Bolni i slavni momenti ugrađeni u blistavi um Novaka Đokovića

Voli naš narod da od poraza pravi mitove i slavi ih kao pobede, ali retki su oni koji iz bolnih poraza nauče lekcije, apsorbuju ih na pravi način i kasnije ih pretvore u trijumfe. Poput Novaka Đokovića.

Karijera najboljeg tenisera svih vremena je na početku više bila prošarana bolnim porazima nego velikim pobedama. Astmatični dečko iz Beograda je onako žgoljav i raspoložen za zezanje banuo na gala žurku najmoćnijeg duopola u svetu sporta u kojem je uživala cela sportska planeta, a pogotovo plemstvo belog sporta. Gledao je sa strane, gutao gorke pilule i akumulirao u sebi lekcije, inat, iskustvo, razvijajući telo i mozak.

Rodžer Federer je tada uveliko mlatio nedoraslu konkurenciju i nizao velike titule. Nije to baš bio sizifovski posao u konkurenciji jednodimenzionalnih igrača poput Rodika i Hjuita, matorog Agasija, veterana Moje, Henmana, Korije, limitiranih Filipusisa, Johansona, Blejka, Huana Ferera, mamurnog Safina ili prolaznih senzacija poput Bagdatisa... Imao je već četiri grend slema kada je na Rolan Garosu zasijala zvezda tinejdžerske senzacije sa Maljorke.

Iako je Rafael Nadal na početku „mirisao“ na još jednog Latinosa koji će se isključivo držati šljake, razbio je kasnije te stereotipe i osvajao i na ostalim podlogama. Ali u tom trenutku je Nadal pretnja Federeru bio jedino na šljaci. Godinama. Švajcarac je dominirao na ostalim trunirima, Španac na crvenoj zemlji, a baš u sezoni prve Rafine titule u Parizu se na ATP turu pojavio Novak Đoković koji će godinama kasnije postati partibrejker teniske bajke i sprečiti toliko željeni hepiend na Zapadu u kojem Nadal ili Federer završavaju karijere kao najveći svih vremena. Pitanje je i da li bi on postao ovo što jeste bez Federera i Nadala koji su ga gurali preko svih limita. Ili bi možda bio i uspešniji. 

Bez teniskog pedigrea, skupih trenera i bogatih sponzora, fizički nezreo nije na početku bio u stanju da se pokolje sa dvojicom najboljih na svetu. Ali i tada su se videli neki poseban žar u očima, neustrašivost da se zaleti na jače i ludačka želja da veruje u snove. One iste snove o kojima je pričao juče posle meča, ali i posle finala u Melburnu. Poruka je to svoj deci širom sveta i koja dolaze iz zemalja „neplaniranih“ za tenis da nastave da slede snove jer sve je moguće.

Đoković je na početku dobijalo lekcije od Federera i Nadala, kasnije im je vratio sa kamatom. U prvih šest mečeva protiv Nadala je imao jednu pobedu, u prvih pet protiv Federera nijednu. A onda je u Kanadi 2007. probio led, pobedio ih obojicu i najavio da dolazi da im pokvari žurku. Njima i svima ostalima koji su hteli da tenis bude samo i isključivo „Fedal“.

I dalje je to bio težak put, porazi protiv Najkijevog tandema su bili mnogo češći nego pobede, Đokoviću je trebalo vremena da shvati sebe i svoje telo, izvuče pouke, nauči lekcije i pomiri se sa imidžom „lošeg momka“ koji mu je dodelila teniska javnost. Onaj prvi meč protiv Nadala na Garosu kada je na patikama napisao „Vamos Nole“ je bio deo ličnosti veselog momka koji je voleo da se šali, da imitira, da okrene na šalu i kada ga nešto boli... Maltretirao ga je Nadal tada fizički i psihički dugačkim razmenama ne sluteći da će to Novak jednog dana sve da mu preotme, usavrši i iskoristi protiv njega. Vodili su još mnogo bitaka od tog meča, bilo je pobeda i poraza, na svu sreću ovog prvog više. Ali bilo je i onih mečeva koji su boleli i rana koje su sporo zarastale. Đoković je od njih očvrsnuo, nije se pokolebao i na kraju je tu gde jeste. Ali valja se podsetiti i na te ne baš vesele dane sa Novakom koji su doveli do svega ovoga da bude najsavršenija mašina svetskog sporta. Kao što je Majkl Džordan imao „Bed bojse“ iz Detroita koji su ga tukli i očvrsnuli ili kao što je Leo Mesi imao usud dresa Argentine i Maradoninog duha iznad glave da nikada ne odustane, tako je i Novak imao svoje izgubljene bitke zahvaljujući kojima je dobio rat.

