Da te mrze, a da ti se dive

Kada se Duško Trifunović latio pera i napisao čuvene stihove, Novak Đoković nije bio ni rođen. A, kao da ih je krojio po njegovoj meri:

„Šta bi dao da si na mom mjestu,

da te mrze, a da ti se dive“...

Zavapiće odmah neko da je mržnja prejaka reč u ovom slučaju. Da je to opet neka srpska teorija zavere kako je ceo svet protiv njenog sina. Ali, ako poslušate milione Novakovih navijača sa svih strana sveta, od Indije, Japana do Meksika, SAD, oni će vam isto reći – ne vole ga. A, dive mu se.

Nije bilo iole ozbiljnijeg turnira, od vimbldonskih okršaja sa Federerom, preko pariških sa Nadalom, pa na kraju i ambijenta u njegovoj „kući“ u Australiji, gde Đokoviću nisu zviždali, dobacivali, gledali da ga bilo kako izbace iz takta. Ili u najmanju ruku u dvotrećinskoj većini bili glasno uz rivala. Paradoksalno, tamo gde je najveće uspehe u karijeri napravio, Novak je dočekao da ga deportuju iz zemlje. A, da je zaigrao, kuvao se ambijent dočeka opšte mržnje. Ko bi to sve izdržao... A, eto, nađe se jedan.

Ni u Parizu ove godine nije bilo drugačije. Đoković je imao veliku podršku pre mečeva, a onda kada bi izašao na teren, odjednom bi se sve promenilo. Duel sa Alkarasom je potpuno ogolio to licemerje publike, koja je hrlila da gleda Novaka, da mu se divi, da prisustvuje stvaranju teniske legende, a u isto vreme je želela svim silama da ga neko saplete na putu do večnosti.

Jedino što više nema maski, nema zavesa, nema dimnih bombi. Svi vide o čemu se radi. O tom licemerju i publike i većine zapadnih medija, koji van terena gledaju za svaku sitnicu da mu „skinu glavu“, sada dižu glas i bivši igrači, teniski stručnjaci, svima je više muka od tolikog nepoštovanja čoveka koji je „pokvario tenis“. Koji je oborio sve moguće rekorde u eri Rodžera Federera i Rafaela Nadala. Koji u 37. godini izađe na polufinale Rolan Garosa, bude opšte proglašen autsajderom u okršaju sa „novim kraljem“, gotovo duplo mlađim, bude totalno potcenjen, a on pobedi, prođe dalje, osvoji turnir. Natera Alkarasa da mu otkažu usred meča i ruke i noge.

Licitacija je počela: Koliko Novak može da uzme grend slem kruna?

Hajde da pričamo o kalendarskom grend slemu, samopouzdanju i Novakovoj teniskoj "starosti"

Zabavno je videti kako kao barba kojeg su šibali i orkani i tornada, u smiraj karijere, kada više ništa ne može da ga pogodi, poremeti, uznemiri, a sa tonom trofeja iza sebe, Novak Đoković uzdahne, osmehne se i onako, na pitanje da mu je publika ponovo zviždala, ispali iz dubine duše kao retko kada:

„Baš me briga. Nije ni prvi, ni poslednji put. Nastaviću da pobeđujem“.

Neki novi Novak. I neka je.

Reč je održao. Zato danas u teniskoj istoriji pored svih relevantnih rekorda stoji njegovo ime. GOAT (Greatest Of All Time). Najveći svih vremena. I mogu da nastave da ga mrze. Ali, videćete: onog dana kada odluči da se povuče, svi ti koji su najviše želeli da ga sruše, najviše će mu aplaudirati i klicati i govoriti: „Kakav je to bio igrač!“. Jer, svi bi oni voleli da su na njegovom mestu, mesto svoga, da njegov život žive. Pa mogu i da ih mrze, ali samo da im se dive.

Ivanišević otkrio tajnu: Rekao sam Novaku da ako želi da osvoji RG, mora da prestane da priča sa nama

Novak: Neka drugi pričaju da li sam najveći, dok osvajam slemove neću u penziju

Jokić: Novače, koji je ovo put, Bog te video?