Dame i gospodo, poslednji put u vašem gradu: Đoković - Nadal, najveći klasik u istoriji

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Pariza/

Dvojica najtrofejnijih, dvojica najvećih u istoriji tenisa. Možda poslednji put u karijerama jedan protiv drugog. Ali na Olimpijskim igrama sigurno sad i nikad više. Jer daleko je, predaleko taj Los Anđeles. Dame i gospodo, 60. put samo za vas: Novak Đoković protiv Rafaela Nadala!

Mnogo simbolike biće danas u najvećem teniskom klasiku u istoriji ovog sporta. Jer nikada se dvojica igrača nisu sretala na terenu toliko puta kao Nole i Rafa. Ovo će danas, kada tamo negde oko 13.30 časova istrče na teren (posle meča Švjontek – Peri), biti njihov 60. duel. A, srpski as vodi 30:29.

Simbolika je u tome što Novak ima šansu da pobedom danas definitivno pošalje Rafu u penziju, jer bi ga „tukao“ na njegovom omiljenom igralištu, u njegovoj kući – na Rolan Garosu. I šta god da bude do kraja turnira, Đoković bi tim trijumfom zabetonirao zvanje najvećeg tenisera sveta svih vremena. Medalja je medalja, ali bi takva pobeda nad najvećim rivalom u karijeri, što je Novak više puta govorio, bila jednako slatka kao ukus zlata.

S druge strane, Nadalu bi pobeda danas bila vrednija i od samog zlata. Izjednačio bi se sa Đokovićem u međusobnom skoru i to sada na kraju karijere. Kada već ne može da ga stigne, objektivno gledano, po broju osvojenih grend slem pehara, a ono makar u ovom „poslednjem plesu“ da mu skine barem tu prednost u međusobnim duelima. I da pokaže još jednom da je Pariz na šljaci njegova i samo njegova kuća (jer je Pariz na betonu, u Bersiju – Novakova).

Nema sumnje da će publika danas frenetično biti na Nadalovoj strani. I to nema mnogo veze sa Đokovićem. Prosto, Španac je jedan od omiljenih pariskih sinova, pariskih prinčeva, iako u njemu nije biološki rođen. Ali je rođen kao teniski gigant, kao „večiti“ pobednik Rolan Garosa, čiji rekord po broju osvojenih pehara ko zna da li će ikada biti srušen. Uostalom, Rafa je nosio olimpijsku baklju na otvaranju i to dovoljno govori kako ga ovde gledaju.

Ali, igranje u „neprijateljskoj“ atmosferi odavno nije "terra incognita" za Novaka Đokovića, najvećeg srpskog sportistu svih vremena. Doduše, nije ni ovo na „Šatrijeu“ ona klasična teniska publika koja ume da podbada, provocira, dobacuje, čačka... Barem do sada na tribinama Rolan Garosa više su bili namernici sa svih strana sveta, željni da vide tu lepotu tenisa i da istaknu na tribinama zastave svoje zemlje. No, što bi rekao Njegoš u „Gorskom vijencu“ kroz lik Igumana Stefana: „Sve što biva i što može biti, njemu ništa nije nepoznato“.

Klasično teniski gledano, Novak je u prednosti: u boljoj je formi, više ima mečeva u rukama u poslednje vreme, ima finale Vimbldona za sobom i laku pobedu, bez potrošnje u prvoj rundi. Nadal je malo igrao i dosta neuspešno u 2024. godini, a ima u prethodna dva dana dva meča za sobom, jedan u dublu sa Alkarasom i jedan u singlu.

No, papir je jedno, a teren nešto sasvim drugo. Jasno je da će oba teniska giganta kada vide jedan drugog sa one strane mreže baciti na teren sve što imaju u repertoaru. Izvući će, kao uvek svih ovih godina, snagu iz nekog rezervoara za kojeg ni ne znaju da ga imaju. Biće to još jedan klasik, spektakl, možda Đoković – Nadal poslednji put.

A, za srpsku ekspediciju u Parizu, skoro jednako kao za Novaka, njegova pobeda bi bila injekcija ogromnog samopouzdanja posle ne baš blistavog starta Olimpijskih igara.