Prvo kolo Australijan Opena 2005: SAFIN 6:0, 6:2, 6:1

Marat Safin i Novak Đoković (©Reuters)

Novak Đoković je na grend slem turnirima debitovao u prvom kolu Australijen opena 2005. godine. Pre toga je morao da prođe kvalifikacije u kojima je pobedio i kasnijeg rivala Stanislasa Vavrinku. Žreb mu je već u prvom kolu dodelio tada jednog od najboljih tenisera sveta Marata Safina. Ćudljivi Rus je u svet tenisa ušao kao jedan od najvećih talenata sveta, osvojio je US Open sa 20 godina i ubrzo postao zvezda. Međutim, osim tenisa ga je zanimalo i mnogo toga van terena poput provoda, alkohola, lepih žena... Održavao se u vrhu, a kada su mnogi počeli da ga otpisuju, odigrao je turnir života. Počevši od Novaka Đokovića. Deklasirao ga je u prvom kolu i naneo mu poraz koji će do danas ostati Novakov najubedljiviji poraz u karijeri. Bila je to vredna lekcija srpskom tinejdžeru protiv jednog od njegovih dečačkih idola. Safin je u nastavku turnira odigrao kultno polufinale protiv Federera, pobedio ga lepšim i atraktivnijim tenisom od njegovog i na kraju osvojio drugu i poslednju grend slem titulu pobedom nad lokalnim miljenikom Lejtonom Hjuitom. Jedna velika karijera je tog januara u Melburnu počela da se gasi posle pobede, a najveća je počela da se rađa posle poraza.

Polufinale Olimpijskih Igara u Pekingu 2008: NADAL - 6:4, 1:6, 6:4

Slavlje Rafaela Nadala

Jedan od prvih, a po Novakovom priznanju i dalje jedan od najbolnijih, bio je poraz od Rafe Nadala u polufinalu Olimpijskih igara u Pekingu 2008. Bile su to prve Novakove Igre i imao je ogromnu želju da Srbiji donese medalju, po mogućnosti zlatnu. Mnogo se tada očekivalo od njega, Ane, Jelene... Došao je u Peking sa skorom 4:9 protiv Nadala, ali je imao pobedu u poslednjem njihovom okršaju u Sinsinatiju na sličnoj podlozi. Rafa je bio u punoj snazi, prvi put u karijeri je svezao titule na Garosu i Vimbldonu i igrao atomski tenis. Španac je posle 2:2 napravio dva vezana brejka, Novak je vratio jedan, ali nije izvukao set. U drugom setu je Đoković rasturio protivnika, prepustio mu samo gem i ludim bekhendom završio set. U trećem se vodila žestoka i izjednačena borba bez brejka, Nadal je trčao kao lud, sve stizao, a Novak zicere slao u mrežu ili napolje. Prvi vođstvu 5:4, Nadal je došao do brejk lopte. Novak je imao zicer na mreži, Nadal je vratio. Novak je imao još veći zicer na smeču, Nadala nije bio ni u kadru, bio je daleko od terena... I Đoković je promašio. Verovatno najgori smeč u karijeri koji ga je koštao olimpijskog finala. Mučio ga je smeč tih godina i bilo mu je jasno da će taj udarac morati da popravi kako mu se u budućnosti ne bi desilo nešto slično. I popravio ga je.

Polufinale Mastersa u Madridu 2009: NADAL 3:6, 7:6 (7:5), 7:6 (11:9)

