poraza. Uništili su ga! Protiv većine ostalih tenisera je imao pozitivan skor, ali velika trojka mu je bila nesavladiva prepreka. Pogotovo Đoković. Bio je redovan učesnik polufinala i četvrtfinala velikih takmičenja, stigao do rekordnog četvrtog mesta na svetskoj rang listi i onda je 2017. ostao bez gasa. Krenuli su i problemi sa povredama, ispao je iz Top 50 i konačno se 2019. povukao. Za utehu mu ostaju dva osvojena Dejvis kupa, ali utisak je da je jedan turnir iz Masters premalo za 17 godina karijere i momka takvog potencijala za brze podloge. Prva je "zvanična žrtva" iz izgubljene generacije jer je prvi završio u penziji.

Skor sa velikom trojkom: 13:65 (Đoković 3:25, Nadal 4:20, Federer 6:20)

GAEL MONFIS

(Francuska, 1986)

Australijan Open (četvrtfinale 2016), Rolan Garos (polufinale 2008), Vimbldon (osmina finala 2018), US Open (polufinale 2016), najviši rang (6.)

O njegovom talentu je brujala planeta još kada je bio junior i kada ga je Viktor Troicki sprečio da na US Openu da 2004. osvoji kalendarski grend slem. Očekivalo se da bude novi Janik Noa. U prvoj pravoj seniorskoj sezoni je odmah osvojio ATP titulu i skočio u Top 50. Uspon se nastavio i 2006. kada je ušao u Top 25 i došao do polufinala Mastersa u Rimu. Igrao je prezanimljive mečeve, atraktivan tenis i postajao miljenik publike. Atletske sposobnosti, rad nogu i sposobnost da pokriva teren bolje od drugih su ga činili savršenim defanzivcem. Ali nije imao "glavu" i šampionski mentalitet. Suviše olako je shvatao prilike koje su mu se pružale, iz poraza nije izvlačio pouke, previše se zabavljao na terenu i do danas ostao razigrano dete. Bacao se kad to nije bilo potrebno, težio atrakciji kada je to bilo suvišno, skakao kada je mogao da sačeka... Česte promene trenera koji su pokušavali da mu menjaju stil su ga na kraju dovele do nedefinisanosti i toga da je zaboravio da popravi osnovne udarce. Težnja ka atrakciji i trikovi koje je izvodio su mu na kraju postali mana umesto vrline. Uspeo je da se vrati posle teške povrede kolena i ispadanja iz Top 100, ali nikada nije osvojio nešto veliko. Najbolju šansu je propustio u čevrtfinalu US Opena 2014. kada je prokockao 2:0 protiv Federera i kada je otvorio Čiliću put do titule. Publika će ga pamtiti kao hodajuću atrakciju ali istorija tenisa kao neostvaren potencijal.

Skor sa velikom trojkom: 6:41 (Đoković 0:17, Nadal 2:14, Federer 4:10)

RIŠAR GASKE

(Francuska, 1986)

Australijan Open (osmina finala 2007, 2008, 2012, 2013), Rolan Garos (četvrtfinale 2016), Vimbldon (polufinale 2007, 2015), US Open (polufinale 2013), najviši rang (7.)

Još jedan član francuske izgubljene generacije i još jedno čudo iz juniorskih dana. Pojavio se na ATP turu sa samo 15 godina i na debiju upisao pobedu! Sa samo 20 godina je spasao tri meč lopte protiv Federera u Monte Karlu i pobedio ga za plasman u polufinale, da bi već na sledećem Mastersu igrao i finale. Zaista je to bio furiozan početak karijere koja je obećavala. Prelep jednoručni bekhend i sjajna igra na mreži su ga činili teniserom u čijoj igri su mnogi uživali. Pogotovo je impresionirao sposobnoću da igra na svim podlogama pa je sa 21 godinom već imao makar ATP finale na svakoj od njih. Sa 22 godine je imao finala mastersa na šljaci i betona i polufinale Vimbldona u biografiji. Postao je sedmi na svetu. Ipak, neki fizički nedostaci, slabiji forhend, nedovoljno ubitačan servis i nedostatak agresivnosti sa osnovne linije su ga činili ranjivim. Ispostavilo se da je već sa 22 godine prošao najbolju formu karijere?! Počeli su da se nižu i problemi sa povredama, a učinak protiv velike trojke mu je bio zastrašujuće loš. Nadala nikad nije savladao, Đokovića jeste jednom, a Federera dva puta. U 52 meča! Imao je još jedan dobar period sa finalom u Kanadi i dva grend slem polufinala, ali već dugo ga nema u završnicama ozbiljnih trunira i njegova teniska zvezda se polako gasi. Bez osvojenog velikog trofeja..

