Đere: Sanjao sam sa roditeljima ovaj trenutak i verujem da me oni sada vide

Dobri, tihi i vredni ljudi teško uspevaju u modernom, bučnom svetu. Malo je mesta ostalo gde takvi, kao što je naš novi teniski junak Laslo Đere uspeju da se probiju od gomila bukača i hvalisavaca. Sport, i to pojedinačni je možda jedan od poslednjih bastiona gde "pristojan svet" vlada.

A bolji, pristojniji i tiši heroj odavno nije viđen. Momak iz Sente kojem je tek 23 godine pre dva meseca je ostao i bez oca, nakon što mu je 2012, godine u kojoj je osvojio prestižni juniorski turnir Orandž Boul, preminula majka. Sam, bez roditeljske podrške smogao je snage i podigao juče prvi ATP trofej u karijeri. I to ne bilo koji, već ATP 500 u Riju de Žaneiru skočivši za 53 pozicije te je sada 37. na svetu i zvanično drugi u Srbiji.

"Rano sam otkrio da život nije fer... Trofej u Riju posvećujem roditeljima" emotivan je naš as,"Zahvaljujući njima ja sam ovo što jesam, beskrajno su verovali u mene. Zajedno smo sanjali ovaj trenutak i verujem da me oni sada vide. Želeo sam i želim da ih učinim ponosnim. Večno sam im zahvalan na svemu, moje misli su sa njima, kao i moje srce. Ostaću zauvek posvećen tome da sve što radim radim na način kako su me oni učili“

Do prvog ATP trofeja Đere je stigao savladavši redom Dominika Tim, Tara Danijela, Kaspera Ruda, a u finalu Feliksa Ože-Alijasima.

"Sve je još sveže. I svestan sam i nisam nedelje iza mene i svega što mi se za samo sedam dana dogodilo. Nedelja velikih emocija, razornih emocija, posebno u trenutku kada sam uzeo taj pobednički poen i podigao pehar, zauvek ću se sećati ovog dana. Prvi put sam u Riju, prvi turnir u ovom gradu u kome sam doživeo moju nedelju snova. Znao sam da jednom mora da krene na bolje, nakon toliko mečeva, turnira na kojima sam imao velike mečeve u šaci, na kraju gubio tesno, sada se sve otvorilo. Sve je krenulo pobedom nad Timom, nakon toga dobio sam posebno nadahnuće i osećao da je došlo vreme za nešto veće."

Prvi teniski idol 23-godišnjaku iz Sente je bio Endi Rodik, ali se brzo prešaltovao na "domaću scenu". Što se tiče ostalih sportova, obožava košarkaša Dvejna Vejda.
"Voleo sam da gledam Rodika zbog moćne serve, a onda sam krenuo da pratim Janka Tipsarevića, pa Viktora Troickog i Novaka Đokovića. Sa Noletom se dobro znam, mada se ne srećemo često. Pozdravimo se i popričamo na turnirima kada se stignemo.  On je divan momak i inspiracija za sve nas iz Srbije. Kada sam ušao u Top 100 poslao mi je poruku, a i zvao me je da igram sa njim dubl u Dubaiju kada nisam bio ni blizu ovoga što sam sada. Što se tiče ostalih sportova, obožavam Dvejna Vejda koji ove godine odlazi nažalost u penziju"

Odmora nema, sledi ATP turnir u Sao Paulu gde će u prvom kolu snage odmeriti sa Italijanom Alesandrom Đanesijem, te nemao mnogo vremena za proslavu koju će napraviti kada se vrati u Srbiju.
"Proslavio sam ovde sa trenerom, popio koju čašu vina, ali prava žurka će biti tek kada se vratim u Srbiju gde me čekaju porodica i prijatelji. Neće mi biti novo da odmah nakon finala idem na drugi turnir, ali ono što je novo, što mnogo toga menja u budućnosti je taj novi rang kao i titula koja mi je donela veliku dozu samopouzdanja. Sa rangom 37 sada su mi vrata velikih turnira otvorena, na nekima ću biti i nosilac, značiće mi sve to puno. Pobeda u Riju mi daje vetar u leđa, jedno psihičko olakšanje, jer fudbalski rečeno upisao sam se u listu strelaca i sada je sve lakše" zaključio je Đere.

FOTO: Reuters