Finale bez Novaka Đokovića: Alkarasov solistički koncert i odbrana titule!

Mogao je 14. jul 2024. da se pamti kao još jedan odeljak epopeje Novaka Đokovića, kao dana kada je podigao 25. grend slem pehar, kada je osmim vimbldonskim trofejem ukrao još šaku slave i prestiža ljubimcu londoske aristokratije Rodžeru Federeru. Mogao je još jedan teniski blokbaster i sudar generacija da posluži za nove ode čoveku koji je mesec dana nakon operacije meniskusa čistio konkurenciju na Centralnom terenu sve do finala. Ali, u velikom finalu sa Karlosom Alkarasom, Novak Đoković se nije pojavio. I zato se je teniska istorija dobila drugačije poglavlje, zato nakon poslednjeg poena u dvoipočasovnom finalu nije svirala srpska violina ka u prethodne dve nedelje, već se vimbldonska publika poklonila čoveku koji je protiv najboljeg svih vremena držao solistički koncert - 3:0 (6:2, 6:2, 7:6).

Nije se često za dve decenije profesionalnog bavljenja belim sportom dešavalo da Novak Đoković nestane na teniskom borilištu. Nažalost, ispario je šampionski tenis srprkog asa onoga momenta kada je zaigrao u svom desetom vimbldonskom finalu i nije ga bilo sve do završnice trećeg seta, kada je na 5:4, volšebno spasao tri meč lopte i produžio finale. Ne makar za jedan set, već samo do taj-brejka. A tamo je sada već četvorostruki grend slem šampion stegao reket jače nego tri gema ranije i drugi put srušio Srbina u finalu njegovog Vimbldona, u dnevnoj mu sobi zvanoj centralni teren.

Umesto psihološke gromade, najboljeg riternera kojeg je je tenis ikada upoznao, čoveka koji razoružava servisima, volejima i bekhend paralelama, od 15.00 na glavnom vimbldonskom borilištu ukazao se Đoković lišen žara, emocije, iskre u očima... A branilac titule je momentalno počeo da se hrani Novakovom teniskom prazninom, ne gubeći fokus gotovo čitavog popodneva.

Nije Karlitos dozvolio Novaku 99. trofej u karijeri, a izvedbom trenutno prve violine svetskog tenisa (iako je nakon odbrane titule ostao treći teniser sveta), prigrlio četvrti grend slem pehar nanevši Đokoviću jedan od najtežih poraza u grend slem finalima otkako se profesionalno bavi tenisom. Novija teniska istorija pamti da su ovakvu tenisku lekciju Novaku ispredavali Rafael Nadal u na Rolan Garosu 2020. (6.0, 6:2, 7:5), te Danil Medvedev kada ga je 2021. godine na US Openu sprečio da postane prvi čovek u Open eri koji je kompletirao kalendarski grend slem (6:4, 6:4, 6:4). I u ta dva finala, Novak je bio senka tenisera kakvog poznajemo.

Nadali smo se reprizi početka prošlogodišnjeg finala, kada je Novak (uprkos porazu), furiozno protutnjao kroz prvi set (6:1). Ispostavilo se da su se uloge zamenile. Nestvaran prvi gem od 20 poena i 14 minuta trajanja, doneo je i brejk Alkarasa iz petog pokušaja, te potvrdio da je Đoković u meč ušao dekoncentrisano, odsutno, neprepoznatljivo. Od trenutka kada mu je 21-godišnjak iz Malge oduzeo servis, ostatak prvog seta trajao je još samo 27 minuta. A da prvi set ide u ruke Španca jasno je bilo kada ga je Novak častio duplom greškom, omogućivši mu novi brejk i vođstvo 4:1. Šansa za ribrejk u narednom gemu bila je jedina brejk prilika za Novaka sve do sredine trećeg seta...

Neukrotivi su za vlasnika sedam vimbldonskih trofeja bili servisi Karlosa Alkarasa koji je početnim udarcem bombardovao i čistio linije poput Samprasa i Federera, dok Novak servisima nije pravo gotovo nikakvu razliku. U prvom setu osvojio je tek nešto više od polovine poena na ubačeni prvi servis (12/22), u drugom samo za nijansu popravio statistiku (9/16). A dok je Srbin bezuspešno tražio sebe, te poklanjao poene bezuspešnim izlascima na mrežu, nesigurnim i stegnutim volejima, Karlitos se razmahao, razleteo po terenu i potpuno rasterećeno gazio ka kapitalnoj prednosti. A kada mu je Novak novim, traljavim volejima olakšao dva brejka i u drugom setu, bilo je jasno da je povratak gotovo nemoguć.

Nikada se u Open eri jedan teniser nije vratio posle dva seta zaostatka u finalima Vimbldona, a tu tradiciju, u danažnjem, većim delom susreta, malodušnom režimu, nije mogao da prekine i promeni ni "Gospodin Preokret".

Tek u trećem periodu igre, pokuljale su emocije iz Novaka Đokovića. Prvo urlik zadovoljstva kada je izbegao brejk, dobio neizvestan servis gem i poveo 2:1, potom i sredinom seta kada je danas gotovo nedodirljivom serveru Alkarasu pripretio brejk loptom. Ali usledio je munjevit odgovor, dva vezana servis vinera i rezultat 3:3 umesto 4:2. Alkarasov nivo igre gotovo da nije padao, Novakov je u trećem periodu igre podignut taman toliko da dobijemo nešto neizvesniju završnicu. Mada je delovalo da je neće biti kada je na 5:4 Karlitos imao tri meč lopte. Zadrhtala mu je ruka, častio je Đokovića sa dve greške, izgubio gem (to je bio jedini brejk Đokovića čitavog popodneva), ali mu u mislima taj gem nije ostao kao kočnica za nastavak. Iako je u jednom trenutku delovalo da Alkaras gubi konce, sudeći po nervozi usmerenoj ka svojoj loži. Ali morao je Đoković mnogo ranije da uđe u glavu teniskog čuda iz Mursije, ne nakon što mu je, praktično bez borbe ponudio "dva seta fore".

Odluka je pala u taj-brejku, koji današnji Đoković nije mogao da dobije... Iako je na prvoj promeni strana bilo 3:3. Usledila su dva poena Španca, potom i dve meč lopte, a ovoga puta nije bilo odgovora svetskog broja dva.

Alkaras je postao tek četvrti 21-godišnjak sa četiri grend slem titule posle Vilandera, Borga i Bekera, a njegova nedodirljivost u grend slem finalima i dalje živi. Četiri puta se borio za pehar i svaki put ga je podigao.

Nedostajala je danas nekava iskra koja će razbuditi usnulu zver u Novaku Đokoviću. Na terenu nije delovalo da se suočava sa fizičkim problemima, već isključivo psihološkim. Nije bio gladan, prisutan, postojan. Zbog toga je, dve nedelje pred pohod na Olimpijske igre, jedinu titulu koja mu nedostaje u tenisu, samopouzdanje ipak poljuljano.