Skor sa velikom trojkom: 3:49 (Đoković 1:14, Nadal 0:17, Federer 2:18)

MARIN ČILIĆ

(Hrvatska, 1988)

Australijan Open (finale 2018), Rolan Garos (četvrtfinale 2017, 2018), Vimbldon (finale 2017), US Open (titula 2014), najviši rang (3.)

Marin Čilić (©Reuters)

Popularni Mrnjo ima nešto što skoro niko od tenisera na ovoj listi nema – titulu na grend slem turniru! I može da se smatra pravim srećnikom zbog tog trijumfa na US Openu 2014. godine. Dugo je čekao na nju. Skoro 10 godina profesionale karijere. Sve je kod Čilića išlo sporije nego kod nekih drugih talenata. Mnogo ispadanja u prvim i drugim kolima velikih turnira, pa tek poneko četvrtfinale. Za devet godina karijere je samo jednom probio četvrtfinalnu barijeru na velikim turnirima. A kada ju je probio drugi put, osvojio je US Open u finalu protiv Nišikorija! Prethodno je prvi put u karijeri skinuo skalp Federeru. Iza te titule su bili ugrađeni brojni porazi, slomovi i nemogućnost da parira velikoj trojci. Možda zato i što je bio previše jednodimenzionalan igrač. Klasičan predstavnik hrvatske škole tenisa, sa jakim servisom i igrom za brze podloge. Titula u Njujorku ga je oslobodila strahova i trauma iz prethodnih neuspeha pa je posle nje počeo da igra mnogo bolje na velikim takmičenjima, osvojio masters u Sinsinatiju, igrao finala u Melburnu i na Vimbldonu, brojna polufinala na Mastersima... Dogurao je do trećeg mesta na svetu i 2019. je krenuo pad. Vratio se na staro i nije mogao da nađe recept za pobedu, posle pet godina je ispao iz Top 15, da bi ove godine ispao i iz Top 40 tenisera sveta. Izgleda da su njegove najbolje godine prošle, ali makar ima tu veliku titulu iz Njujorka koja kaže da je sve vredelo.

Skor sa velikom trojkom: 5:34 (Đoković 2:17, Nadal 2:7, Federer 1:10)

ROBERTO BAUTISTA AGUT

(Španija, 1988)

Australijan Open (četvrtfinale 2019), Rolan Garos (osmina finala 2016, 2017), Vimbldon (polufinale 2019), US Open (osmina finala 2014, 2015), najviši rang (9.)

Fudbaler među teniserima. Rođen u Kasteljonu, gurao je „bubamaru“ zelenim terenima sve do 14. godine. Talenta je imao čim je bio u omladinskoj školi Viljareala. Ali, tada je procenio da će biti bolji ili da mu se više sviđa da lopticu udara reketom i potpuno se posvetio belom sportu. Bautista Agut spada u grupu tenisera koji dugo kruže oko 10. mesta na ATP listi, ali nikada nisu uspeli da naprave taj jedan korak, da osvoje neki veliki turnir, da upišu neku grandioznu pobedu. Jeste uspeo da tri puta u karijeri savlada Đokovića, pa se Novakovim navijačima čini da je Španac mnogo bolji teniser nego što istinski jeste. Njemu iz nekog razloga odgovara igra srpskog tenisera, dok protiv Nadala i Federera nema nijednu pobedu. Jedan od mečeva sa Đokovićem je bio u polufinalu Vimbldona 2019. godine i to mu je najdalji domet na grend slemovima. Od devet turnira koje je osvojio u karijeri najveću vrednost ima trofej iz Dubaija 2018. koji mu je doneo 500 bodova. I to je jedini tog ranga. Svi ostali su iz kategorije 250. Prvo finale koje je igrao, izgubio je u Čenaju od Janka Tipsarevića. Zanimljivo je da je, iako potiče iz španske teniske škole, koja počiva na šljaci kao najdražoj podlozi, Roberto čak sedam od devet pehara osvojio na betonu. Deveto mesto na ATP listi najbolji mu je rejting u karijeri.