Đoković u Madridu 2009. godine

Tih godina je pobediti Nadala na šljaci bio najteži zadatak u svetu sporta. Federer je tada imao sa njim skor na šljaci 1:9, a Novak 0:7. Te 2009. je Novak sporije ušao u sezonu, bio slab u Australiji, izgubio finala Indijan Velsa i Majamija, ali je delovalo da se našpanovao za šljaku. Na Mastersu u Monte Karlu je stigao do finala. I izgubio od Nadala. Usledio je Masters u Rimu, novo finale i novi poraz od Nadala. Potom je došao i prvi Srbija open kroz koji je protutnjao i novi Masters na šljaci protiv Nadala. Sve to za manje od mesec dana. Generalka za Rolan Garos je bio Masters na Rafinom terenu u Madridu i teško da se baš tada mogla očekivati Novakova pobeda posle svega viđenog u Monte Karlu i Rimu. Žreb ih je spojio u polufinalu, što je bilo na neki način finale pre finala iako su u drugom polufinalu igrali Federer i Del Potro. Novak je u Madridu odigrao do tada najbolji meč u karijeri na šljaci protiv Nadala. Bio je to jedan od najboljih mečeva u istoriji tenisa na dva dobijena seta. Preko četiri sata apsolutnog spetakla u tri seta. Najduži meč u istoriji tenisa na dva dobijena seta. Novak je bio sjajan u prvom setu, Nadal se izvukao u tajbrejku drugog. Kakvi su to potezi bili, kako se trčalo, kako su se crtale linije... U trećem setu je Novak došao nadomak toliko željenog skalpa. Prvi je napravio brejk, ali je Španac uzvratio. I opet se ušlo u tajbrejk. Novak je imao tri meč lopte ali je Nadal nemogućom defanzivom i spinovima uspevao sve da spasi i iskoristi prvu meč loptu. Reakcija publike u Madridu koja je proključala je najbolje govorila koliko je to Špancu bilo bitno i koliko mu je Novak istinski postao pretnja.

Polufinale Vimbldona 2012: FEDERER 6:3, 3:6, 6:4, 6:3

Federer i Đoković na Vimbldonu (©Reuters)

Posle ne baš uspešne 2010. u kojoj nije osvojio ništa bitno osim Dejvis kupa i čudesne 2011. godine u kojoj je eksplodirao, uzeo tri grend slema i postao svetski broj jedan, Đoković je u 2012. godinu otvorio novim trijumfom u Australiji, opet izgubio finale Garosa od Nadala i došao na Vimbldon kao prvi favorit. Igrao je sjajno u Londonu, mleo sve pred sobom, izgubio samo set do polufinala i susreta sa Rodžerom Federerom... Njihovom prvom na travi posle čak 26 međusobnih okršaja na drugim podlogama. Iako je Rodžer bio šestostruki šampion Vimbldona, Novak je bio favorit. Bio je prvi na svetu, a protiv Federera je imao pet pobeda na poslednjih šest međusobnih duela. Švajcarac dve i po godine nije znao za grend slem titulu, pao je na treće mesto na svetu... Ali baš tada je odigrao najbolji meč u poslednjih godinu ili dve. Za samo 24 minuta je osvojio prvi set! Novak je uspeo da uzvrati u drugom,, ali je Federer igrao tenis iz najboljih dana, dominirao, napadao, osvojio treći iako se Novak dobro branio, a onda zablistao i u četvrtom. Federer je potom u finalu protiv Marija osvojio rekordni sedmi Vimbldon, ukupno 16. grend slem trofej, vratio se na prvo mesto svetske rang liste, srušio i Samprasov rekord po broju nedelja na prvom mestu i oživeo karijeru. Novak je teško svario poraz pa je ubrzo na istom mestu poražen od Endija Marija u još jednom polufinalu Olimpijskih igara, a od istog rivala je kasnije izgubio i u finalu US Opena. Taj vimbldonski je verovatno Novakov najbolniji poraz od Federera.  

Polufinale Rolan Garosa 2013: NADAL 6:4, 3:6, 6:1, 6:7, 9:7

Do 2013. je Novak već probio tu barijeru protiv Nadala na šljaci. Tukao ga je dve godine ranije i u Madridu, i u Rimu, a onda i te 2013. u finalu Monte Karla. Ostalo je još da ga sruši u njegovom kraljevstvu na Rolan Garosu. Nikada nije bio bliži tome. Bio je to jedan od onih antologijskih mečeva Noleta i Rafe u kojima je Španac pobijao zakone fizike i biologije. Dva puta je Nadal vodio u setovima, dva puta je Novak stizao, prvi put dobio tajbrejk na grend slemovima protiv Španca i drama je morala da bude rešena u petom setu. Po prvi put u njihovim okršajima na Garosu su se osetile pukotine u igri Španca i da ne može više od toga što pruža. A da Novak može i bolje. Odmah je napravio brejk prednosti i održavao ga do rezultat 4:3. Bilo je oba 40 kada je imao zicer na smeču, pogodio teren. ali se „upecao“ i dodirnuo mrežu. Izgubio je poen, izgubio je uskoro brejk prednosti, a onda i živce. Nadal je oživeo i po prvi put su igrali peti set „sa produžecima“ na dva razlike. Đoković se prepirao sa sudijom Marijom, izgubio koncentraciju i meč... Propustio je najbolju šansu u karijeri da postane tek drugi čovek koji je savladao Rafaela Nadala na Rolan Garosu. Imao ga je u šaci...