Skor sa velikom trojkom: 3:21 (Đoković 3:9, Nadal 0:3, Federer 0:9)

KEI NIŠIKORI

(Japan, 1989)

Australijan Open (četvrtfinale 2012, 2015, 2016, 2019), Rolan Garos (četvrtfinale 2015, 2017, 2019), Vimbldon (četvrtfinale 2018, 2019), US Open (finale 2014), najviši rang (4.)

Rezultatski najuspešniji japanski teniser svih vremena, ali zanimljivo, ne i najbolje rangirani! Dok je Nišikori najdalje stigao do četvrtog mesta na ATP listi, njegov mnogo stariji zemljak Điro Sato je bio treći u periodu pre Drugog svetskog rata. Barem tako kažu neke knjige starostavne... Može i Nišikori da kune sudbu kletu što se rodio u periodu najbolje trojice svih vremena. Pored njih stigao je samo do jednog grend slema finala i kada mu se ukazala da uđe u istoriju, kakva ironija sudbine, pobedio ga je Marin Čilić na US openu. Te godine je postao prvi Azijat u finalu jednog od četiri najveća turnira na svetu, a u polufinalu je ostvario pobedu karijere, jer je savladao Novaka Đokovića. Moguće je da bi Kei bolje prošao da nije bilo povreda i povredica, ali i to je nezaobilazni deo teniskog tura. Ipak, može da se pohvali da je pobeđivao svu trojicu najvećih ikada. Mada, nikada nijednog od nih nije savladao u finalima turnira, sve pehare, a podigao ih je 12, uzeo je u duelu sa slabijim igračima. Prvi ATP pehar Nišikori je osvojio 2008, a onda je četiri godine postio. Od 2012. do 2016. je bio zenit njegovih igara, jer nakon toga tri godine nije osvojio nijedan turnir, do 2019. i Brizbejna. I onda je ponovo došla povreda, pa se zarazio korona virusom i danas je daleko od nekadašnje forme, nije ni senka igrača iz sredine decenije.

Skor sa velikom trojkom: 7:36 (Đoković 2:16, Nadal 2:12, Federer 3:8)

MILOŠ RAONIĆ

(Kanada, 1990)

Australijan Open (polufinale 2016), Rolan Garos (četvrtfinale 2014), Vimbldon (finale 2016), US Open (osmina finala 2012, 2013, 2014, 2018), najviši rang (3.)

Novak Đoković – Raonićeva noćna mora (©Reuters)

Momak rođen u Podgorici, odrastao i stasao u Kanadi, pod čijim pasošem igra. A, velika je verovatnoća da će zauvek ostati upamćen kao redovna mušterija drugog tenisera čije se prezime završava na -ić. Đokovića, naravno. U 12 mečeva – 12 poraza. Retko kada je osvajao i set. A, mnogo je bilo tih duela u završnici najvećih turnira. Prosto, Novaka kada vidi sa druge strane mreže, kao da gleda crnu mačku kako mu prelazi preko puta. Četiri puta je Raonić ulazio u finala mastersa, tri puta je gubio od Đokovića. Jednom od Nadala. Finale grend slema, na Vimbldonu, izgubio je od Mareja. Sve kada se sabere, najveće pobede su mu osvajanje turnira iz kategorije 500 u Vašingtonu i trijumf na turniru 250 u Štutgartu, kada je u finalu savladao Federera. Rođen u porodici dvoje inženjera, Miloš od teniskih kvaliteta ima – inžinjerski tačan servis. I razorne snage. Malo je igrača na svetu koji u proseku osvajaju 91 odsto svojih servis gemova. Ali, ako se na to doda da je osvojio samo osam turnira i igrao u tek jednom grend slem finalu, jasno je da su svi ostali elementi Raonićeve igre nekoliko nivoa ispod tog servisa. Pa, tamo gde mu zakaže početni udarac ili je naspram njega igrač kojem ritern nije problem – eto muka. Ipak, uspeo je Raonić da dođe do trećeg mesta na ATP listi u novembru 2016. godine, međutim, on je u godinama koje su usledile postao jedan od sinonima za tenisera kome su povrede razorile karijeru. I nisu velike šanse da se vrati na nekadašnji nivo.

Skor sa velikom trojkom: 5:31 (Đoković 0:12, Nadal 2:8, Federer 3:11)

GRIGOR DIMITROV

(Bugarska, 1991)

Australijan Open (polufinale 2017), Rolan Garos (osmina finala 2020), Vimbldon (polufinale 2014), US Open (polufinale 2019), najviši rang (3.)

Kao što u fudbalu imamo „crnogorskog Mesija“, „kazahstanog Mesija“ i kojekakvih sve Mesija širom sveta, tako se i u svetu tenisa dugo tražio neki „novi Federer“. Upravo je Grigor Dimitrov nosio jedno vreme nadimak „bejbi Federer“, najviše zbog jednoručnog bekhenda, ali kako to obično biva, svaka sličnost sa švajcarskim genijalcem tu i prestaje. Najbolja godina u karijeri Bugarina je bila 2017. kada je postao treći teniser sveta i kada je osvojio završni masters u odsustvu Novaka Đokovića, Endija Mareja i Rafaela Nadala, koji se povukao zbog povrede kolena. Taj trofej je najvrednije što je Dimitrov uspeo da osvoji, pošto je na grend slemovima dolazio do polufinala, po jednom na svim osim na Rolan Garosu. Pošteno je reći da Dimitrovu fokus baš i nije sto odsto na tenisu. Bugarin lepog lica je najveći teniski plejboj 21. veka, bio je u vezi sa Nikol Šerzinger, Marijom Šarapovom, Serenom Vilijams, a sada je u vezi sa Lolitom Osmanovom, ćerkom ruskog milijardera Eldara Osmanova. Kako onda da mu bude do tenisa... Kuriozitet je da je poslednji trofej koji je Dimitrov osvojio upravo taj završni masters 2017. Od tada četiri godine posta. A i on spada u grupu tenisera koji nijedan od osam osvojenih pehara nije uzeo pobedom nad nekim iz Velike trojke u finalu.

Skor sa velikom trojkom: 3:30 (Đoković 1:9, Nadal 1:14, Federer 1:7)

DAVID GOFAN

(Belgija, 1990)

Australijan Open (četvrtfinale 2017), Rolan Garos (četvrtfinale 2016), Vimbldon (četvrtffinale 2019), US Open (osmina finala 2017, 2018, 2019, 2020), najviši rang (7.)

Jedan od onih sporista koji su sve u karijeri stekli krvavim radom, bez naročite pomoći talenta. Gofan je bio sasvim prosečan junior, koji je igrao tek na dva grend slema, u jednom ispao u prvom, a na drugom u drugom kolu. To ga nije poremetilo, imao je svoj cilj, svoj plan i savršenu radnu etiku. Ako bismo ga poredili s nekim, onda bi to bio David Ferer, španski „durasel zec“, teniser koji se nikad ne umara, nikad ne odustaje, ali i nikad ništa – ne osvaja. Kao senior, David Gofan nikada nije došao do polufinala nekog grend slem turnira. To je taj prag koji nikada nije uspeo da pređe. Ali je imao rezultate vredne respekta. Došao je do sedmog mesta na ATP listi, pa na završnom mastersu 2017. je pobedio i Nadala i Federera. Sa "Velikom trojkom" je teško izlazio na kraj, ali zato, recimo, ima 7:3 u pobedama protiv Dominika Tima. Pet turnira je Belgijanac osvojio u karijeri, uspeo je ove godine, posle četiri sezone posta, da uzme pehar u Monpeljeu. Za ovih desetak godina karijere osvojio je od turnira više od 15.000.000 dolara i to je sigurno više nego što je David Gofan očekivao kada je zagazio u seniorske vode kao sasvim prosečan tinejdžer.

Skor sa velikom trojkom: 4:21 (Đoković 1:7, Nadal 2:4, Federer 1:10)

DOMINIK TIM

(Austrija, 1993)

Australijan Open (finale 2020), Rolan Garos (polufinale 2016, 2017), Vimbldon (osmina finala 2017), US Open (titula 2020), najviši rang (3.)