Finale Rolan Garosa 2015: VAVRINKA 6:4, 4:6, 3:6, 4;6

Sten Vavrinka kada mu se niko nije nadao (©AFP)

Ono što nije uspeo 2006, 2007, 2008, 2012, 2013 i 2014. godine, Novak Đoković je napokon uradio na Roland Garosu 2015. godine! Skinuo je skalp Rafaelu Nadalu u četvrtfinalu i imao otvoren put do jedine titule koja mu nedostaje. Dobio je i maraton protiv Endija Marija u polufinalu pa je delovalo da će finale protiv Stena Vavrinke biti najlakši deo posla. Imao je do tada skor 17:3 protiv njega. Da li je bio veliki pritisak ili ko zna šta, ali Novak u finalu nije bio ni senka igrača iz prethodnih mečeva. Vavrinka je u onom ružnom šortsu delovao opušteno kao da igra meč prvog kola i osvojio je prvi set. Kada je Novak izjednačio, zaličilo je na trenutak da stvari dolaze pod kontrolu... Ali nisu. Iako Vavrinka nije blistao i igrao neku partiju iz snova, pogađao je neke čudne poene kada se lomilo, a baš tada je Novak grešio i donosio loše procene. Švajcarac je sve kažnjavao i napravio najveću senzaciju svetskog tenisa u toj godini, jer je Đoković osvojio preostala tri grend slema.

Polufinale Olimpijskih igara 2016. u Rio de Žaneiru: DEL POTRO 7:6 (7:4), 7:6 (7:2)

Olimpijske igre bolna tema za Novaka (©AFP)

Od onog poraza protiv Vavrinke, Novak Đoković je uspeo da veže četiri grned slem titule, osvoji konačno Rolan Garos i napravi kalendarski slem što nikome u open eri nije pošlo za rukom. Sa sve četiri titule u valsništvu je došao na Vimbldon gde je u trećem kolu doživeo šokantnu eliminaciju od Sema Kverija, ali ubrzo su išle Olimpijske igre pa bi rana brzo zacelila u slučaju toliko željene zlatne medalje. Bio je apsolutni favorit u Rio de Žaneiru, a ni to što mu je žreb u prvom kolu dodelio neugodnog Huana Martina Del Potro nije tada mnogo plašilo. Delpo i nije bio u nekoj formi... Čak se smatralo da će Novaku takav protivnik na startu odgovarati da se uigra i da od početka bude u jakom ritmu. I onda šok! Delpo je u fudbalskoj atmosferi odigrao jednu od partija karijere. Napadao je i diktirao ceo meč. Sjajano je servirao, a još žešće udarao napadao forhendima. U dva tajbrejka je lako savladao čoveka koji je važio za mentalno najjačeg tenisera u tajbrejkovima. Imao je čak 29 forhend vinera, više nego Novak ukupno svih vinera. Đoković je u suzama napustio teren uz ovacije publike, a potom je rekao da mu je to bio najteži poraz u karijeri.

Finale Rolan Garosa 2020: NADAL 6:0, 6:2, 7:5

Nadal na vrhuncu (©AFP)