Dominik Tim sa peharom Ju-Es Opena (©AFP)

Dominik Tim je u karijeri imao dosta problema i poraza od najvećih igrača u istoriji, ali mora se reći da je i sam prilično doprineo da veliki talenat ne iskoristi do kraja. Austrijanac je nedavno imao problema i sa depresijom, dešavale su mu se i povrede (što je i trenutno slučaj), ali je uspeo da se domogne jedne grend slem titule. Uradio je to na US Openu prošle godine i to, mora se reći, u situaciji gde je Novak Đoković bio diskvalifikovan zato što je lopticom pogodio sudiju. I to je fenomenalan primer kako su brojni teniseri hvatali tek mrve sa stola, kada bi im se pružila retka šansa da najveća trojica nisu u finalu. Da se onaj peh nije dogodio Đokoviću, vrlo je realno da bi trofej u Njujorku bio i prošle sezone u rukama srpskog majstora. Ali, kada je Novak ispao, Tim je iskoristio šansu i “ukrao” jedan grend slem. Možda i jedini koji će imati u karijeri ako Đoković potraje još koju sezonu. Tim je najviše trpeo na šljaci jer mu je to verovatno omiljena podloga. Mogao je do dva grend slema u Parizu, ali je u dva finala poražen, naravno, od Nadala. Još jedan odličan primer koliko su mnogi ostali praznih ruku zbog trojice najvećih. Austrijanac je u karijeri osvojio 17 ATP titula, a jedini grend slem osvojio je pobedom nad Aleksandrom Zverevim na US Openu. U finalu Australijan opena poražen je od Đokovića. Kao junior bio je drugi na svetu i finalista Rolan Garosa. Najviše su mu „naškodili“ Nadal i Đoković, dok sa Federerom ima pozitivan skor.

Skor sa velikom trojkom: 16:18 (Đoković 5:7, Nadal 6:9, Federer 5:2)

DANIL MEDVEDEV

(Rusija, 1996)

Australijan Open (finale 2021), Rolan Garos (četvrtfinale 2021), Vimbldon (osmina finala 2021), US Open (finale 2019), najviši rang (2.)

Realno gledano, ne može se Danil Medvedev još do kraja svrstati u promašenu generaciju. Sigurno će doći do grend slemova, posebno kada se ovi najbolji teniseri povuku. Međutim, činjenica je i da Medvedev sa 25 godina i vrhunskim tenisom, brojem dva na ATP listi, nema nijedan jedini grend slem u vitrini. I to samo pokazuje koliko trpi zbog prisustva Novaka i Nadala pre svega. A ljudi koji poznaju tenis govore da ima skoro savršene udarce. I forhend i bekhend, snažan servis, igru sa osnovne linije. Udara ravno i ubitačno. Ali, u finalu Australije je, na primer, naleteo na Đokovića koji ga je pometlao. Pokazao mu je razliku koju još ne može da dostigne. Profilisao se Rus kao fenomenalan igrač na betonu, poseduje i zvanje finaliste US Opena, ali svojoj igri bi trebalo da pridoda arsenal za šljaku i travu kako bi na pravi način, tokom cele godine, mogao da parira najboljima. Rus je trenutno drugi na svetu i to mu je najbolji ranking u karijeri. Osvojio je 11 ATP titula, kao i završni masters 2020. godine gde je savladao Đokovića, Nadala i Tima. U finalima US Opena i Australijan Opena izgubio je od Nadala i Đokovića, što je priča koja se mnogima ponavljala. Medvedev je samo jedan od samo dvojice tenisera van velike "četvorke" sa tri osvojene Masters titule. Drugi je Aleksandar Zverev. Od njega se tek očekuju veliki uspesi, ali… Verovatno kada se pre svega Novak i Rafa penzionišu. Protiv sve trojice velikana ima negativan skor.

Skor sa velikom trojkom: 4:11 (Đoković 3:5, Nadal 1:3, Federer 0:3)

MATEO BERETINI

(Italija, 1996)

Australijan Open (osmina finala 2021), Rolan Garos (četvrtfinale 2021), Vimbldon (finale 2021), US Open (polufinale 2019), najviši rang (8.)

Mateo Beretini (©AFP)

Ova 2021. godina apsolutno je izrodila Beretinija kao igrača koji napada najviše ciljeve. Iako ima 25 godina, tek sada je nekako probio barijere i počeo da igra kako zna. Međutim, još čeka na pobedu protiv najboljih u istoriji. Generalno, njegovu karijeru najbolje opisuje ova tekuća godina. Malo je kasno sazreo i počeo da beleži vrhunske rezultate. Beretinija najbolje opisuje snažan servis i pored toga ubitačan forhend. Probio se na pravi način počevši sa ATP Kupom početkom 2021. godine, a onda se u Australiji povukao zbog povrede. Vratio se tenisu na Serbia Openu gde je postao šampion. U Madridu je igrao finale gde je izgubio od Zvereva. Na Rolan Garosu je postao prvi Italijan koji je stigao barem do četvrte runde na svim grend slemovima. Sećamo se i da Rodžer Federer nije bio raspoložen da mu izađe na crtu. Naravno, u Parizu je poražen od Novaka Đokovića, kasnijeg šampiona. Prešao je na travnatu površinu i tu dokazao klasu pobedom na Kvinsu. Tako je došao do prvog turnira ATP 500. Postao je i prvi debitant šampion turnira još od Borisa Bekera 1985. godine. A, najveći uspeh u karijeri doživeo je na Vimbldonu, došao je do prvog grend slema finala u karijeri. Na putu do trofeja mu stoji čovek kojeg do sada nije pobedio - Novak Đoković.

Skor sa velikom trojkom: 0:5 (Đoković 0:2, Nadal 0:1, Federer 0:2)

ALEKSANDER ZVEREV

(Nemačka, 1997)

Australijan Open (polufinale 2020), Rolan Garos (polufinale 2021), Vimbldon (osmina finala 2017, 2021), US Open (finale 2020), najviši rang (3.)

Kažu da je Zverev prototip savršenog tenisera, savršenog tela za ovaj sport. Međutim, nedostaje mu, barem za sada, jedna stavka, ali ona najvažnija - mentalitet. Najbolji ranking u karijeri mu je treće mesto. Jedini je aktivni igrač koji van velike četvorke poseduje četiri osvojena Masters turnira. Osvojio je 15 ATP titula u karijeri u singlu i dve u dublu. Prvo finale grend slema bilo mu je na US Openu 2020. godine gde je izgubio od Dominika Tima. Poput Cicipasa, i Zverev je odrastao u teniskoj porodici. Roditelji su mu igrali tenis u Sovjetskom Savezu, a i stariji brat Miša je u karijeri bio 25. na svetu. Kao junior je bio prvi reket sveta, a osvojio je juniorski Australijan Open 2014. godine. Brzo je ušao među profesionalce, ali evo sa 24 godine i dalje nema osvojen grend slema. Idealan je primer tenisera koji “trpi” zbog Novaka, Nadala i Rodžera. Doduše, protiv Švajcarca je u pozitivnom skoru, a najmanje mu za sada leži Đoković.

Skor sa velikom trojkom: 9:15 (Đoković 2:6, Nadal 3:6, Federer 4:3)

ALEKSANDAR RUBLJOV

(Rusija, 1997)

Australijen Open (četvrtfinale 2021), Rolan Garos (četvrtfinale 2020), Vimbldon (drugo kolo 2017, 2019, 2021), US Open (četvrtfinale 2017, 2020), najviši rang (7.)

Rubljov je stigao do najvećeg rankinga u aprilu ove godine kada je zauzeo sedmu poziciju. Osvojio je osam ATP titula u karijeri, poseduje i dve titule u dublu što će reći da mu igra na mreži nije strana. U juniorskoj karijeri osvojio je Rolan Garos. U karijeri je pobeđivao Rodžera Federera, Rafaela Nadala, Dominika Tima i Stefanosa Cicipasa. Dakle, igrač koji ima visok plafon. Igrao je do sada četvrtfinale na Australijan Openu, Rolan Garosu i US Openu, kao i polufinale Dejvis kupa. Rubljovu je otac bio bokser, veliki borbeni duh može i da se vidi u njegovoj igri. Fudbalskim rečnikom često igra sa “niskim težištem”, udara lopticu u penjanju i ume da izvuče pasing šotove koje malo ko može da predvidi. Nezgodan je rival i kada ga “krene” svako sa njim može da ima probleme. Poseduje dosta prostora za napredak protiv uslovno rečeno manjih rivala. Sa najbolljima za sada nema toliko loš učinak. Ali, treba reći da se nije sa njima sastajao u završnici najvećih turnira. Vreme radi za njega i s obzirom na godine verovatno će do kraja kariejre imait priliku da se okiti i nekim grend slemom.

Skor sa velikom trojkom: 2:2 (Đoković 0:0, Nadal 1:2, Federer 1:0)

STEFANOS CICIPAS

(Grčka, 1998)

Australijan Open (polufinale 2019, 2021), Rolan Garos (finale 2021), Vimbldon (osmina finala 2018), US Open (šesnaestina finala 2020), najviši rang (4.)