Dugo se Novak oporavljao od tog poraza u Riju, ubrzo izgubio i finale US opena i ušao u jednu od većih kriza u karijeri. Sledeća sezona (2017) mu je bila najteža u karijeri, gubio je od slabijih igrača (Istomin, Edmund, Gofan...), ušao u probleme sa povredama i prvi put posle šest godina završio sezonu bez osvojenog grend slema. Pao je na 12. mesto na rang listi - najgori plasman u poslednjih 10 godina - ali se 2018. i 2019. vratio u svoj ritam, nastavio da niže velike titule i opet zaseo na prvo mesto svetske rang liste. Sjajno je započeo 2020. osvajanjem Australijen opena i 17. grend slem titule u karijeri. Federer je bio na 20, a Nadal na 19 i Srbin im je disao za vratom. Ali tada je usledila pandemija koronavirusa i prekid sezone. Vimbldon je odložen, a Rolan Garos se igrao tek u oktobru. Đoković je imao odličan turnir u Parizu i došao do novog finala sa Nadalom koji na tom putu nije izgubio ni set. Očekivao se još jedan blokbaster na pariškoj šljaci dvojice velikih rivala, ali je Nadal tada očitao lekciju Novaku kao nikada ranije. Španac je bio apsosutno dominantan od prvog do poslednjeg poena, a Novak je već na sredini meča izgledao kao čovek koji se predao. Nikada u finalima nije doživeo tako ubedljiv poraz.

Polufinale Olimpijskih igara u Tokiju 2021: ZVEREV 1:6, 6:3, 6:1

Novak razočaran u Tokiju (©AFP)

Posle pandemične 2020. koju je završio sramnom diskvalifikacijom sa US Opena zbog glumatanja linijskog sudije, Novak je furiozno otvorio 2021. godinu. Protutnjao je Melburnom. Odigrao je najbolji Rolan Garos u karijeri savladavši Nadala u strašnom polufinalu, a potom i preokretom Cicipasa u finalu. Dominaciju je nastavio na Vimbldonu i došao na korak od svetog grala u tenisu: Sva četiri grend slem trofeja u sezoni! Ali tu su se umetnule i Olimpijske igre u Tokiju. Iako su ga mnogi savetovali da ih preskoči što je dobar deo poznatih tenisera i učinio, želja da osvoji zlato za Srbiju je bila jača. Bolna sećanja iz Pekinga, Londona i Rija je želeo da izbriše u sezoni karijere. Rasturao je konkurenciju do polufinala gde ga je čekao mladi lav Aleksander Zverev protiv kojeg je do tada imao skor 6:1 i četiri pobede u nizu. Bilo je to čak finale pre finala jer su u drugom polufinalu igrali Hačanov i Karenjo Busta. Novak je bio apsolutni favorit i sjajno otvorio meč. Poveo je 6:1, 3:2 uz brejk prednosti u drugom setu... Zverev je podivljao, lansirao lopticu u tribine, a Novak je izgledao kao da je upao u glavu protivniku. I onda je stao. Neobjašnjivo. Nemac je počeo sve da pogađa, uzeo je brejk na nulom, i vratio se u meč. Nanizao je Zverev čak osam gemova, a najbolji igrač sveta se potpuno psihički raspao. Da li je bio u pitanju umor ili pritisak, ali Đoković je upisao možda i najneverovatniji poraz u karijeri i po treći put ostao bez šanse da se bori za olimpijsko zlato.

Finale US Opena 2021: MEDVEDEV 6:4, 6:4, 6:4

Protiv Danila Medvedeva u Njujorku (©AFP)

Poraz od Zvereva je teško pao Novaku, ali je ogromna šansa i dalje stajala pred njim. U Njujorku je mogao da ispiše istoriju kompletiranjem Grend slema. I delovalo je da je zaboravio na Tokio. Dobro je otvorio turnir, čistio konkurenciju, a u polufinalu posle velike bitke u pet setova se revanširao Zverevu za Olimpijske igre. Samo još jedna pobeda ga je delila od teniske besmrtnosti. Istovremeno bi prestigao Nadala i Federera po broju grend slem titula i zacementirao se kao najveći svih vremena. Rival je bio Danil Medvedev kojeg je početkom godine rutinski pobedio u finalu Australijan Opena. Ali je cela atmosfera uoči finala bila kao sparina pred prolom oblaka. Pritisak je bio ogroman. Preveliki i za najjaču psihu svetskog sporta. Čak su i Amerikanci navijali za njega, hteli su i oni parče istorije... Ali, Novak je pukao pod pritiskom. Medvedev je odigrao meč karijere, fantastično servirao, sve kontrolisao i sa tri puta po 6:4 sprečio Novaka da već tada postane aposlutni GOAT. Ali naučio je Đoković nešto i iz tog bolnog iskustva i juče u Parizu nije osećao pritisak dok je ulazio u druptvo najvećih sportista svih vremena.