Stefanos Cicipas (©Reuters)

Stefanosa Cicipasa su moderni analitičari smatrali jednim od mentalno najjačih igrača ove mlađe garde, ali… Neočekivanim porazom na startu Vimbldona od Frensisa Tijafoa, te sa prosuta dva seta prednosti u finalu Rolan Garosa, pokazao je da i u tom delu treba mnogo da napreduje. Jasno je da na šljaci poseduje odličnu igru, a kako se podloga ubrzava, tako Cicipas počinje da ima mnogo više problema. To se posebno videlo protiv Tijafoa. Problem mu pravi bekhend koji na bržim podlogama počinje da predstavlja veliku Ahilovu petu koju Grk ne uspeva da sačuva. A servis i forhend su zaista brutalni. Mogao je u Parizu do prvog grend slema, ali je udario u stenu zvanu Đoković. Poput Medvedeva, i on je ostao kratak jer je preko puta imao srpskog diva. Cicipas je dve godine mlađi od Medvedeva što mu daje više vremena da se domogne kojeg velikog turnira kada se Đoković, Federer i Nadal penzionišu. Ali, sve ove propuštene šanse, a biće ih sigurno i u narednih par sezona, nikada neće moći da nadoknadi. Da ga čeka dobra budućnost govori činjenica da je najmlađi teniser u TOP 10. Osvojio je Završni turnir 2019. godine i tako postao najmlađi osvajač tog turnira u poslednjih 18 godina. Osvojio je u karijeri sedam ATP titula. Rođen je u teniskoj porodici, sa tri godine je počeo da drži reket u ruci, a sa šest da trenira. Bio je prvi reket sveta u juniorskom tenisu. Krajem 2017. je dobio prvi meč na turu, a onda je počeo da ih ređa. Ove godine je u Monte Karlu stigao do prvog Masters turnira. Ali, dosadašnji deo njegove karijere obeležio je poraz na Rolan Garosu od Đokovića iako je vodio sa 2:0 u setovima.

Skor sa velikom trojkom: 6:15 (Đoković 2:6, Nadal 2:7, Federer 2:2)

DENIS ŠAPOVALOV

(Kanada, 1999)

Australijan Open (šesanestina finala 2019, 2021), Rolan Garos (drugo kolo 2018, 2020), Vimbldon (polufinale 2021), US Open (četvrtfinale 2020), najviši rang (10.)

Još jedan teniser koji voli brže podloge, a inače radi se o levorukom igraču koji često zna da podseti na Rafaela Nadala i servisom, ali i pojedinim udarcima. Čini se da poseduje visok prag, ali sada je sa 22 godine ušao i u svoje prvo grend slem polufinale. I eto ga Đoković da pokvari žurku. Kažu mnogi koji su ga pratili u mlađim kategorijama da poseduje mnogo prostora za napredak, da je talentovan, ali da još nije dostigao taj nivo i intenzitet koji bi ga odveli do najvećih uspeha. Naravno, kakvi su mu limiti mogao je da se uveri protiv onih najboljih, pa protiv trojice najvećih poseduje užasan skor 1:10. Od toga je sedam puta poražen od Đokovića. Bio je najmlađi igrač još od 2005. godine koji je ušao u TOP 30. Sa 18 godina je tukao Huana Martina Del Potra i Rafaela Nadala. Ušao je u finale Mastersa u Parizu 2019, a igrao je i tri polufinala pored toga. Kao junior bio je drugi na svetu što samo potvrđuje o kakvom se talentu radi. Osvojio je Vimbldon za juniore 2016. godine, a na US Openu je slavio u dublu sa Feliksom Ože Alijasimom. Denis je mlad, 22 su mu godine, budučnost je nesumnjivo njegova, ali s obzirom da se ovi najveći ne povlače, posebno Novak i Rafa, jasno je da će i njegova karijera dosta trpeti zbog njih. Tačnije, već trpi. Polufinale Vimbldona je najbolji primer: bacio je sve od sebe na teren, a nije uspeo da protiv Đokovića osvoji ni set!

Skor sa velikom trojkom: 1:11 (Đoković 0:7, Nadal 1:3, Federer 0:1)

Pišu: Aleksandar Gligorić, Strahinja Klisarić, Vujadin Tomković